Култура

Божићни концерт у Подгорици

У петак, 5. јануара 2018. године, пјевајући предивне Божићне духовне и свјетовне пјесме у славу рождества Господа Исуса Христа хор Светог апостола и јеванђелиста Марка одржао је свечани Божићни концерт у Саборном храму Христовог Васкрсења.

Бадњи дан

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Настављена сарадња Светосавског звонца и Међународног фонда јединства православних народа

Да и укрштеница може бити форма кроз коју се исказује знање и љубав према братској нам Русији, показало је око 500 деце из Србије и Републике Српске која су учествовала на конкурсу Светосавског звонца, Међународног фонда јединства православних народа -  одељење за Србију и компаније РЖД Интернешнел.

„Светигорa“ - Загрлимо љубављу Божјом једни друге

Мир Божји! Христос се роди! Ријечи „Загрлимо љубављу Божјом једни друге“ из бесједе коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио на Божић прошле године јесу срж и максима овог броја, јер је у њима садржан не само смисао Божића, него и нашег постојања. Те ријечи су увод у ново, 268. божићно издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Одмах за њима слиједи бесједа „Љубав према ближњем“ свештеника Владимира Милутиновића. Затим се нижу текстови у духу празника: „Недеља по Божићу“, о праведном Јосифу протојереја Дејвида Мозера, „Божићно писмо“ Ивана Иљина, „Господ се зацари, у лепоту се обуче“ митрополита јарославског Јована,  „Христови  полажајници“ монахиње Олимпијаде Кадић.

Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова

Крајем 2017. године Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда објавила је још једну значајну духовну књигу под називом „Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова“.

Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику.

Божићни број часописа “Источник”

У овом броју обележавамо двоструки јубилеј Источника: 30 година рада и уједно и 100. број. Сведочанства оца Василија и оца Љубе откривају нам неке, за ширу читалачку јавност, можда мање познате детаље о главним протагонистима и препрекама са којима су се сусретали на овом великом подухвату. Лепо је подсетити се и сарадника који су писали и пишу за Источник. Њихови текстови су били гарант да ће часопис опстати упркос надолазећој технологији која и дневне новине чини за десетину минута или сати застарелим и превазиђеним а камо ли лист који излази само три пута у години. Захваљујући развоју савремене технологије више некад познатих, ћириличних часописа и новина, на канадском тлу, су претходних година престали да постоје. Само Источник превазилази све потешкоће и појављује се и даље. Технологија напредује и ствара нове изазове којима се треба прилагођавати. Источник зато можете читати и у штампаном, а од пре неку годину, и у електронском издању.