Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. октобар 2007. године

ПИСМО АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. АМФИЛОХИЈА УЧЕСНИЦИМА ПРОЦЕСА ДОНОШЕЊА УСТАВА ЦРНЕ ГОРЕ

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије упутио је следеће

ПИСМО ПРЕДСЕДНИЦИМА СТРАНАКА, УЧЕСНИЦИМА У ПРЕГОВОРИМА ОКО УСТАВА ЦРНЕ ГОРЕ И УСТАВНОM ОДБОРУ

Једно од ''спорних'' питања о коме се преговара и које се третира у актуелном преговарачком процесу између представника власти и опозиције у Уставотворној скупштине РЦГ јесте питање уставног положаја Православне Цркве, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице и других вјерских заједница. Иако су информације о томе врло штуре, а коментара готово да и нема, у дневном листу ''Вијести'' од 28. септембра ове године објављена је информација ''да је предлог владајуће већине да су Цркве, Исламска заједница и друге вјерске заједнице равноправне и одвојене од државе''. Опозиција, како се наводи, није имала свој предлог у том документу као што га је имала поводом других питања о којима је преговарала па се може закључити да је сагласна са тим предлогом представника власти. Објављена информација није коментарисана, а ни демантована од представника власти и опозције.

Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори је још 1. децембра 2006.године, поштујући уставну традицију и чињеницу да у Црној Гори вјековима живе припадници три традиционалне вјероисповијести – православне, римокатоличке и исламске, а да су се временом у њу доселили и припадници других тзв. малих вјерских заједница, предложио да се уставни статус цркава и вјерских заједница ријеши на сљедећи начин:

''Православна Црква, Римокатоличка Црква, Исламска вјерска заједница и остале вјерске заједнице су равноправне и одвојене од државе.

Држава поштује и не повређује статус и устројство цркава и вјерских заједница.

Признајући њихов идентитет и посебан допринос унапређењу друштва држава одржава отворен и стални дијалог са црквама и вјерским заједницама.

Цркве и вјерске заједнице самостално уређују своју унутрашњу организацију и слободно врше вјерске обреде и послове.

Цркве и вјерске заједнице имају право да оснивају своје стручне школе, социјалне, хуманитарне, добротворне и васпитне установе и да њима управљају, а у својој дјелатности уживају заштиту и помоћ државе''.

На жалост, у Предлогу устава се, из неких чудних и неразумљивих разлога, одустало од добрих обичаја и уставне традиције Црне Горе. Подсјећања ради, у првом Уставу Црне Горе од 1905.године у члану 129 побројане су три традиционалне вјероисповијести. И члан 11 првог вишестраначког устава Црне Горе од 1992.године номинује Православну Цркву, Римокатоличку Цркву, Исламску заједницу, али јамчи слободу вјерског дјеловања и свим другим вјерским заједницама. Нови Предлог устава је, опет из неразумљивих разлога, у живот вратио ригидну и апстрактну формулацију ''вјерских заједница'' коју су садржали устави из комунистичког периода који је, по много чему, супротан прокламованим и усвојеним европским принципима у Црној Гори.

Митрополија Црногорско-Приморска нема ништа против да се у новом уставу Црне Горе уз Православну Цркву помену и Римокатоличка црква и Исламска заједница у Црној Гори, али стојимо на становишту да предложено решење апсолутно није прихватљиво и то из више разлога. Задатак је уставних норми да не уносе забуну и тако не стварају бројне и комплексне проблеме у будућности.
Задатак уставних норми јесте и да одражавају, прокламују и гарантују дух истинске равноправности и међусобног поштовања како међу традиционалним црквама и вјерским заједницама институционално тако и међу вјерницима као грађанима појединачно. Предложено решење, на жалост, фаворизује само једну традиционалну вјероисповијест (исламску), а друге двије (православну и римокатоличку) неименовањем доводи у подређени положај што се никада није догодило у историји Црне Горе. Такав приступ грубо нарушава и уставни систем одвојености цркава и вјерских заједница.

Митрополија Црногорско-Приморска сматра да се и постојећи члан Предлога устава који се тиче статуса цркава и вјерских заједница може и треба дефинисати на следећи начин:

''Православна Црква, Римокатоличка цркава, Исламска заједница и друге вјерске заједнице су равноправне и одвојене од државе.“

И даље, како је горе предложено од стране Епископског савјета у децембру прошле године, сагласно већини европских устава. Црна Гора има своју уставну и вјерску традицију, али и изграђене односе међусобног уважавања припадника различитих вјероисповијести. Поставља се питање: да ли би, рецимо, једна Италија или Шпанија, без обзира која је политичка опција у већини у датом моменту, биле спремне да се одрекну права и обавезе да Римокатоличку цркву, којој на тим просторима припада већина становништва, не помене у своме уставу? Да не говоримо да је то немогуће и у исламским државама свијета?
С тога још једном и апелујемо и инсистирамо да се у новом уставу не чине изузеци, не примјењују погрешна и неодржива решења, али и не утире пут вјерској неравноправности те да се озбиљно узму у обзир ове наше примједбе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКОПА ДАЛМАТИНСКОГ Г. ФОТИЈА

Да ли је ово Ваше прво јавно обраћање председнику Месићу и премијеру Санадеру у којем тражите заштиту за православне Србе и на какве реакције је овај апел наишао у Хрватској. Да ли Вас је неко већ контактирао и понудио помоћ?

Ово је други пут да сам писао председнику Р. Хрватске г. Месићу као и премијеру Санадеру. Први пут је било поводом напада на Србе повратнике у Биљанима, а други пут ево сада поводом ових најновијих напада у Мирању, Церњу и Пристегу. Оба ова инцидента су се догодила на просторима Равних Котара тј. у задарском залеђу, где се ионако најмањи број Срба вратио. Приликом прошлог обраћања било је реакције, а премијер и председник Р. Хрватске су сами посетили нападнуте Србе у Биљанима. Овај пут није било никакве реакције.

Полиција је открила починиоце ових напада, али шта је потребно учинити да до њих више не долази?

Па, то је тешко рећи. Требало би учинити све да се просто клима измени тј. да се у свести тих трагичних људи, који су спремни чинити злочине па и према потпуно недужним људима, пробуди осећање одговорности, па у крајњем случају да постану свесни да ће сигурно бити кажњени за своје почињено недело. Да би се до тога стања дошло потребна је узајамна сарадња политике, медија, верског образовања, па и образовања уопште.

Колико ће ови нови напади на имовину Срба и Далматинске епархије утицати да се заустави ионако спор повратак прогнаних на своја вековна огњишта?

Ми смо у неком смислу навикли на повремене провокације и нападе на наше црквене објекте као и на куће Срба повратника у Далмацији. Зашто је тако то је друго питање. Људски гледано тешко је живети у таквој атмосфери, али хришћански и православно и није. Ми се као Црква морамо трудити да нашем народу откријемо дубоки смисао страдања, па ће онда нашм верницима, надамо се бити много лакше да носе свој сопствени крст, који их је пратио кроз велики део историје на овим просторима. Што се тиче повратка, мислим да он неће стати, али је потребно да се много више људи и државних институција укључи у процес повратка и обнове кућа Србима на простору Далмације, при томе мислим и на саму матичну државу Србију.

Да ли имате података о броју напада, малтеритирања и других инцидената у којим су жртве били Срби њихова имовина и православна црква. Да ли њихов број у опадању или не?

Све нападе на наше објекте и на наше вернике Србе повратнике, ми региструјемо и најчешће објављујемо на сајту Епархије далматинске. Сматрамо да су та сведочанства једна врста прилога нашем страдању на овим просторима. Напади се обично догађају циклично, без неког посебног правила. До сада су мете напада били наши верски објекти, па чак и православна Епископија у Шибенику. Просто нема правила. Ми се наравно као Црква непрестано молимо Богу, с једне стране да тај крст прихватимо без роптања, а са друге стране да Бог умудри и оне који та безакоња чине и дарује им меко срце, речено библијским језиком, како би се неопходни мир и слобода коначно вратили на ове просторе.

Недавно сте имали сусрет са градоначелником Задра око повратка имовине СПЦ. Који су проблеми који отежавају рад православне цркве у Далматинској епархији?

Један од великих проблема са којим се сусреће СПЦ у Далмацији је питање повратка њене национализоване имовине. На простору читаве далматинске Епархије укупно је враћено можда тек око десет посто наше имовине. Тај проблем имамо не само у Задру, већ и у Шибенику, Сплиту, па и Книну. Једнаоставно ту све стоји и не решава се и не знамо када ће. Закони су у том смислу потпуно јасни, али се они споро или готово никако не примењују када је у питању СПЦ.

Докле се стигло са обновом манастира Драговић и колико цркава и других манастира обнављате у вашој епархији?

Манастир Драговић, духовни центар Цетинске крајине, подигли су далматински Срби после косовске битке 1395. године. Он је највише пострадао у последњем трагичном рату на овим просторима, али је хвала Богу сада у довољној мери обновљен тако да већ неколико година у манастиру живи монашко братство. Тренутно у манастиру, између осталог, припремамо и живописање манастирксе цркве, коју би требале радити монахиње манастира Градац у Србији. Што се тиче обнове у Далматинској епархији, радимо доста, иако дизати из пепела није лако. Поменуо бих само две најважније ствари, а то је обнова Саборне цркве у Шибенику и конака манастира Лазарице на далматинском Косову. То су све велики и значајни послови за опстанак наше Цркве и нашег народа на овим просторима, па се ми надамо да ће нас се уз Божију помоћ сетити и добри људи, који су носиоци ктиторског немањићког духа, да помогну како би опстало огњило живе православне вере на овим просторима.

Извор: Политика, 05. 10. 2007. године

У ФОЧИ САГРАЂЕНА ЦРКВА СВЕТИХ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ И ПЕТРА ДАБРОБОСАНСКОГ

У суботу, 13. октобра 2007. године, уочи празника Покрова Пресвете Богородице, у Фочи, у насељу Велечево, више Архијереја Српске Православне Цркве обавиће освећење храма Светих Василија Острошког и Петра Дабробосанског.

Радови на изградњи цркве која се налази у кругу тамошњег Богословског факултета и Средње богословске школе приводе се крају, а започети су пре десет година, на празник Светог Василија Острошког, када је Миотрополит дабробосански Г. Николај извршио освећење темеља.

О ГЛОБАЛНОМ ЗАГРЕВАЊУ

Протокол из Кјотоа је врло важан корак ка уравнотежењу и смањењу глобалног загревања, али ипак треба да буде дорађен и радикализован, посебно у ефекту издувних гасова, закључак је са састанка Извршног тела Светског Савеза Цркава, који је одржан од 25. до 28. септембра 2007. године у Ечмијадзину у Јерменији.

Са састанка Извршног тела Светског Савеза Цркава апеловано је да се ратификује протокол из Кјотоа, првенствено због Сједињених Америчких Држава и Аустралије, земаља где је емисија издувних гасова највећа и угрожава сав живи свет. Извршно тело Светског Савеза Цркава моли све политичке факторе и владе држава да приступе овом проблему – суштински и принципијелније, како би дошло до умањења глобалног загревања и како би се загревање могло контролисати. Потребно је да се обрати пажња на загађиваче у индустријски најразвијенијим државама. Са састанка су позване све Цркве, хришћанске заједнице и организације да појачају свој утицај на све оне који могу да помогну поводом овог питања.

Извро: Светски Савез Цркава

СТУДИЈА О ПАТРИЈАРАШКИМ И СИНОДСКИМ АКТИМА 1928. ГОДИНЕ

Ове године је изашла из штампе опширна студија о патријарашким и синодским актима из 1928. године, у издању Патријаршије у Константинопољу, који је званичан инструмент Васељенска Патријаршија у вези са основама стварања аутокефалне Цркве у Грчкој. Високопреосвећени Митрополит севастијски Г. Димитрије извршио је опсежно истраживање у архивама чији документи (1927-2004) нису објављивани у јавности, са посебним освртом на то како су акти имплементирани у Цркви у Грчкој.

После Балканских ратови (1912-1913) области Епира, Македоније и западне Тракије, заједно са Егејским острвима, припале су Грчкој. Од тог периода Васељенска Патријаршија се суочава са тешкоћама црквене администрације у епархијама тзв. Нових земаља, а посебно са проблемом који је створен таласом избеглиштва из Мале Азије.

О аутору књиге: Високопреосвећени Митрополит севастијски Г. Димитрије рођен је у Константинопољу – 26. октобра 1952. Завршио је богословску школу у Халки (1968-1971), Богословски факултет у Солуну (1972-1975) и Англикански колеџ Оук хил у Лондону (1980-1981). Хиротонисан је за епископа 4. новембра 1990. године.

Извор: Званични сајт Васељенске Патријаршије

У МАНАСТИРУ МИЛЕШЕВА У НЕДЕЉУ ОСВЕШТАЊЕ РИЗНИЦЕ, БИБЛИОТЕКЕ И КОНАКА

Милешевско благо излази на светлост дана

ПРИЈЕПОЉЕ - На Дан Светог Краља Владислава, у недељу, у манастиру Милешева биће освештане подигнуте зграде манастирске ризнице, библиотеке и конака. Како се очекује, у недељу ће у Милешеви Свету Архијерејску Литургију служити више епископа Српске Православне Цркве, а на народном сабору наступиће Прво београдско певачко друштво и више народних група.

Нови објекти у Милешеви подигнути су уз помоћ бројних донатора, верника, у оквиру припрема за прославу осам векова постојања овог манастира. Завршетком манастирске ризнице, а поставка ће бити припремљена до Васкрса идуће године, коначно ће, из манастирских скривница, конака, металних контејнера на светло дана изаћи бројне драгоцености, рукописне књиге, иконе, археолошки налази... Осим тога, у манастиру се труде да у светињу врате бројне предмете, црквене и уметничке старине расуте по свету, оригинале, или барем копије уметничких дела, фототипска издања старих рукописних књига.

Више од 300 предмета који су откривени у археолошким истраживањима у манастиру налазе се на реконструкцији у Новом Саду, књиге, иконе и други предмети су на конзервацији у републичком Заводу за заштиту споменика културе.

Владика милешевски Г. Филарет каже да за те послове његова епархија новосадском музеју треба да плати око пола милиона динара, а Заводу у Београду два милиона динара.

- Милешеви враћамо сјај уз помоћ народа, међутим, толико пара немамо. Из Министарства културе за сада нема помоћи. Ми ћемо писати, молити, упознати људе са тешкоћама са којима се срећемо у овом подухвату, тражити да људи добре воље и Министарство културе помогну Милешеву, а самим тим и културу Србије - каже владика Филарет.

У Милешеви подсећају да су Псалтир, Часловац и друге књиге из милшевске штампарије сада на више места, милешевска плаштаница, једина у свету на којој је Исус Христос приказан отворених очију је у Загребу, а чаша Ивана Грозног, коју је даровао руски цар је у Музеју СПЦ.

Извор: Глас Јавности 05.10.2007. - 3. Шапоњић (Сина)

АКАДЕМИЈА ЗА УМЕТНОСТИ И КОНСЕРВАЦИЈУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

СТИГЛИ НОВИ СТУДЕНТИ

Академија за уметности и консервацију Српске Православне Цркве примила је нову генерацију студената. Њих шеснаесторо наредне три године похађаће црквену уметност или очување – консервација и рестаурација дела црквене уметности, а уколико се одлуче и за мастерстудије „боравак“ у овој високошколској установи продужиће још две године.

Према речима професора фрескописа Горана Јанићијевића, на Академију највише студената дође са београдске школе „Техноарт“ и уметничких школа у Ужицу, Лесковцу и Шапцу. – Студенти на нашој Академији у црквеном смислу добијају потпунију едукацију, за разлику од оних који су некада похађали Академију примењене уметности – каже наш саговорник.

Проф. Јанићијевић каже да је ђацима потребно бар основно знање катихизиса (веронауке). Бруцошкиња Бранкица Кандић прича: - Завршила сам средњу уметничку школу, тако да ми овде ништа није тотална непознаница. Уосталом, ово ме је одувек привлачило...

Из шабачке уметничке школе на Академију је, на смер иконографије, стигао и Владимир Петровић: - Увек ме је привлачила лепота и порука коју шаље икона. Уосталом, мој тата је свештеник, а брат студент Богословског факултета, па се и од мене очекује нешто блиско томе.

Београђанин Бојан Јуришић сјединио је жеље, амбиције и вредан рад, па је, уз другу годину богословских студија, уписао и ову Академију: - Завршио сам Филолошку гимназију из које сам понео нешто више него драгоцено знање старогрчког. Постепено сам долазио до спознаје да желим да се бавим неговањем неговањем наше вере и очувањем црквене уметности.

Извор: Дневни лист Вечерње новисти (05. 10. 2007.) – Д. Кљајић

МУЗЕЈ У ВИЛИ ЛЕПОСАВА

Браничевска епархија је, уз благослов Епископа браничевског Г. Игњатија, Народном музеју из Пожаревца уступила на коришћење вилу Лепосавакапетана Драгутина С. Тодића у Старом Костолцу, ради отварања Музеја Костолца, као одељења пожаревачког Музеја.

- Започета је и израда пројекта за реконструкцију овог објекта у коме ће се наћи изложбена поставка музеја од најранијих дана, преко Виминациума и Браничева, до двадесетог века и историје рударства - истиче Милорад Ђорђевић, директор Народног музеја у Пожаревцу.

Извор: Дневни лист Данас (05.10.2007.) - Р.Д.

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu