Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
30. октобар 2007. године

У БУГАРСКОЈ ПРОСЛАВЉЕН ДАН СВЕТОГ КРАЉА МИЛУТИНА

Данас, 30. октобра 2007. године, када се према бугарском црквеном календару прославља, свечано је обележен дан Светог краља Милутина, у софијској цркви Свете Недеље или Цркви Светог Краља, где свечеве мошти данас почивају.

По традицији, свете мошти су јуче биле положене у олтар Храма где је молитвено на њима преобучена риза. Стара одећа у коју је Светац био обучен је исцепана на много малих комадића и раздељена верујућем народу, који је, као и увек на овај дан, испунио Цркву.

Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ знеполски Г. Јован, викар Патријарха бугарског и Митрополита софијског Г. Максима.

Мошти Светог краља Милутина су се налазиле у његовој задужбини, манастиру Бањска до доласка Турака, а затим су пренешене у Трепчу, јер је манастир уништен. Око 1460. године због турских зулума и насиља, а уз Божије допуштење, Митрополит Силуан доноси свете мошти у манастир Горња Бања, који се налази на падинама планине Витоша изнад Софије, а нешто касније и у катедрални софијски храм, који по светим моштима добио име Храм Светог Краља. Ову Цркву комунисти су минирали и готово потпуно разрушили 16. априла 1925. године, у крвавом покушају да убију бугарског цара Бориса. Цар није убијен, јер је закаснио неколико минута, али је смртно страдало 193 људи, а рањено око 500. Дрвени кивот у коме су се налазиле Свете мошти је остао потпуно неоштећен.

Црква Свете Недеље (Светог Краља) због светих мошти у њој место су ходочашћа и поклоњења многих верујућих Бугара и Срба и других братских православних хришћана.

Зоран Пешут, Софија-Бугарска

ПРОСЛАВЉЕНА ХРАМОВНА СЛАВА СВЕТИ ТОМА У ЈОХАНЕСБУРГУ

На братски и срдачан позив Српске Православне Црквене Општине у Јоханесбургу, а по благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Павла, поводом храмовне славе празника Светог Апостола Томе , Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије у пратњи јерођакона Јеротеја, сабрата манастира Ђурђеви Ступови код Берана и свршеног ученика Цетињске Богословије Мијаила Бацковића, учинили су званичну посету Јоханесбургу у времену од 20. до 25. октобра 2007. године.

У суботу 20. октобра 2007. године служено је празнично вечерње са петохлебницом на којем је началствовао Његово Преосвестенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење православних свештеника Митрополије Јоханесбурга и Преторије, оца Мине из грчке парохије, секретара Митрополита Јоханесбурга и Преторије Г. Серафима; оца Јована из руске парохије, оца Михаила из румунске парохије и ђакона Стивена, мисионара Митрополије јоханесбуршке, свештенослужитеља српске парохије, јеромонаха Пантелејмона, Евсевија и Серафима као и јерођакона Јеротеја.

Владика Г. Јоаникије је у беседи истакао да наша Света Црква у ова тешка времена, када је велико бреме пало на Српску Православну Цркву, брине о свом народу зато што многе друге институције практично не функционишу. Владика Г. Јоаникије је захвалио и Александријској Патријаршији што је дала свој благослов да отац Пантелејмон дође у Јоханесбург и да на српском језику српском народу проповеда Јеванђеље, али да проповеда Јеванђеље и другим народима и другим људима који веру траже.

На овој празничној вечерњој служби, Владику Г. Јоаникија је поздравио отац Мина, секретар Митрополита Г. Серафима, речима: “Осећам се дубоко почаствован да Вас поздравим у име мога Митрополита Г. Серафима, свештенства и свих чланова грчке Архиепископије Јоханесбурга и Преторије. Желим да искористим прилику да поменем да постоје изузетни и срдачни односи између Патријаршија Србије и Александрије и посебно између Патријарха Павла и Патријарха Теодора који сарађују на служби православних хришћана у Јужној Африци. Дошли сте из Ваше Епископије као апостол, да узмете учешћа у слави Српске Православне Парохије Светог Апостола Томе. Дошли сте са благословом духовног оца Патријарха Павла да благословите народ овде и да их посаветујете да слушају његове савете, слушајући проблеме народа да их решавате и најважније да их охрабрите да наставе мисију ове цркве која је основана великодушношћу српске заједнице у славу Божију и у славу Светог Апостола Томе “.

У недељу, 21. октобра 2007. године, на дан храмовне славе, у цркви Светог Томе окупио се велики број верника. На Светој Архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење оца Јована из руске парохије и свештенослужитеља српске парохије јеромонаха Евсевија и Серафима, као и јерођакона Јеротеја и ђакона Стивена из митрополије јоханесбурске. На Светој Литургији причестио се и већи број верника међу којима и неколико православних африканаца који су недавно крштени у храму Светог Томе. После Свете Литургије обављена је литија око светог храма са читањем Јеванђеља, кропљење храма и народа, а затим и чин ломљења славског колача. Домаћини славе ове године били су Петар, Ђорђе и Мирјана Михаљевић, а за домаћине идуће славе пријавиле су се чланице Кола Српских Сестара из Јоханесбурга.

Круна прославе била је надахнута и лепа беседа Владике Г. Јоаникија који је између осталог рекао: “По васцелом свету имамо свете храмове које је подигао српски народ. И овај свети храм подигао је српски народ на овом удаљеном месту, овом континенту, на подручју Александријске Патријаршије. Овај свети храм има довољно ширине и топлине да нас све прими и загреје светом вером православном, да нас нахрани духовним хлебом, небесним хлебом, хлебом живота, Светим Тајнама Христовим. Велика је повластица да имамо свети храм али је још већа од тога знати га користити. Није српски народ градио ове храмове, нити један храм, само да их гледамо и да се хвалимо како имамо лепе храмове, него их је градио да би се у њима окупљали, крштавали, венчавали, на свете службе долазили, Богу се молили, да бисмо се напајали Вером Светом, да би се обједињавали. Јер оно јединство које даје Црква нико га тако не може дати зато што је јединство у Цркви Бозијој од Духа Светога. Благодаримо Господу који је положио добру мисао у срце оних који су овај свети храм започели и саградили да се овде у њему окупљамо, да се овде састајемо. Благодаримо нашем оцу Пантелејмону који се труди са великом ревношћу и великом љубављу и који нас редовно обавештава о свему ономе што се овде ради. Са великом радошћу јавља нам о свим успесима овде у Јужној Африци, о напретку вере православне. Преносећи вам поздраве Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, желим вам да се сваке године овако окупљамо још у већем броју, да сваке недеље и празника дођете овде, да се Богу помолите, свећу да запалите, помолите се за своје покојне, за своју породицу и своје потомство, да се догодине, ако Бог да, саберемо у љубави и радости славећи Бога и његовог Светог Апостола Тому, који нека нам буде на помоћ“.

Делегација Српске Православне Цркве је наредних дана посетила знаменитости града и околине, као и Амбасаду Републике Србије у Преторији и амбасадора Јована Марића, капелу и просторије Православне Митрополије Јоханесбурга и Преторије где је одслузена доксологија, руски храм Светог Сергија Радоњешког и Семинарију Патријарха Петра Седмог где је ректор отац Атанасије, православни свештеник из Кеније са својим ђацима такође одслужио доксологију и бираним речима поздравио Владику Г. Јоаникија.

Чланови Црквеног Одбора Српске ЦШО Свети Сава у Јоханесбургу

ОБНОВЉЕНА ВЕЛИКА СРПСКА СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Три године од обнове живота у Зочишту. Манастир Светих Козме и Дамјана подигнут из пепела на темељима храма који је миниран 1999. године. За изградњу коришћен камен старе цркве и нова је скоро идентична порушеној

Манастир Светих врача Козме и Дамјана, познатији као Зочиште, код Ораховца, 27. октобра 2007. године обележио је три године од обнове живота. Ову велику древну српску светињу, подигнуту у 14. веку, на темељима старе цркве, која је по предању неколико векова старија од манастира Високи Дечани, шиптарски терористи су до темеља опљачкали и спалили у јулу 1999. године, а два месеца касније храм је миниран, заједно са стотине других цркава и манастира широм Косова и Метохије. Монаси из Зочишта евакуисани су у последњем тренутку, а са њима и чудотворне мошти светих бесребреника Козме и Дамјана, које су склоњене у Сопоћане. Уочи овогодишње манастирске славе, 14. јула, када је храм освештан, мошти су поново враћене у Зочиште. Локални Шиптари, који су пре рата доводили своје болесне у манастир, тражећи молитву и исцељење од светих бесребреника и врача и касније су наставили да посећују рушевине ове светиње.

После пет година, на празник Свете Петке, монаси су се вратили на згаришта светиње са намером да поново обнове монашки живот. И успели су у томе! По благослову Владике рашко-призренског Г. Артемија обнову манастира Зочиште води протосинђел Петар (Улемек), игуман манастира Ђурђеви ступови у Старом Расу, који је у манастир дошао са још два монаха - јеромонахом Серафимом и јерођаконом Спиридоном. „Исте године почели смо да чистимо рушевине и обнављамо храм. Урадили смо део конака у којем је параклис Свете Петке, али нам је Кфор одмах забранио наставак изградње. То је био први случај да Кфор не дозвољава обнову једног српског храма!

Тек прошле године добили смо дозволу да наставимо обнову. Покрили смо цркву, завршили унутрашње радове и почели израду иконостаса. За изградњу смо искористили преко 90 одсто камена од првобитног, минираног храма, а и димензије цркве остале су исте. Нова црква је готово идентична као стара, јер је урађена идеална реконструкција“, задовољно истиче за Глас јавности протосинђел Петар. Обележавању три године од повратка монаха у Зочиште присуствовало је неколико стотина Срба из овог дела Метохије.

Извор: Глас јавности (28.10.2007.) – П. Пашић

ЕПИСКОПИ ИЗ БРАЗИЛА У ПОСЕТИ ЕПАРХИЈИ ЗАХУМСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКОЈ

Од петка 26. октобра до петка 2. новембра 2007. године, гости Епархије захумско-херцеговачке су Његово Преосвештенство Епископ Рио де Жанеира и Олинда-Ресифу Г. Хризостом, Његово Преосвештенство викарни Епископ Г. Амвросије и јереј Леви, старешина Саборног Храма Ваведења Пресвете Богородице у Рио де Жанеиру. Њихова епархија је мисионарска епархија Пољске Православне Цркве за Бразил, а гости су први пут у посети Српској Православној Цркви и Епархији захумско-херцеговачкој.

Програм њиховог боравка у Херцеговини обухвата посете нашим црквама и манастирима. У суботу, 27. октобра 2007. године, на празник Свете Петке служили су Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светих Апостола Петра и Павла. У недељу, 28. октобра 2007. године, Свету Архијерејску Литургију служили су у Саборном Храму у Требињу. За среду, 31. октобар 2007. године, предвиђена је Света Архијерејска Литургија у манастиру Тврдош. Гости ће бити у прилици да, поред Требиња, посете Мостар, Невесиње и Дубровник и манастире Житомислић, Добрићево и Дужи.

Ова посета Епархији захумско-херцеговачкој Српске Православне Цркве, плод је братске сарадње двеју Цркава успостављене после доласка две православне монахиње из Бразила у Херцеговину, у манастир Светих Апостола Петра и Павла. Посета има за циљ да кроз саслужење упозна госте са литургијским и богослужбеним животом Епархије захумско-херцеговачке и Српске Православне Цркве уопште, као и обострано узрастање у љубави и слободном и неусловљеном заједништву у Христу, које је могуће једино у Његовој Светој Цркви.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ У ИВАНКОВЦУ

У недељу, 28. октобра 2007. године, Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игњатије уз саслужење 19 свештеника и 6 ђакона освештао је цркву Светог Јеремије у Иванковцу.

На Светој Литургији чин протонамесника добио је старешина цркве свештеник Раде Јовић који се старао око изградње. На литургијском сабрању присутни су били и представници министарства вера, министарства за инфраструктуру, општине Ћуприја и многих институција које су помогле да се црква заврши.

После Литургије приређена је трпеза љубави која је дар општине Ћуприја, са председником др Љубомиром Марићем на челу, који велику љубав показује према цркви. Црква у Иванковцу налази се на месту где се 1805. године одиграла битка у којој су српски устаници предвођени војводама Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем победили далеко надмоћнију турску војску предвођену Хафиз пашом. Иванковачка битка је једна од најзначајнијих у нашој историји јер је она најавила крај турске владавине. Наредне године планиран је наставак изградње комплекса на Иванковцу са амфитеатром и музејом јер ова светиња и иванковачки јунаци то заслужују.

Саша Новаковић

РУКОПОЛОЖЕЊЕ ЂАКОНА ВЛАДИСЛАВА ШИПОВЦА У ЧИН СВЕШТЕНИКА

У цркви Светог Саве, у Гринзбари, Мелбурн, у недељу, 28. октобра 2007. године, било је разлога и за радост и за тугу. Тога дана, Свету архијерејску Литургију служили су Његово Преосвештенство Епископ аустралијско- новозеландски Г. Иринеј и Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије уз саслужење протојереја-ставрофора Чедомира Видеканића и протојереја Милана Милутиновића као и ђакона: Горана Ћећеза, Владислава Шиповца, Саше Чолића и Зорана Алексића. Света Архијерејска Литургија је била свечанија него претходних година. Народ је стизао из свих крајева Мелбурна да присуствује рукоположењу ђакона Владислава Шиповца у чин свештеника, а уједно и да ода почаст и хвалу његовом оболелом оцу, проти овог светог храма, протојереју-ставрофору Драгомиру Шиповцу. Током Свете Литургије протојереј Милан Милутиновић одликован је правом ношења напрсног крста. По прочитаном Јеванђељу, Владика Г. Григорије је проповедао о животу у Цркви, о радости живота, дајући праву поуку народу Божијем да живот у Цркви је баш то - живот, и да треба да се радујемо Васкрсењу Господњем које нам даје наду.

Ђакон Владислав се захвалио Епископу што га је удостојио ове велике благодати. Владика је благосиљао новорукоположеног свештенослужитеља и тражио од верног народа да потврде речима Амин и Аксиос/Достојно. Преко 600 присутних верника је одговарило у један глас. Новорукоположеном свештенику Епископи су благословили да причести верне, да проузнесе возгласе и да прочита Заамвону молитву. На крају Владика Г. Иринеј је причестио оболелог оца Драгомира и беседио о Цркви Христовој, о светом храму који је саграђен радом и трудом оца Драгомира, као и рукоположењу новог свештеника.

Извор: Епархија аустралијско-новозеландска

СЛАВА ЦРКВЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ У КУЉАНИМА

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем служио је у суботу, 27. октобра 2007. године, по први пут Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Свете Петке који се гради у Куљанима код Бања Луке. Тачно пре годину дана освештани су темељи овога храма, а већ ове године у њему је прослављена прва храмовна слава.

С обзиром да је празник свете Петке веома поштован међу Србима, многи вјерници су, припремивши се постом, молитвом и исповјешћу, приступили Светом причешћу. На крају Свете литургије, Преосвећени Владика Г. Јефрем поздравио је присутни народ речима: ''Призивам благослов Божији и благослов Свете Петке на вјернике и на цијели наш народ и желим да се снагом вјере, духа и доброте и снагом љубави одупремо свима који нам не желе добро. Нека Бог помогне да се само добро усели и зацари међу нама''.

У поподневним сатима Епископ бањалучки Г. Јефрем освештао је темеље храма Свете Петке при Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију у Мљечаници код Козарске Дубице. Кадар овога Института је свесрдно прихватио предлог да се сагради храм који би био на услузи свим пацијентима који долазе на лечење у овај медицински центар, али и верном народу Мљечанице. Част кума темеља припала је проф. др сци Михајлу Стефановском, који није скривао задовољство поводом овог догађаја. После освећења темеља храма, у згради Института, Преосвећени Владика Г. Јефрем је освештао славско кољиво и славски колач.

Извор: Епархија бањалучка

СВЕТА ЛИТУРГИЈА У САН ДИЈЕГУ

Беше необично дирљиво у Цркви Светога Георгија у Сан Дијегу, у недељу 28. октобра 2007. године, када је служена Божанска Литургија у присуству верног народа овога града и краја. А посебан је дан био зато што је овом догађају претходила седмодневна ватрена стихија која је у прошлу недељу поподне захватила јужну Калифорнију и за собом оставила стравичан биланс: 6 људских жртава, милион исељених, преко 1000 запаљених кућа и у њима драгих успомена... Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Максим, Епископ Западноамерички, а саслуживали су протојереј Братислав-Брацо Кршић, јеромонах Јован са ђаконима Ненадом Радаковићем, Јованом Станојевићем и Павлом Жерменом. Током службе су произношене молитвене прозбе за окончање катастрофе, утешење унесрећених... For all the victims of terrible fires in California, for a quick resolve to this catastrophe, and for the safety and protection of all those affected let us pray to the Lord. Again we pray that the Mother of God, “Senora nuestra Reina de Los Angeles”, in Her love and mercy stops the fires in California and sends Her help and comfort to all the Victims! У беседи Епископ Г. Максим је говорио о јеванђелској причи о богаташу и Лазару. При том се осврнуо и на недавне пожаре подсетивши да је наша планета један динамични екосистем чија је главна одлика међузависност, а она подразумева узајамне утицаје живих бића. Феномени попут Елниња и др. говоре у прилог томе да се живот на једном делу земљине кугле одражава на другом. Посебну одговорност за правилно функционисање у природи сноси човек, homo sapiens, и у највећој мери је он виновник, посредно или непосредно, природних катастрофа. Недавна стихија нас је подсетила на то колико смо мали и немоћни, и како је потребна радикална промена свести и менталитета модерног технолошког човека.

У црквеној сали прирежена је трпеза љубави, а девојчице Оксана и Каја су извеле рецитал.

Извор: Епархија западно-америчка

l NEWS ARCHIVE l

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu