Култура

Трећи Васкршњи концерт у Бањи Ковиљачи

Појањем Васкршњег тропара „Христос Воскресе" отпочео је Трећи Васкршњи концерт црквеног хора „Сабора српских светитеља" из Бање Ковиљаче. Благодарећи пре свега Васкрслом Господу као и нашем архипастиру Његовом преосвештенству епископу шабачком Господину Лаврентију који је заједно са нама поделио радост највећег хришћанског празника, приуштили смо многобројној публици, у прекрасном амбијенту Кур салона, вече за памћење. Многобројно свештенство наше епархије такође је учинило велику част свим учесницима у програму својим присуством.

Васкршње „Преображење“

Из штампе је изашао васкршњи број Часописа епархије осечкопољске и барањске "Преображење", Поздравно слово с васкршњом честитком доноси главни уредник протојереј Предраг Азап. На првим страницама такођер доносимо васкршњу посланицу Његовог Преосвештенства Господина Лукијана.

Икона – српска духовна и историјска слика

Његово Преосветштенство викарни Епископ хвостански г. Атанасије присуствовао је отварању изложбе Икона - српска духовна и историјска слика у галерији Српске Академије Наука и Уметности у реализацији аутора г. Андреја Вујновића музејског саветника Историјског музеја Србије.

Изложба ће бити отворена до 19. маја 2011. године.

Изложба васкршњих јаја у Никшићу

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Изложба икона у Футогу

У четвртак, 14. априла текуће године, у галерији Културно-информативног центра Младост у Футогу одржана је изложба икона под називом Иконе- отворена књига из које уче сви.

Изложене иконе су биле рад иконописне радионице Света царица Теодора, заштитница икона манастира Васкрсења Христова у Каћу, као и удружење Сабор иконописаца Војводине.

Ново издање Епархије браничевске

Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Уредбе и прописи Митрополије београдске 1877-1893

Уредбе и прописи Митрополије београдске 1877-1893 Архивски извори, публиковани у трећој књизи библиотеке "Архива Епархије браничевске", хронолошки се надовезују на оне из претходне публикације, а односе се на период од 1877. до 1893. године, када је Пожаревац, у црквено-административном погледу, као седиште Окружног протопрезвитерата, био у саставу Митрополије београдске.

Извори припадају истој тематској целини, и односе се на уредбе, прописе, правила и решења Архијерејског Сабора које је Конзисторија (Духовни суд) Митрополије београдске, преко окружних протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству. Поред конзисторијских расписа, знатан број докумената које су потписивали надлежни митрополити односи се на регулисање црквеног живота у самој Архиепископији.