Култура

Меморијална косидба на Гвозном пољу

Гвозно поље испод самих врхова Трескавице код Калиновика 20. јула 2019. године  било је место меморијалне косидбе. Ветерани рата 1992-1995. године, али и други грађани из Херцеговине и Сарајевско-романијске регије окупили су се како би се и ове  године сетили тешких ратних тренутака и догађаја из 1993. године.

Издавачка фондација СПЦ: Календари за 2020. годину

Из понуде Издавачке фондацијe Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке издвајамо зидне календаре за 2020. годину:

Манастири Српске Православне Цркве (33х47,5 цм), шифра:5051
Свети у Господу Исусу Христу  (33х47,5 цм), шифра:5053
Фотографије и мисли патријарха Павла (22х48 цм), шифра:5052

Комплетну понуду зидних и џепних календара за 2020. годину као и свих црквених и манастирских производа можете погледати на интернет страници Централног магацина Архиепископије београдско-карловачке (Привредна фондација СПЦ АЕМ) - www.privfond.com. Поруџбину можете извршити позивом на телефонски број  011/3625-100 или слањем електронске поруке на magacin@privfond.com

Москва: Нови број часописа „Црква и време“

Ових дана светло дана је угледао други број научно-богословског и црквено-друштвеног часописа „Црква и време“.

На почетку публикације донет је извештај посвећен 10-годишњици устоличења патријарха московског Кирила и све што је постигнуто на црквеном плану у овом период, уз статистичке податке о стању црквених јединица 2019. у порђењу са подацима из 2009. године. Митрополит Иларион доноси студију „Демитологизација новозаветне науке“, у којој подвргава исправној критици све приступе изучавању јеванђеља у западњачкој богословској науци почев од краја 18. века наовамо. Ђакон Данило Савишчев пише студију о омилитичком наслеђу светитеља Филарета Дроздова.

Жички благовесник (јул-септембар 2019)

Нови број Жичког благовесника пред читаоце доноси занимљив садржај из неколико различитих области. На почетку је текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом „Епархија жичка – домаћин Светог Архијерејског Сабора 8-10. мај 2019. године“, којим се по угледу на стогодишњу традицију овог часописа од заборава теже отргнути значајни догађаји из живота Епархије жичке. Наставља се казивање мр Маријане Матовић о Светом Јоасафу Метеориту, првом српском књигохранитељу, као и текст проф. др Драгољуба Даниловића посвећен историјским изворима о Жичкој архиепископији.

Поводом близине празновања Видовдана, нови број доноси и део текста Иве Андрића који је код аутора изворно насловљен „Његош као трагични јунак косовске мисли“, а код нас у изабраном одломку као „О Његошу, Косову и Црној Гори (Подсетник за једно актуелно стање)“. Текст нам нуди веома важне увиде које је једини наш нобеловац имао у вези са историјом српског народа, као и ставове које је овде изнео као нигде друго. Они који знају колико је писац био опрезан у ставовима о националној историји, свестан система у коме живи, знаће колико је овај текст драгоцен.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју Православља, новина Српске патријаршије, од 15. јула 2019. године, читајте Апел Епархије рашко-призренске за помоћ угроженом народу на северу Косова и Метохије. О неким аспектима односа између српског и руског народа, везама између Српске и Руске Православне Цркве и црквеној кризи у Украјини можете прочитати разговор са Архиепископом верејским Амвросијем (Јермаковим), који је водио Николај Сапсај. О актуелним дешавањима у Украјини можете се информисати у тексту Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија „Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини“; овај рад је представљен на конференцији „Кршење правâ верникâ у Украјини“ одржаној у Москви 29. маја 2019. године.

Јапански иконограф живописао у Финској

Музеј Финске Православне Цркве у Куопију организовао је изложбу радова сликара и наставника иконографија Петроса Сасакија, коме је пошло за руком да оснажи православни животопис у овој земљи. Петрос Сасаки је православни Јапанац, рођен 1939. године на острву Хушу. Завршио је богословску академију у Токију 1961, а 1964. отишао је у Атину да проучава уметност и овде остао до 1967. године. У Атини је срео финског студента Јована Сепелу (умро 2017.г.) и постали су пријатељи. Јован Сепеле је познат нарочито по томе што је превео велики број књига са грчког на фински. За ђакона је рукоположен 1967, а за свештеника у Грчкој у јуну 1972. године. Финац је казвао о свом пријатељу предстојатељу Финске Православне Цркве, архипископу Павлу (умро 1988.г.), ту је ободрио младог Јапанца да дођу у Финску да се ту даље бави иконографијом.