Др Александар Раковић: Срби и религијски интервенционизам 1991 – 2015

Политички аспекти верских изазова српској држави и Цркви после распада Југославије

Књига др Александра Раковића „Срби и религијски интервенционизам 1991 – 2015“ значајно је дело које обухвата овај драматични период од 1991. до 2015. године. Верски изазови српске државе су били интензивни у овом периоду, што је  изазвано распадом Југославије. Несумњиво да је верски чинилац био доминантан, али можемо слободно рећи  да грађански рат није изазван религијским мотивима.

Религијски интервенционизам против српског народа и Српске православне цркве покренут је почетком деведесетих година двадесетог века са распадом Социјалистичке федеративне републике Југославије и траје до данас континуирано. Он се налази у истом склопу и у истом процесу као и војни и економски интервенционизам евроатланских структура против српске и југословенске државности. Чињеница је да је свака наша граница угрожена деловањем верских идеологија које као да су се повампириле из времена Другог светског рата: „Хрватска православна црква“, „Црногорска православна црква“, римокатолички ревизионизам, радикални ислам, великоалбански фанатизам, бугарски и румунски верско-етнички експанзионизам. Македонски црквени раскол вуче корен из комунистичког времена.

Књига доктора Александра Раковића је једно синтетичко оригинално дело и не болује од квантофреније, тј. засипања статистичким подацима, већ је аргументована мисао о модерним историјским догађањима где имамо значајан елемент - религијски интервенционизам од 1991 – 2015. Не можемо да кажемо да је рат на просторима бивше Југославије био верски рат, али можемо слободно рећи да је религијски интервенционизам у много чему допринео сукобима, па и социалној и политичкој економији.

На нашим просторима се изузетно поштују мањинска права. Србија има најлибералније законодавство о мањинама. Међутим, чињеница је да је српски народ изложен једној врсти религијског инжењеринга од стране суседних конфесија. Раковић то јасно, као врстан историчар, експлицира у својој књизи.
Књига показује колико наука може да буде актуелна и практична, јер се ово историјско научно дело чита као роман, како бисмо рекли, у једном даху. Ова књига је  базирана на веома обимном материјалу, на великој архивској грађи, богатој релевантној историјској литератури, који чине врло широк дијапазон извора. Наслов књиге је подобно аргументован. Много пута наилазимо на књиге које не оправдавају свој наслов, што овде није случај. Овом књигом се уводи један важан појам, религијски интервенционизам, поред политичког, економског и других социјалних фактора. Овде имамо опис како конкретно сузбити утицај Српске православне цркве и ограничити њену јурисдикцију. У овој књизи можемо видети врло конкретне утицаје релгиозно политичких субјеката који су утицали на дестабилизацију јеванђељске мисије Српске православне цркве.  Ови негативни чиниоци су допринели да се у неким деловима уништи легитимни идентитет једног народа, и не само народа као колективног ентитета, већ конкретних личности. Овде је у питању угрожавање идентитета свакога од нас, покушај да се компромитује, учини нестабилним и да се припреми за конвертовање, да олакша промену тог идентитета или бекство од њега.

Књига је показала не само који је значај религијске сфере у духовној области, у култури, у уметности, него који је значај религијске сфере посебно у политици. Да бисмо разумели догађаје који су непосредно иза нас, др Раковић нам нуди да посматрамо модернију историју кроз религијску призму. Дакле, ова књига захвата много дубље од онога што је историјска чињеница, догађај, статистички податак, архивски документ, и ми данас не можемо да сагледамо распад Југославије а да немамо у виду овај најзначајнији религијски чинилац. Можемо слободно да се запитамо, читајући књигу, да ли је то био верски рат? Можемо слободно да кажемо да то није био верски рат, али да је имао елементе метафизичких, неопипљивих граница конфесионалног. Верски елемент није имао такву снагу и моћ.

Као историчар, Раковић има своју легитимну перпспективу. Његова књига није само дескрипција догађаја, набрајање догађаја, мада нам даје низ података и самим тим је занимљива као информација, али суштински она је више од тога; она је својеврсно тумачење историје. Многе науке се баве религијом - психологија, философија, антропологија, социологија, политикологија, али Раковићева књига не популаризује политикологију религије. Још из комунистичког периода имамо активну потребу социологије религије да тумачи религијске феномене. Међутим, социологија не може да уђе у бруталност религије, а ми имамо у овој књизи описану бруталност историје.

Ми имамо такође и секуларну идеологију која има претензију  да одстрани сваку секуларну стварност. Међутим, аутентична секуларна држава се, уствари, ограничава на свет профаног и не улази у свет сакралног који има конструктивни елемент на простору секуларне државе. Права држава треба да буде неутрална у односу на секуларну идеологију. Дакле, ова књига која нас засипа подацима није уобичајена квантофренија социологије религије, већ нам открива танану нит деструкције и дестабилизације духовног простора Српке православне цркве. Она податке тумачи и даје нам смисаону презентацију историјских догађаја и показује нам дубоку историјску генезу ових дестабилизационих феномена.

Балкан је слојевит и испреплетен религијским интервенционизмима. Нема ни милиметра границе на Балкану који је успостављен билатерално, већ су границе углавном постављане иностраним арбитражама.

Ко прочита ову књигу, биће забринутији. Мислим да је ова тема егзистенцијално важна за српски народ. Та тема је осетљива и, на моменте, запаљива и врела. Некада се ћутало у име братства и јединства, а данас се ћути у име политичке коректности. Ћутало се и о томе зашто српско питање није решено. Српски народ је био у бившој заједници већински и требало је да буде заштићен од других. Свако ко прочита ову књигу, имаће вишу свест о томе колико је биће српског народа угрожено. Не само колико је књига важна, него је важан и тренутак у коме је настала. Период религијског интервеционизма дуго траје, скоро да је дуг као поларни дан. Српски народ драматично одлучује у двадесетом веку да ли припада Русији или Западу. Те дилеме су и данас на дневном реду историје. Ово је тренутак када и други одлучују о судбини српског народа. То је заиста карактеристично за век који је иза нас. За српски народ и за српску државу, заиста није било места у новом поретку.

Господин Раковић је провео неколико година у државној служби као саветник у Министарству вера. Бави се међуверским дијалогом и координира га. Један је од организатора Информативног центра Православног богословског факултета. Раковић је ангажовани интелектуалац и бритак полемичар. Његова књига је корпус научног сазнања о ближој прошлости. Он обрађује четврт века модерне историје. То четврт века је набијено историјским догађајима. Ова књига говори о промени политичке географије балканских простора, самим тим и Европе, као и опокушају промене идентитета једног народа. Он обрађује вертикалу од 150 година која је исходиште процеса који дуго траје. Те околности, та жаришта 90-их, добијају свој расплет и реализацију. Овај религијски интервенционизам, иако је споријег ритма од политичког и војног интервенционизма, показао се  доста ефикаснијим, темељнијим. Ово нам даје утисак да конфесије око нас размишљају миленијумски и да смо ми народ стараца и јединаца.

У 18. веку, знамо, историја престаје да буде „учитељица живота“, јер се релативизује начин на који историја преноси прошлост; није јасно је ли оно што имамо као сведочанства заиста прошлост, или су сведочанства преломљена кроз фикцију. Најрелевантнија ерминевтика историје је она која се прелама кроз религијску призму.  Студија др Александра Раковића је  „историја бешчашћа“, да се  послужимо Борхесовом синтагмом, свих религијских сецесиониста. Она је историософска етика која нам потврђује мисли великог Његоша:

Човјек воље остаје свободне
Ка сви други бесмртни духови;
Његова ће  душевна таблица
Са обе стране бити начертана.

Горан Раденковић, проф. Богословије у Београду