Наука

Тајна празника: Духови

У педесети дан након свог највећег Празника, Васкрсења Христовог, наша Црква слави и спомиње Догађај силаска Светог Духа на апостоле. Управо због тога што овај Празник пада у педесети дан по Васкрсу богослужење наше Цркве га именује као Педесетницу.  Међутим, назив Педесетница је значајан и због тога што повлачи паралелу са Старим Завјетом. Наиме, из Мојсијевих списа нам је познато да су стари Израиљци у педесети дан након Изласка (Песаха) примили Закон од Бога на Синају. Хришћанска Црква након Христовог изласка и преласка из смрти у живот прима од Бога Духа, који не исписује нови закон на каменим таблицама него на тјелесним таблицама срца (2Кор. 3: 3).

Владика Иринеј: Црква – непрестана Педесетница

Поводом празника Силаска Светога Духа на Апостоле подсећамо на предавање Његовог Прeoсвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја на тему „Црква – непрестана Педесетницаˮ одржано 16. јуна 2002. године у Позоришту младих у Новом Саду.

• звучни запис предавања, Радио Беседа

Синаксар у недељу Свете Педесетнице

Христос предаје Божанственог Духа
апостолима у виду огњених језика.
Велики Дух Божји на овај дан изли се рибарима.

На овај дан, осме недеље по Васкрсу, празнујемо Свету Педесетницу коју преузесмо из јеврејских свештених књига. Јер они празнују своју Педесетницу, поштујући број седам, а и зато што су након 50 дана боравка у пустињи примили закон. Тако и ми, празнујући педесети дан по Васкрсу, примамо Духа Светога који установљава закон, упућује на сваку истину и наводи на богоугодно.

Треба знати да су Јевреји имали три празника – Пасху, Педестницу и Скинопигију, тојест Постављање сеница. Пасху су савршавали у спомен на прелазак преко Црвеног мора (јер Пасха у преводу и значи прелазак). Овај празник указује на наш прелазак из таме греховне и повратак у рај. Педесетницу Јевреји празноваху као спомен на њихова страдања у пустињи: на то да су претрпевши многа страдања – ушли у земљу обећану, кад су се насладили плодовима, хлебом и вином.

Научни скуп „Ниш и Византија"

У петак, 3. јуна 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније присуствовао је отварању међународног научног симпосиона Ниш и Византија у свечаној сали нишког Универзитета, који је део обележавања славе Града Ниша.

Протојереј Александар Шмеман: Радост оних који љубе

Од давнина, на Васкрс у поноћ мноштво људи са свећама у рукама обилази тамни храм и зауставља се пред његовим затвореним вратима.  И сваки пут настаје тај необични тренутак када сви ми, не будући увек свесни тога, постављамо себи исто питање као и жене које врло рано дођоше на гроб Христов око изласка сунца – Ко ће нам одвалити камен од врата гроба? (Мк 16, 3).

Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом

Беседе преподоног Јустина Ћелијског,  Светог Николаја жичког и светог Јована Шангајског о Васкрсењу Христовом.

Преподобни  Јустин Ћелијски: Новозаветно учење о Васкрсењу
- Опште напомене -

Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмерне вредности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај - Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан - не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог. Ако Хришћанство има почетак у времену, онда оно почиње не од Витлејема, већ од Васкрсења. Својом необичном и неодољивом стварношћу факт васкрсења Христовог постаје темељ хришћанске проповеди. Оно је основни факт; не пође ли се од њега, не може се пронићи у сложену тајну Личности Христове. Васкрсењем се објашњава Оваплоћење. До васкрсења Господ Христос је учио о вечном животу; васкрсењем је доказао да је Он - вечни живот. Сва Његова наука - у васкрсењу добија опитну, експерименталну потврду и објашњење. Не прими ли човек ту најочигледнију потврду, очигледнија му се неће дати.