Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
19. октобар 2007. године

ЕПИСКОП АТАНАСИЈЕ О ЛИТУРГИЈСКОЈ ПРАКСИ

Поводом нашег писања у „Православљу“ (осврт на писање Епископа Бањалучког Јефрема и Канадског Георгија) Преосвећени Епископ Јефрем Бањалучки одговорио је на сајту своје Епархије (www.spcbl.org) пуних 10 страна.

Из одговора се види да су драгог Брата Владику неки моји изрази погодили (ни његови нису били блажи: „хибриди“, „обновљенаши“, „новотари“ и др. клеветнички слогани широке потрошње, а без покрића). Ја га молим за опроштај, јер сам човек нечиста језика и живим у народу… да се присетимо Пророка.

Као што је и он у свом одговору био коректан, стараћемо се да и ми будемо. Мада наш одговор скоро да и није потребан, јер на већину тема у његовом тексту одговор је дат у нашој другој књизи О Божанственој Литургији (биће, надамо се, на октобарском Сајму књига).

Одговор Владике Бањалучког показује да је добро што је почео дијалог и код нас: да се воде усталасају, да се не хвата жабокречина рутине, илити „унинија“…

1. Преосвећени Јефрем је имао у својим рукама нашу 1. књигу О Св. Литургији, и читао је, али – није је читао пажљиво. Није добро погледао ни најстарији Барберински рукопис Литургије (у којем су само неке молитве назначене да се читају тајно), а поготову није гледао бројне друге рукописе, и наше напомене уз њих. Не споримо да у Служебницима стоји да се неке молитве читају тајно (на Малом входу, на Херувици, пред Причешће: Вонми ГосподеИсусе Христе… и још неке у неким рукописним или штампаним Служебницима), али ни издалека не све, нарочито не све у Анафори Свете Евхаристије. Но, то питање изискује темељније проучавање.

2. Еп. Јефрем признаје да је Свети Сава и његови наследници, „осим неких ситница“ – „служили као ми, тј. ми служимо као они“. Изјава без покрића, тј. недокументована, као што је сасвим неосновано да новије „западно ропство“, о којем Православни теолози говоре већ одавно, он ретроактивно протече и на наш Средwи век, чак на Јефимију Љубостињску!, итд. Такође је неубедљиво објашњење о уступању Св. Евхаристије Светом Поликарпу од Епископа Римског Аниките, јер, просто напросто, није схваћен смисао тог дубоко еклисиолошког чина.

3. О литургијској пракси Оца Јустина добро би било да Преосвећени Јефрем пажљивије погледа, пре свега, превод Служебника Оца Јустина и нарочито његов Поговор. А о певању „побожних песмица“, уместо Причастна – нећемо сада. За чуђење је, међутим, да Еп. Јефрем не види да је то певање, или било шта друго уместо Светопредањског Причастна – новина, а он тражи: „очувати и служити неизмењену Св. Литургију“!

4. О „западном ропству“ речено је доста и у 1. и у овој 2. књизи, а то нисам рекао ја, него је закључио Конгрес Православних Теолошких школа у Атини 1935. године, и од тада сваки иоле упућенији Православни теолог на све четири стране света. А што се тиче јефтиног, невешто-лукавог довођења у везу обнове Црквено-Литургијског живота у Православљу са унијатима, као и са римским језуитима „литургичарима“, Владика није пажљиво видео ни Увод у нашу 1. књигу (нпр: стр. 22, напом. 18). А то што користимо западна издања Православних текстова – Литургијских и уопште Светоотачких – то је зато што су нам, Бог зна како, покупили и однели – а Богами и сачували, на чему им хвала! – наше рукописе (а добро би било да их проучавамо, макар оне који су нам преостали, а не да се хвалимо попут проте М. Матејића, на жалост упразно, тј. без покрића). – Несувисло је, ако није клеветничко, такође довођење нас у везу са „Обновљенцима“ у Русији, или са „Зоистима“ у Грчкој. Опростите Преосвећени Брате, има људи који то боље знају, а оваквим етикетирањем засењујете само невино- наивне.

5. О навлачењу олтарске Завесе и о Причешћивању свим Честицама има пуно текстова и објашњења у нашој 2. књизи (посебно скрећемо пажњу на изворни текст Св. Симеона Солунског). Исто важи и за питање Тропара 3. Часа, где посебно упућујем на текст Св. Атанасија Пароског и на наш осврт на мишљење Еп. Порфирија Успенског, где је уједно и одговор о цитираном месту Св. Јована Кронштатског. Када је већ о њему реч, у 2. књизи се може видети његово дословно додавање молитава у Свету Литургију, и у саму Св. Анафору. И ми то не сматрамо „обновљенством“! Јер, можда је у праву о. Г. Флоровски кад Св. Јована, чудесног и чудотворећег Пароха у предграђу Петрограда, тај „вулкан благодати“, сматра предводником савремене Литургијске обнове. Наравно, у Православљу – без икакве везе са западним „реформама и реформаторима Литургије“.

6. О фамозном „Извјестију Учитељном“ изгледа да није вајде говорити, па нека га Преосвећеном Јефрему, и нека га штампа у свом издању Служебника. (Рекли смо: да оно што у том тексту има умесно и корисно за свештеника, то већ садрже Канонски одговори Православних Отаца и Патријараха – може их видети и у нашем преводу „Свештених Канона Цркве“, ако за то има времена. Али, може погледати и нашу напомену о Петру Могили и његовом Требнику /код текста Светог Марка Ефеског, у нашој 2. књизи/, одакле и потичу латинштине у „Извјестију Учитељном“). Превод Тропара Преподобном у Часловцу учињен је уз сагласност Његове Светости Патријарха, ако преосвећени г.Јефрем не види у чему је ту проблем, јефтино је да нам одмах приписује порицање "бесмртности душе" (које: природне? благодатне?). Нови превод са Вечни Живот целог човека - много је више од тога.

Довољно за сада, уз молитвене жеље да нам дијалог не буде монолог (мада монаси и молитву негде називају „монолог“ са Господом).

На Св. Дионисија Ареопагита,
16/3. 10. 2007.
Манастир Тврдош
+ Еп. Атанасије

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

ПРОМОЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду у четвртак, 25. октобра 2007. године, са почетком у 19 часова одржаће се промоција Православне енциклопедије.

Тим поводом у посету нашој Цркви доћи ће делегација Руске Православне Цркве коју ће предводити Архиепископ верејски Г. Јевгеније.

Ових дана је у Храму Христа Спаситеља у Москви, представљен десети том Православне енциклопедије, у коме је обрађено 552 појма, већином на слово Г, почевши од ВТ, а завршивши са св. Георгијем Победоносцем.

Како је планирано, пројекат ће садржати 30 томова. Први том је изашао 2000. године, а како се предвиђа, последњи ће изаћи 2015. године. Иако је за идућу годину било предвиђено да изађу два тома, биће објављена три. Пројекат финансира руска Федерална агенција за културу и кинематографију, као и управа престонице. Председник издавачког савета је градоначелник Москве Јуриј Лушков.

СИМПОСИОН О ТЕОЛОГИЈИ ИКОНЕ ДАНАС

Под покровитељством Министарства вера Владе Републике Србије, и у организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у понедељак 22. октобар 2007. године у Малој сали Коларчеве Народна Задужбина у Београду биће одржан Симпосион о теологији иконе данас. У име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, учеснике и госте ће поздравити Преосвећени Епископ хвостански Г. Атанасије, а у име покровитеља Министар вера г. Радомир Наумов.

Програм Симпосиона:

9:30 – Отварање Симпосиона

10:00 – 10:30 Др Петар Јевремовић
О естетици иконичног

10:30 – 11:00 Јереј мр Жељко Ђурић
Икона и Света Литургија

Дискусија

12:00 – 13:00 О. Николај Озољин (Институт Светог Сергија, Париз)
Гостољубље Аврамово...

13:00 – 13:30 Епископ диоклијски Г. Јован, игуман острошки
Фреске опела из живописа у Пећкој патријаршији

13:30 – 14:00 Горан Јанићијевић
Антички мотиви у ранохришћанским гробницама на територији
Горње Мезије

Дискусија

После Симпосиона биће објављен проширени Зборник радова студија о теологији иконе данас.

МАНАСТИР ВИСОЧКА РЖАНА – УПОРИШТЕ ВЕРЕ, НАДЕ И ЉУБАВИ

У галерији „Дунав осигурања“ (ул. Македонска 4) у Београду отворена је продајна изложба слика под називом Упориште Вере, Наде и Љубави. Приход од продаје слика намењен је манастиру Пресвете Богородице у Височкој Ржани на Старој планини.

Имање овог најисточнијег манастира у Србији претрпело је знатну штету у великим пожарима који су захватили Стару планину прошлог лета. Божијом помоћу и великим залагањем народа, ватрогасаца, војске и полиције, старешина манастира, отац Јаков, успео је одбранити цркву и конак од ватрене стихије, али су манастирска економија, имање и шума у великој мери изгорели.

Продајну изложбу помогли су сликари из нишког Удружења уметника Цар Константин и дародавци слика из Београда. Куповином изложених дела, углавном уља на платну, људи добре воље помажу манастир бурне историје и бедем српске духовности на истоку отаџбине. Обновљен 1830. године на темељима много старије светиње, у тешко приступачном и живописном пределу Старе планине, на самој граници са Бугарском, манастир Пресвете Богородице представља, уистину, упориште Вере, Наде и Љубави.

Позивамо верни народ да се укључи у акцију помоћи манастиру Пресвете Богородице у Височкој Ржани. Све информације можете добити од настојатеља манастира, јеромонаха Јакова Симића, на телефон 010/353333.

ОПЉАЧКАНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У РИЈЕЦИ

Непозната лица 17.10. ове године, обила су и оскрнавила цркву Светог великомученика Георгија на Трсату у Ријеци. На јужном делу храма секиром су разбијена врата кроз која су провалници ушли у храм и при том однели предмете који могу служити искључиво за литургијску употребу, а то је: Антиминс, два Еванђеља (једно од њих оковано сребром), престони крст, комплет сасуда са покровцима, комплет свештеничких одежди, две иконе (Пресвета Богородица и Свети великомученик Георгије) и око 100 килограма свећа. Материјална штета је велика и још се утврђује. Не зна се када је тачно обијен храм, претпоставља се да је између 12 и 15 часова после подне. Провалу је приметио и пријавио надлежној полицијској управи протојереј-ставрофор Мићо Костић.

Вест о обијању храма узнемирила је православне житеље града Ријеке, који у недељу треба да дочекају епископе и свештенство за освећење храма Светог Николаја у центру града. Многи од православних верника као и јерархија питају се да ли и ко може заштитити православне храмове од провала и крађа?

Извор: Епархија горњокарловачка

ОСЛИКАН ПАРАКЛИС СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА У КРКИ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија јуче, 18. октобра 2007. године, довршено је осликавање параклиса посвећеног светом апостолу Павлу у манастиру Крки. Свети апостол Павле је заједно са својим ученицима Титом, Луком и Ермијем почео подвиг евангелизације Далмације управо из катакомби, које се налазе у крипти цркве светог архангела Михаила у манастиру Крки.

Ово значајно дело у славу Божију и част великога апостола Павла осликали су православни Руси из Кијева : Борис Проњин, Димитрије Бољаков и Ирина Горај. Епископ Г. Фотије је у циљу очувања културног блага Епархије далматинске договорио са г. Проњином и радове на заштити и рестаурацији старих икона итало-критске школе, које се тренутно налазе у манастиру Крки. Ове радове ће такође изводити стручњаци рестауратори из Кијева.

Извор: Епархија далматинска

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu