Култура

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У овом, септембарском броју новина Српске патријаршије, Вашој пажњи препоручујемо једногласни Апел свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске дат о Преображењу Господњем, којим се подржава Порука Светог Архијерејског Сабора СПЦ, усвојена на овогодишњем мајском заседању Сабора у Београду, а којим сви парохијски свештеници и свештенослужитељи, игумани и игуманије са целокупним монаштвом Епархије рашко-призренске, предвођени својим Архипастиром Епископом Теодосијем, једногласно позивају одговорне политичке представнике да заштите наш народ и вековне српске светиње на Косову и Метохији. Његова Светост Патријарх српски Иринеј о Косову и Метохији, на наредним странама Православља, између осталог, каже: „Хиљаду година српски народ живи на Косову и Метохији, тамо је подизао светиње, украсио ју је, а данас моћници овога света желе да нам је отму, узму, као што су је и окупирали. Не можемо никада дозволити да Косово буде нечија друга земља.“

Ликовна колонија Трстеник

По благослову епископа крушевачког Давида, трећу годину заредом у другој недељи Госпојинског поста одржава се ликовна колонија иконописања. Под будним оком архијерејског намесника трстеничког протојереја Марјана Вујовића, десетак иконографа из Србије (Рашка, Краљево, Београд, Трстеник)  и Републике Српске (град Теслић) на славу Божју живописали су светитеље и своје радове оставили на ползу трстеничкој цркви Свете Тројице, као и Општини Трстеник која једним делом помаже у одржавању ове манифестације.

Поводом годишњице блаженог упокојења патријарха Германа

Поводом 27-годишњице престављења патријарха српског  Германа, у Саборној цркви у Београду одслужен је помен у присуству Његове Светости Патријарха српског Иринеја и епископа рашко-призренског Теодосија.

Парастос је служило братство Саборне цркве.

ГЕРМАН ЂОРИЋ | патријарх српски | 1958-1990; †1991

Патријарх Герман рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој Бањи од оца Михаила и мајке Цвете. Отац мује био учитељ а касније је рукоположен у чин ђакона и презвитера. На крштењу је добио име Хранислав. Основну школу је учио у Великој Дренови и Крушевцу, а деветоразредну богословију започео је у Београду а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једно време је био на студијама права у Паризу, а затим се уписао на Богословски факултет у Београду који је завршио 1942. године.

Књижевно вече у Пребиловцима

У петак, 24. августа 2018. године, у амфитеатру храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима одржано је књижевно вече на коме су своја дела представили представници СПКД „Просвјете“ у Гацку. У току вечери наступ је имао и млади гуслар Милош Лучић из Гацка.

Трг од ћирилице: Стећак и његово писмо

На херцегновском Тргу од ћирилице 23.августа 2018. године одржано је вече посвећено очувању српског ћириличног наслеђа. Др Горан Комар одржао је предавање под насловом „Стећак и његово писмо“, а Небојша Рашо и Оливера Доклестић представили су нова издања: „Русија и Бока 1967-1918“ и „Српска закладна поморска школа у Србини“.

Карл-Кристијан Фелми: „Увод у савремено православно богословље”

Felmy, Karl Christian: Einführung in die orthodoxe Theologie der Gegenwart. Reihe: Lehr- und Studienbücher zur Theologie, Bd. 5. LIT Verlag, Münster 2011.

Некадашњи професор на катедри Историја и теологија хришћанског Истока на универзитету у Ерлангену-Нирнбергу, др Карл-Кристијан Фелми, наследник чувене професорке Фери фон Лилиенфелд, аутор је овог „Увода у савремено православно богословље“, који се објављује у другом допуњеном и измењеном издању.

Овим другим издањем овај стандардни Увод постаје изнова доступан, будући да је прво издање овога дела из 1990.г. било одавна исцрпљено. „Увод“ је темељит преглед најзначајнијих праваца богословског православног мишљења, које се, мимо свог централног литургијско-евхаристијског усредсређења, оријентише и ка „богословљу опита“. Реч је о некој врсти компендијума православних догматских ставова.