Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. октобар 2007. године

Почетак нове 2007/2008. академске године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Нова академска година на Православном богословском факултету Универзитета у Београду започела је свеноћним бденијем и празничном Литургијом на дан Светог апостола и еванђелисте Јована Богослова, патрона факултетског храма и студената. На Служби је началствовао Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Г. Максим уз учешће великог броја студената и професора. Епископ Г. Максим је на литургијском сабрању произнео надахнуту беседу у којој је позвао студенте да следе богословски пример Светог апостола Јована који је због велике љубави према Богу задобио велики дар богословствовања.

После Литургије, студенти прве године су дочекани од старијих колега и професора у великом амфитеатру, где им се у име декана, професора и наставног особља факултета обратио Епископ Г. др Максим Васиљевић, професор, следећим речима:

„Драги и поштовани студенти,

На почетку академске године желим да вам пожелим срећне, успешне и благословене студије. Желим да вам честитам и вашу славу, Светог Јована Богослова, кога прослављамо на самом почетку, нимало случајно и не без симболике.

Као што претпостављам осећате, овај факултет није обичан него необичан. Необичан, зато што за разлику од осталих школа као своје полазиште узима не просто људско сазнање о човеку и свету, него Откривење Бога о Себи, човеку и свету. Тајни постојања нас учи нико други до сам Син Божији који је постао Син Човечији – Богочовек Христос, који је кључ за одгонетање тајне света и живота, историје и смисла човековог битовања на земљи. „Бога нико никад није видео. Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он га показа“. Израз „показа“ на грчком, ексигисато, егзегеза, указује на чињеницу да богооткривење није саморазумљиво, него да тражи тумачење, преношење библијске поруке из једне епохе у другу, савременим језиком и појмовним апаратом.

Стога ова чињеница откривења и егзегезе указује на сам метод и сврху богословља. Оно није у томе да просто ишчитавамо Библију, него да проничемо у њен смисао, и проналазимо егзистенцијални значај Откривенога Бога за све нас људе. Метод богословља је љубав! Што се више приближимо Христу, то ће нам ... Како чусмо у служби Св. Јовану Богослову, „испуњен будући љубављу, пун беше богословља“. А богословље је од самог почетка било схваћено као „захватање“ у тајну постојања Бога, човека и света.

Ви ћете овде учити о многим аспектима теологије, о односу Бога према свету, али и о самоме Богу на основу онога што је Он о себи открио. А није нам мало открио. Открио нам је саму вољу своју, која је Син Његов Љубљени. Све што Бог жели од света, творевине и нас створења Његових, саопштио је, како имплицитно тако и експлицитно, кроз Сина Његовог. Стога ћете приликом студирања слушати о Тријадологији, Христологији, Пневматологији, Еклисиологији, Антропологији, Агиологији, Патрологији... итд. Нека вас ове „логије“ не збуне. Све оне, ако се повежу са „логосом“, то јест са Христом добијају свој смисао.

Програм студија у који се ви укључујете, треба да знате, плод је вишегодишњих покушаја професора ове школе да стари програм и садржај прилагоде новим условима и времену у коме живимо. Од вас ће се захтевати ишчитавање не само примарне него и секундарне литературе; не само уџбеника него и занимљивих и продубљених студија на дате теолошке теме.

Још једном срећан вам почетак студија и благослов Божији да буде са свима вама!“

Извор: Православни богословски факултет Универзитета у Београду

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ И ЕПИСКОП ЈОАНИКИЈЕ ПОЛОЖИЛИ КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЦРКВЕ У ШАРАНЦИМА

У понедељак, 8. октобра 2007. године, Митроплит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије освештали су камен-темељац цркве Светог великомученика Георгија. У темеље цркве која ће изгледом бити верна копија срушене капеле са Ловћена, положен је и по један камен из Јерусалима и Свете Горе.

У својој надахнутој беседи бројном благочестивом народу Епископ Г. Јоаникије
је истакао да порушена Ловћенска капела поново васкрсава изградњом ове цркве, као и сличних цркава грађених по узору на њу, од Боке, преко Пиве, Голије, Бјеласице, Шаранаца, Зворника у Републици Српској па све до Немачке.

Домаћин и ктитор храма Божо Кнежевић приредио је богату трпезу љубави за којом је кратку беседу казао Митрополит Г. Амфилохије.

ОДРЖАНА СМОТРА ЦРКВЕНИХ ХОРОВА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринеја, у суботу, 6. октобра 2007. године, у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Бачкој Паланци, одржана је Смотра црквених хорова.

У овој духовној манифестацији учествовали су: хор „Браничево“ из Пожаревца, предвођен диригентом госпођицом Љиљаном Ракић; хор „Свети Јован Богослов“ из Шапца, којим диригује госпођа Снежана Ранковић-Ђерић; црквени хор „Свети Серафим“ из Земуна, са својим хоровођом господином Игором Жижићем; и бачкопаланачки хор „Свети Јован Крститељ“, под диригентским управитељством госпођице Снежане Жујић. И овога пута, велики број љубитељa музичког стваралаштва руских и српских композиторa испунио је Светојовановски храм.

На крају свечаности, учесници Осме смотре црквених хорова заједнички су отпојали неколико литургијских химни, после чега је приређено послужење за госте у просторијама Светосавског дома.

презвитер Остоја Нијемчевић

ЈЕСЕЊИ САБОР У МАНАСТИРУ РМЊУ

Традиционални Јесењи Рмањски сабор одржан је и ове године у манастиру Св. Оца Николаја у Рмњу, 7. октобра 2007. године. Јесењи сабор одржава се сваке године прве недеље у месецу октобру као успомена на обновљење манастира Рмња.

Многобројни народ из ближе и даље околине дошао је да заједно са Преосвећеним Епископом бихаћко-петровачким Г. Хризостомом, који је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства и свештеномонаштва из бихаћко-петровачке епархије, принесе своје молитве Богу и Св. Оцу Николају.

После Свете Литургије, освећени су славко жито и колач, а Епископ Хризостом беседио је о светима које наша Црква прославља тога дана и о улози манастира Рмња, његовој обнови и обнови Мртин Брода. Преосвећени је подсетио да је ово и десета годишњица од повратка Мартинброђана у Мартин Брод, који су уједно били и први повратници у Босну и Херцеговину и истакао значај и улогу братије манастира Рмња у повратку становништва као и мисионарској служби коју су обављали и обављају на овим просторима.

Својим доласком Сабор је увеличао и Председавајући Вијећа министара БиХ, г. Никола Шпирић, који се на славском ручку бираним речима обратио присутнима и охрабрио повратнике Мартин Брода и све који се враћају својим домовима и желе да живе на својим огњиштима достојанствено.

Била је ово прилика да се захвали свима који су на било који начин помогли и помажу обнову манастира Рмња, а неки од приложника добили су грамате од Епископа Хризостома. Господин Панић Тодор из Бања Луке, који је помогао изградњу звоника у току овог лета, добио је грамату Великог добротвора манастира Рмња. Господин Липовача Хамдија, Начелник општине Бихаћ, који је помогао да се постави фасада на манастирски конак, добио је грамату Добротвора, док је г. Липовача Нурија, Директор Електроприведе из Бихаћа, одликован Архијерејском похвалницом.

МЕМОАРИ ЕПИСКОПА ШАБАЧКОГ ЛАВРЕНТИЈА: СУСРЕТИ У ЗАПАДНОЈ ЕВРОПИ И АУСТРАЛИЈИ

Поводом четири деценије архијерејске службе Преосвећеног Владике шабачког Г. Лаврентија (Трифуновића), Eпархија шабачка је објавила мемоаре Владике Лаврентија, у две изузетно вредне књиге: "Трагови у песку" и "Руковети са њиве Господње". Према оцени књижевних критичара ово капитално дело је не само драгоцено сведочанство о Српској Православној Цркви у дијаспори, већ и значајан извор за изучавање савремене црквене историје.

„Када се данас осврнем на своју животну стазу дугу 73 године, на којој сам 50 година провео у мантији, а од тога 40 као епископ, све више увиђам колико је много у животу било клецања, падања и устајања, радости и бола, колико пута сам био срећан осећајући присуство Божје у свом срцу, а исто толико патио кад се он удаљавао због мојих грехова и падова. Међутим, тек кад време одмакне, уверим се да је он увек био уза ме, само га ја нисам примећивао.

Безбројни су такви моји доживљаји, али су само неки изнети на страницама књига "Трагови у песку" и "Руковети са њиве Господње". То чиним једино из жеље да помогнем и другима у оријентацији кроз живот. Свакако се и њима догађало и догађа да залутају по њивама духовне глади и да су губили наду у Божју близину и помоћ.

Божје провиђење ме је на чудан начин пронашло и упутило у богословију. Од тада па кроз цео живот осећао сам Његово присуство. Нарочито је то било онда када сам, више од 20 година, као епископ западноевропски и аустралијски, путовао по тим бестрагијама.

Дошавши неискусан на Запад, међу неправославне вернике, као и међу Србе који су се због тадашњих политичких прилика у отаџбини плашили јединства са Мајком црквом, ништа не бих могао постићи без Божје помоћи. Он ми је крчио пут и кротио оне који су били против светосавске мисије на тим меридијанима.
Приликом оснивања прве српске православне Епархије за Западну Европу и Аустралију, сусрео сам много наших људи - и учених и простих, и богатих и сиромашних, и срећних и разочараних, али су свом душом љубили своју Цркву и свој завичај. Из њихових судбина упознавао сам истину живота...

Велике душе и светли ликови које сам сретао на животној стази јачали су моју веру и помагали ми да истрајем у својој мисионарској делатности. Као први њихов епископ учествовао сам у многим важнијим догађајима тамошњег верског живота. Своје тадашње утиске желео сам да сачувам од заборава, јер до сада их нигде нисам прибележио. Истина, неки црквени историчари већ су писали о овом важном поглављу историје српске дијаспоре, али су то гледали само издалека или слушали о томе, а ја сам то лично доживео и о томе могу да посведочим. Зато ће моје излагање бити више емотивно, јер су се поједини догађаји, личности и места које помињем, који за историчара нису важни, дубоко урезали у моје срце и памћење, те не могу да их заборавим."

(Епископ ЛАВРЕНТИЈЕ)

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu