Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
23. октобар 2007. године

ОТВОРЕНО ПИСМО ЕПИСКОПА ГРИГОРИЈА ВИСОКОМ ПРЕДСТАВНИКУ И СПЕЦИЈАЛНОМ ПРЕДСТАВНИКУ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Г. МИРОСЛАВУ ЛАЈЧАКУ

Његово Преосвешетнство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије написао је отворено писмо г. Мирославу Лајчаку, Високом представнику и специјалном представнику Европске Уније у Босни и Херцеговини поводом најновијих одлука које се тичу кворума и начина гласања у Босни и Херцеговини, које доносимо у целини:

“Поштовани,

Обраћам Вам се поводом новонасталих догађаја у нашој Републици, који су потресли не само политичку јавност, него и сав српски народ у Републици Српској и БиХ. Ријеч је о Вашим најновијим одлукама које се тичу кворума и начина гласања у БиХ, а које су противуставне и директно мајоризују одлуке српских представника у Парламентарној скуштини. Сматрамо да се овим одлукама руше не само права српских грађана у оба ентитета, него да се доводи у питање и постојање Републике Српске у најскоријој будућности.

Државе постоје да би се бринуле за народ и уређивале живот својих житеља на хуманим и законским основама. Два ентитета у БиХ настала су управо из покушаја да се ратна суревњивост народа на овим просторима поништи правним и легалним измирењем и подјелом унутар бивше југословенске републике. Улога Високог представника није другачије била виђена нити одређена него тако да он буде привремени надзиратељ тамо гдје једни до других живе они који су доскора били у сукобу. Умијеће истанчане дипломатије и политике говори да је у оваквим специфичним условима нужна мудрост и велика промишљеност, како би се на здравом темељу градило државно уређење у Федерацији БиХ и Републици Српској.

Данас је угрожена слобода српског народа у сопственој држави, и зато се оглашавам као његов архијереј, да не би било изневјерно народно надање. Уистину, знамо да не треба човјек да очекује овдје на земљи много правде и благостања, да је земаљско за малена царство, и да га зрело осјећање пролазности не везује за оно што се дешава сада и овдје. Но човјек је биће на границама свјетова, дотиче се и једног и другог, прожет је са оба свијета и царства. И у оба му је од Бога дата слобода. Чувајући сопствену слободу, човјек чува вриједности на којима она почива, јер није у људској природи да буде ропски послушна свима и свакоме. У крајњој линији, моралан је поступак сачувати се од неслободе, јер тако чуваш и онога ко покушава да ти је одузме и показујеш одговорност за њега. Српски народ је одговоран народ, пред Богом и пред људима, и за себе и за оне који су у његовом окружењу. Не сплеткари и не кује завјере, излази сам пред себе и пред било коју власт јасно и одређено, отворено да чује и да разговара о сложеним приликама, али очекује и да се чује и његова ријеч.

Јасно је да не живимо у временима када је требало смиривати канџијом босанске бегове, нити мирити херцеговачке устанике против турског зулума, слати Омерпашу Латаса или Бењамина Калаја да "свиђају прилике" у Босни. Ова држава није у склопу нити једне друге која би располагала њеним људима и територијама као сопственим, него је уставно и законски подијељена и уједињена, јасно је њено устројство и познати су разлози баш тог и таквог устројства. Државе настају из историјског слиједа догађаја, имају своје утемељење у идентитету народа који их настањују, у њиховој географској, националној, вјерској сродности. Таква врста настанка није страна ниједној европској земљи. Зашто би била страна нама који живимо овдје и сада, на територији коју од вајкада настањује српски живаљ заједно са осталим народима? Цркве и манастири, писане књиге и споменици, археолошки и градитељски трагови, предање и топоними ове земље причају причу о томе. А прича о овој земљи је слојевита и дубока, треба зажељети а онда и научити како да се разумије.

Наш народ памти предање које ова земља носи у својим њедрима, а то је хришћанско предање и Срби имају библијски етос уздања у Бога и силу Његову, по ријечима псалмопјевца Давида: Бог нам је уточиште и сила, помоћник у невољама које нас снађоше веома. Зато се нећемо уплашити кад се земља затресе, и премјесте се горе у срца мора. Жеља нам је да сваки наш покрет и поступак буде овим предањем заквашен, достојанствен и мудар, како сада тако и у сваком времену. И молимо наш народ да се у свим приликама, па и у овој, понаша достојно човјека и лика Божијег, Христовог, у човјеку. А прилика и неприлика је било и биће их. Но не обликују оне људе него људи њих, и у томе је шанса за ову земљу. Босна и Херцеговина није, како често кажу, земља смутње и нужности, "вртлог морања времена", тамни вилајет судбине, нити су људи овдје осуђени једни на друге; рекли бисмо радије да су усмјерени једни на друге и треба да буду обрадовани једни другима. И да тако треба да живе и да се понашају.

С поштовањем,

+Епископ Захумско-херцеговачки и приморски Григорије”

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

ПРОМОЦИЈА ПРАВОСЛАВНЕ ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ У БЕОГРАДУ

На Православном богословском факултету Универзитета у Београду у четвртак, 25. октобра 2007. године, са почетком у 19 часова одржаће се промоција Православне енциклопедије. Тим поводом у посету нашој Цркви доћи ће делегација Руске Православне Цркве коју ће предводити Архиепископ верејски Г. Јевгеније.

Ових дана је у Храму Христа Спаситеља у Москви, представљен десети том Православне енциклопедије, у коме је обрађено 552 појма, већином на слово Г, почевши од ВТ, а завршивши са св. Георгијем Победоносцем. Како је планирано, пројекат ће садржати 30 томова. Први том је изашао 2000. године, а како се предвиђа, последњи ће изаћи 2015. године. Иако је за идућу годину било предвиђено да изађу два тома, биће објављена три. Пројекат финансира руска Федерална агенција за културу и кинематографију, као и управа престонице. Председник издавачког савета је градоначелник Москве Јуриј Лушков.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА НА САЈМУ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Најстарији издавач у Србији, Српска Православна Црква, представиће се најновијом књижевном понудом и на овогодишњем, 52. Сајму књига у Београду. Иако ће бројни православни издавачи имати своје штандове у чувеној Хали 14 на којима ће представљати најновија издања, централно место за све њих биће штанд Српске Православне Цркве у Хали 1.

Широки булевари и улице под куполама Београдског сајма који носе имена наших највећих књижевника, до недеље ће бити најпосећенија берза књига у Европи. Као и у свакој вароши, важно место у овом јединственом граду писане речи, који живи само ових неколико дана у години а чији су становници бројни љубитељи књиге, имаће Српска Православна Црква.

Осим књига које ће моћи да прелистају или купе, са најновијим штампаним издањима православне тематике посетиоци штанда Српске Православне Цркве имаће прилику да се упознају и кроз бројне промоције. Ови књижевни сусрети биће одржавани у два термина, од 16 и од 18 часова, осим у четвртак када је редакција дечјег православног часописа Светосавско звонце, у оквиру Школског дана на Сајму, припремила посебан програм за децу.

Међу бројним књигама и ауторима који ће бити представљени на штанду СПЦ, издвојићемо неколико.

Вечерас, у 18 часова, биће представљена књига Теологија лепоте истакнутог православног естетичара Милорада М. Лазића. Овај зборник, у издању Богословског друштва Отачник, обухвата десет студија и огледа који до сада нису били сабрани на једном месту. О књизи ће говорити др Александар Саша Петровић, писац поговора књиге и Благоје Пантелић, уредник Отачника.

Сутра, у истом термину, биће представљена делатност Издавачке установе далматинске епархије Истина, као и врло значајан књижевни подухват, Монографија манастира Крке. На промоцији ће говорити и Епископ далматински Г. Фотије.

Школски дан, у четвртак, почеће представљањем Светосавског звонца а затим ће уследити низ песничких и књижевних сусрета еминентних писаца и најмлађих љубитеља књиге. У 12 часова је Песничко подне у коме учествују Љубивоје Ршумовић, Мошо Одаловић и још десет најзначајнијих српских дечјих песника. Светосавско звонце ће у 13 часова представити своја нова издања: ”Младен Јакшић” роман за децу и ”10 Божјих заповести у 100 прича”. У 14 часова биће представљена нова збирка песама ”Тајне заљубљеног малог змаја” Миодрага Јакшића. О књизи ће говорити Раша Попов и Радош Мићуновић, а у уметничком програму ће учествовати гитариста Немања Каначки.

Књига ”Очаране наочари” Светлане Велмар Јанковић биће представљена у 16 часова а о њој ће говорити Гојко Божовић и Радмила Мишев. У 17 часова је представљање ”Косовске књиге” Драгана Лакићевића.

После завршетка програма Школског дана, у 18 часова, гост штанда СПЦ биће Источник, Издавачка установа Епархије канадске о којој ће говорити њен архипастир, Епископ канадски Г. Георгије.

У петак ће, од 16 сати бити представљена Монографија о Даљу Издавачке установе Осечко-пољске и барањске епархије. Дело симболичног назива Информативно-издавачке установе Православне охридске архиепископије, Слобода у затвору, Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована у којој су описани његови утисци, размишљања и искуства оних дана које је провео утамничен, представиће у 18 часова, поред аутора, Епископ бачки Г. Иринеј и Епископ стобски Г. Давид.

У суботу ће се на Сајму књига представити Светигора, Издавачка установа Митрополије црногорско-приморске, а биће представљен и најновији број часописа Хришћанска мисао.

На штанду Српске Православне Цркве биће изложено фототипско издање Мирослављевог јеванђеља коју ће посетиоци моћи да прелистају.

С обзиром да се издавачи Српске православне цркве налазе широм земље и расејања, очекујемо да ће неке промоције бити наканадно организоване, о чему ћемо благовремено обавестити наше читаоце и посетиоце сајта.

Л. Глишић

ОДРЖАН СИМПОСИОН О ТЕОЛОГИЈИ ИКОНЕ ДАНАС
Поводом 1220-тогодишњице од Седмог васељенског сабора

Јуче је у Малој сали Коларчеве задужбине одржан Међународни симпосион о теологији иконе данас, а поводом 1220-тогодишњице од Седмог васељенског сабора (који је одржан током септембра и октобра 787. године у Никеји), у организацији Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију. Покровитељ Симпосиона је Министарство вера Владе Републике Србије.

Овај научни скуп је отворио, у име Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Преосвећени викарни Епископ хвостански Г. Атанасије (Ракита) истичући да су веома ретки научни скупови који за тему имају икону, и да је врло добро што је овај симпосион организован поводом обележавања јубилеја Седмог васељенског сабора, врло значајног за православно догматско учење. Преосвећени Владике је нагласио да је врло битно што се у данашње време говори о икони, односно о теологији иконе. На крају, Преосвећени Владика Атанасије је похвалио декана Академије протојереја-ставрофора др Радомира Поповића за рад на пољу живописа и на развоју српског савременог црквеног ликовног израза, а посебно на организацији овог научног скупа. Затим је предаваче и све окупљене поздравио декан Академије и захвалио се што су зготовили и дошли да узму учешћа у овој малој и скромној духовној гозби. “Пошто Академија следује Светим Оцима и канонима Православне Цркве, ми смо организовали овај Симпосион поводом јубилеја 1220-тогодишњице Седмог васељенског сабора и радосни смо што смо угостили све предаваче а посебно о. Николаја Озољина са Института Светог Сергија у Паризу.” Декан је уједно био модератор на овом начуном скупу.

Први предавач, проф. др Петар Јевремовић је говорио на тему О естетици иконичног. Пошто је немогуће иконопис свести на пуку технику, проф. Јевемовић је поставио два суштинска питања: до које мере је иконопис иконичан; и до које мере је икона завршена? Та питања се постављају у времену у коме је врло изражена инфлације икона, која је врло лоша због тога што доводи до тога да правих икона нема. Икона је задатак, а не занатски циљ. Икона је неодвојива од храма и богослужења, зато се и на њој изображава есхатолошка стварност. Иконопис је освећење твари, а да би икона била иконична потребно је да је живопише човек који се претходно поклонио свом Творцу. Зато је суштина иконе ко из ње нас гледа?

Други предавач био је о. Николај Озољин, професор на Православном Институту Светог Сергија у Паризу, који је говори на тему Гостољубље Аврамово. На почетку, професор Озољин се захвалио Академији на позиву, а посебно му је било драго што је, он као теоретичар – теолог иконе, дошао у госте црквеној институцији на којој настају истинске иконе. Отац Озољин је говорио о Гостољубљу Аврамовом, као праслици Свете Тројице, са посебним прилогом у виду слајдова којим је поткрепио своје предавање. Наводећи речи највећих теолога Павла Флоренског, Леонида Успенског и Георгија Флоровског, отац Николај Озољин је наводио слике, односно иконе на којима је представљен старозаветни догађај – Гостољубље Аврамово, да би на крају све кулминирало у икони Света Тројица, коју је живописао Андреј Рубљов. Отац Озољин је објашњавао представе из катакомби у Риму, затим из равенских цркава, из цркве Санта Марија Мађоре, и из великих цркава на Истоку.

Трећи предавач био је Преосвећени викарни Епископ диоклијски и игуман острошки Г. Јован који је врло надахнуто говорио о фрескама опела у Пећкој патријаршији, са освртом на фреске опела у Грачаници. После историјског пресека и објашњења литургичко-богословског стања у Србији у XIV веку, Преосвећени Владика је истакао ауторе који говоре о проблематици заупокојених служби архијереја и посебно истакао рад Фундулиса, Књазева, Аранца, Дмитријевског, Брунија, итд. који су га својим радом посебно надахнули за дубља и значајнија истраживања на пољу заупокојених служби са посебним освртом на њихову представу на живопису. Преосвећени Владика је истакао да је за иконописца врло важно сећање на смрт, како због здравог живота тако и због непатвореног живописа. Своје излагање Владика је поделио на два дела и одмах истакао да се из кондака и тропара Светом Архиепископу Арсенију виде три основне теме опела: појање, молитва и проповед, што јасно показује да је сахрана литургијски чин. Првобитна панихида је била кратка служба, а касније се развила у свеноћно бденије. Други део предавања Преосвећеног Владике Јована се односио на библијске елементе опела, па је Владика поставио врло значајно и заборављено питање: који су се псалми певали на опелу? То је био 117. псалам (односно 18. катизма) затим 118. и 83. псалам. Све наведено у Владикином врло надахнутом предавању, требало би да нас подстакне да истражујемо то поље теологије, јер је врло значајно због тога што Црква чува предање Велике суботе и зато што постоји веза између службе за упокојеног јереја или архијереја и последњих Христових дана на земљи. На крају, Владика је истакао да смо позвани да прихватимо смрт, у односу са Богом, и у самом Хисту који је победио смрт: Смрћу смрт разруши. Управо нас живопис подсећа на све то.

После Преосвећног Владике јереј мр Жељко Ђурић говорио је на тему Икона и Света Литургија. Предавач је на почетку истакао да су икона и Света Литургија неодвојиве једна од друге и да се напросто прожимају. Икону не посматрамо као естетски символ, већ као изображавање светитеља и самог Христа. Живописац ствара претходно надахнут црквеним Предањем и животом у Цркви, која се на свакој Светој Литургији сећа својих мученика, светитеља,... Тако долазимо до кључног становишта да је неопходно да иконописац мора да буде чланом Цркве Христове. Други део предавања се односио на есхатологију, а посебно је истакуто да је XX век био век теолошке револуције која се огледала баш у истицању есхатологије – додуше на Западу. Отац Жељко Ђурић је, на крају, истакао да су православни живели есхатологију, будући да су сви били чланови Цркве, па нису морали да пишу о томе и да доказују како они верују. Сваки иконописац треба посебно да истакне у свом живопису Христа пре и после Распећа, што нам је о. Жељко Ђурић поткрепио наводима из Новог завета. У закључку је посебно наглашена теза да је сликање иконе сликарско дело једне личности која је грађанин Царства Небеског.

Последњи предавач био је проф. Горан Јанићијевић, проф. Фрескописа на Академији Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, који је говорио на тему Антички мотиви у ранохришћанским гробницама на територији Горње Мезије. У раном Хришћанству теолошка мисао и иконографија прате једна другу. Све створено у том периоду било је изворник за даљи рад и на пољу богословља али и на пољу иконописа, односно живописа. Проф. Јанићијевић се посебно осврнуо на живопис у ранохришћанским гробницама у Нишу и Печују, а направио је неколико врло значајних паралела приказа у ранохришћанским гробницама и у античким гробницама. Истакнуто је да су монограми представљени у ранохришћанским гробницама у Горњој Мезији икона Христова.

После веома плодотворне дискусије, декан Академије Радомир Поповић је затворио научни скуп, са обавезом да Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију публикује проширени зборник радова са симпосиона како би Српска Православна Црква достојно поменула у својим молитвама оце Седмог васељенског сабора и следујући оросу са тог сабора образовала будуће живописце. Декан је посебно захвалио министру вера Радомиру Наумову за покровитељство Симпосиона о теологији иконе данас.

Ивица Чаировић

ОСВЕЋЕЊЕ ХРАМА И СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У РИЈЕЦИ

У Недељу 21. по Духовима, 21. октобра 2007. године, у храму Светог оца Николаја мирликијског у Ријеци служена је Света Архијерејска Литургија. Свету Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа стобиског Г. Давида - викара Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Г. Герасима, као и више свештеника и монаха горњокарловачке и далматинске епархије.

Пошто је недавно завршена обнова на унутрашњем уређењу храма Светог Николе, Епископ Г. Фотије је непосредно пре почетка Свете Литургије извршио освећење храма.

По завршеној Светој Литургији Епископ Г. Герасим је поздравио присутне Епископе Г. Фотија и Г. Давида, захваливши им се на на њиховој посети Епархији горњокарловачкој. Епископ Г. Герасим такођ се захвалио и свештенству и верном народу парохије ријечке који од самих почетака православља у Ријеци зна како се чува и негује вера православна и као се цркви својој помаже.

Након тога верницима се обратио Епископ Г. Фотије, који је једно време администрирао епархијом горњокарловачком и који познаје душу њеног верног народа. Епископ Г. Фотије је све присутне подсетио, кроз векове, велико мученичко страдање, како епархије горњокарловачке тако и епархије далматинске, позвавши их да дођу и посете манастире и светиње далматинске.
Епископ Г. Давид се захвалио Епископу Г. Герасиму што га је позвао да посети Епархију горњокарловачку, не скривајући радост заједништва и братске љубави коју је доживио овом приликом. У даљој беседи посебан је нагласак ставио на значај Цркве као заједнице верних који су међусобно сједињени у васкрслом Христу Господу. Такво заједничарење посебно је присутно за време Свете Литургије када у зиданим храмовима подигнутим и украшеним у славу Божију престаје да влада гравитација која нас вуче ка земљи и настаје дегравитација као сила која нас неодољиво вуче ка небу, ка Творцу и Сведржитљу нашем у коме налазимо сву пуноћу свога живљења.

Извор: Епархија горњокарловачка

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu