Култура

Тропар Светом архиђакону Стефану

Селма Лагерлеф: Бекство у Египат

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
(Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14)

Негде далеко, у једној пустињи на Истоку, расла је пре много година једна палма која је била веома стара и веома висока... Стојећи тако осамљена и посматрајући пространу пустињу око себе, угледа она једног дана нешто што је нагна да од чуда стане њихати свој лиснати врх. Са краја пустиње ишле су две људске прилике. Палма је познавала сав пустињски народ, а тај човек и жена који су се приближавали били су странци и нису имали ни камиле, ни шатора, ни меха с водом. Палма која је била далековида, као што је то обично старији свет, видела је да је жена носила у наручју дете које је спавало главе наслоњене на њено раме.

Из штампе изашао 260. број часописа „Светигора“

Мир Божји! Христос се роди! Ево мирбожања, ево најрадоснијег празника - Христовог рођења - Божића, ево и првог броја Светигоре образника за вјеру, културу и васпитање Митрoполије црногорско-приморске у овој 2017. години милости Господње, а 260. по реду. На првим страницaма је Божићна порука Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморскoг г. Амфилохија, којoj су поднаслов ријечи „Нема дана без очнога вида“ из Горског вијенца. У Вијенцу је Његош оставио слику празновања Божића у Црној Гори. O томе како се слави Божић у Црној Гори записао је и 1866. године архимандрит Нићифор Дучић. Тај запис Светигора је преузела из Цетињског гласника. Други запис који је преузела јесте Илије Хајдуковића из 1893. године који говори о путовању Светог Саве. Кроз Светигору ти текстуални свједоци живе и добијају нове читаоце. Рукописима, благом српске културне баштине, позабавила се др Милена Мартиновић. Светигора је објавила сажетак њене докторске дисертације Рукописне књиге манастира Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, одбрањене у октобру 2016. на Београдском универзитету. Живо благо српске културне баштине су гусле. У Подгорици 1. децембра 2016. године одржан је округли сто Гусле у српској традицији. О том чувару народног памћења на округлом столу излагао је, поред осталих, и Рајо Војиновић Зашто су гусле српске гусле. Он даје и приказ књиге Будимира Алексића Библија и српска епика.

Од Божића до Божића

Директор Туристичке организације Котор г. Мирза Крцић казао је да је поносан на све који су дванаестогодишњој суграђанки Анђели Петровић помогли да се лијечи у Њемачкој од тешке болести. У оквиру манифестације “Од Божића до Божића”, коју невладино удружење „Карампана“ у сарадњи са ТО Котор и под покровитељством Општине Котор реализује до 8. јануара, Крцић је у храму Светог Николе у Старом граду честитао Божић и поздравио присутне на концерту хорова Српског пјевачког друштва Јединство Котор 1839.

Бадњи дан

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Бадњи дан у Штављу

Освануо шести јануар, Бадњи дан за петнаестак села српске енклаве Штаваљ, на сјеничко-пештерској висоравни. Година далека, 1956.

Мајка ме већ други пут зове и каже: „Мораш у школу, Никола, закаснићеш”. Извлачим се из дрвеног кревета, са топле очеве постећије, на коју сам се у полусну преместио после његовог устајања у зору, испод тешког вуненог губера. Соба спаваћа хладна као лед. Узимам прње и брзо претрчавам у кухињу. А у њој топло. Мајка рано устала, наложила ватру и у шпорету пече две погаче од пшеничног брашна. Мању спрема оцу да понесе за ручак, када пође за бадњаке, а већу осталим чељадима у кући.