Култура

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У децембарском броју Православљa у рубрици Реч две уз насловну страну, објављен је текст уредника новина протођакона др Дамјана С. Божића, Бљесак живота и пламен вере, посвећен блаженоуснулом проти Драгољубу Денису Павићевићу из Чикага.

-Од мале нам је користи што се сада јавно признаје и пише о „организованој непријатељској акцији појединих група са изразито албанско-националистичким и иридентистичким намерама, упереним против слободе, независности и интегритета наше земље. А ти поступци нису почели сада, нити су створени за ову прилику... записао је давне 1980. године тадашњи Епископ рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, у књизи Извештаји са распетог Косова Светом Архијерејском Синоду за САСабор СПЦ 1957–1990, из које нови број Православља доноси одломак.

Концерт хорова у Сурчину

Концерт хорова у Сурчину
Концерт хорова у Сурчину
Концерт хорова у Сурчину
Концерт хорова у Сурчину

Уочи почетка Божићног поста, 27. новембра 2018. године, у цркви Свете Петке у Сурчину после вечерњег богослужења које је служио протонамесник Слободан Чавка приређен је величанствен концерт црквених хорова. Духовно вече отворио је црквени хор Покров Пресвете Богородице који је ове године прославио двадесет година успешног рада и постојања.

У славу предака

У славу предака
У славу предака
У славу предака
У славу предака

У петак, 23. новембра 2018. године, уочи празника Светог Стефана Дечанског, у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Руми одржано је духовно вече У славу предака у оквиру манифестације Дани руске сестре милосрђа Наталије Берњикове.

Покајање, праштање и спасење

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду публиковали су зборник радова са Научног богословског скупа одржаног 21. маја 2018. године у манастиру Покајница, поводом прославе два века оснивања манастира, под називом „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“.

Садржај:

Катавасије: Српско црквено појање - нотни зборник

Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43).

Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона.

Неготин: Изложба о митрополиту Михајлу

У уторак, 13. новембра 2018. године, у галерији Музеја Хајдук Вељка отворена је изложба 120 година од упокојења митрополита Михаила Јовановића. Изложбу су отворили директор Музеја Крајине г. Ивица Трајковић и коаутор изложбе монах Игнатије Марковић, сабрат манастира Рача. Приређивачи, иницијатори и идејни творци изложбе су ученици петог разреда Богословије Светог Саве, богослов Немања Спасојевић и монах Игнатије Марковић.