Култура

Светосавска академија у Андријевици

У Андријевици је 25. јануара 2018. године одржана свечана Светосавска академија, коју су, по благослову Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, организовали Црквена општина Андријевица и ЈУ Центар за културу и спорт „Михаило Лалић“ из Андријевице.

Светосавска академија у Андријевици

У Андријевици је 25. јануара 2018. године одржана свечана Светосавска академија, коју су, по благослову Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, организовали Црквена општина Андријевица и ЈУ Центар за културу и спорт „Михаило Лалић“ из Андријевице.

Париз: Културни догађај у част Светог Саве

Културна манифестација у част Светог Саве у Српском културном центру у Паризу

На навечерје празника Светог Саве, 26. јануара 2018. године, и управо у част првог српског архиепископа, у Српском културном центру у Паризу организован је веома разноврстан и интересантно конципиран културни догађај. Манифестација се, наиме, састојала из три дијела, која су била пропраћена символичним успињањем дуж три нивоа зграде Центра, и у себи је објединила неколико еминентних излагача.

Светосавска академија у Народном позоришту

Свечана Светосавска академија биће одржана у суботу, 27. јануара 2018. године, у 20 часова у Народном позоришту у Београду.

Долина Краљева - Епоха Немањића

У крипти цркве Светог Марка уочи Савиндана одржана је београдска премијера кратког филма и мултимедијалне видео презентације Долина Краљева - Епоха Немањића публицисте и дизајнера Душана Тодоровића, уз пратећу изложбу манастирске орнаментике чланица Бео етно визије из Београда.  Филм је визуелно и звучно оживео богато раздобље српског средњег века на модеран начин кроз савремену естетику.

Јашуњски манастири - драгуљи нашег наслеђа

Због својих историјских, архитектонских и уметничких вредности Јашуњски манастири Светог Јована Крститеља и Пресвете Богородице стављени су још 1947. године под заштиту Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, а 1983. године проглашени су за културно добро од националног значаја.

Најстарији сачувани споменици у лесковачком крају су два манастира у Јашуњи, са храмовима Свете Богородице и Светог Јована, подигнути 1499. и 1517. године. У првим деценијама после пропасти српске државе 1459. године, црквено-уметничко стваралаштво замире. Тек крајем XV и почетком XVI века, када су се ратишта удаљила и турска власт коначно учврстила на Балкану, почиње да оживљава градитељска и живописачка делатност. Обнова манастира била је углавном дело истакнутих појединаца. Сачувани портрети ктитора показују њихову сталешку припадност. Тако су ктитори манастира Светог Јована и Свете Богородице у Јашуњи били чланови из угледне породице Кантакузин.