Култура

Јубиларна публицистика о Реформацији

Јубиларне 2017. г. навршило се пет стотина година од Реформације, односно од  31. октобра 1517.  када је Мартин Лутер у Витенбергу изложио својих 95 теза које су означиле почетак Реформације и тиме проузроковале радикални theological turn (теолошки обрт), који је трајно изменио конфесионалну топографију Европе. Имајући у виду овај историјски јубилеј, Евангелистичка црква Немачке је прогласила ову деценију Лутеровом декадом. Што се јубиларна година Реформације више приближава, то је број публикација све опсежнији, како о њеном протагонисти Мартину Лутеру, тако и о богословским и културним, привредним и политичким тековинама које је Реформација као дубока цезура означила том епохалном изменом парадигми у теологији.

Шантићеве вечери поезије

Шантићеве вечери поезије
Шантићеве вечери поезије
Шантићеве вечери поезије
Шантићеве вечери поезије

Представљањем књиге „Сунце овог дана-писмо Андрићу“, чији је аутор један од најбољих српских савремених писаца Владимир Пиштало, почео је програм 98. „Шантићевих вечери поезије“ у Мостару које организују Српско просвјетно и културно друштво /СПКД/ „Просвјета“ и СПКУД „Гусле“.

Кроз песме и приче - Лице Раковице

Кроз песме и приче - Лице Раковице
Кроз песме и приче - Лице Раковице
Кроз песме и приче - Лице Раковице
Кроз песме и приче - Лице Раковице

У Културном центру Раковица 9. октобра 2017. године представљена је књига "Кроз песме и приче - Лице Раковице", коју је приредио Никола Рајаковић, председник Књижевног друштва Раковица. Књига је штампана у Штампарији Издавачке фондације Српске Православне Цркве. Зборник малих временских записа о културном и духовном животу почиње библијским записом о Речи, потом у краткој форми упознаје читаоце с Мирославовим Јеванђељем, Београдским четворојеванђељем, и манастиром Светог архангела Михаила у  Раковици, па наставља духовну, културну и историјску нит представљајући лице Раковице кроз песму и причу.

Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног

Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног
Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног
Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног
Осам векова од крунисања Стефана Првовенчаног

Стефан Првовенчани (око 1165-1228), српски велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1228, први је крунисани владар династије Немањића. Он је средњи син великог жупана Стефана Немање и велике кнегиње Ане, који је, по жељи свога оца, родоначелника династије Немањића и творца српске државе, године 1196. наследио престо. У тренутку ступања на трон Стефан је био ожењен Јевдокијом, ћерком византијског цара Алексија III Aнђела.

Поводом 125 година од рођења Ива Андрића

Иво Андрић: Бог избија као свјетло

Бог избија као свјетло
из сваке ствари створене
и сваког живота који се миче.

Осамљен камен на жалу има ауреолу његова даха,
и облијева га јутром и вечером,
као љубичаст флуид,
сјај сунца које се не види.

Он је као топлина у даху свега што живи.

Он је глух за сате који избијају
и цијепају вријеме на парчад,
и Он је слијеп за дан и ноћ
и све промјене времена.

Он је као миран сјај и велика тишина
у којој се чује глас који га нијече.

Он тако добро шути
да се већ помишља да га нема.

А Он је мирно срце свих атома.

* * *

Дужни смо да се Андрићу и свим људима који су утемељили нашу културу и књижевност враћамо сваке године, а не само поводом јубилеја

-Наша је дужност да се Андрићу враћамо сваке године, а јубилеј је прилика да се научним промишљањем његово дело учвршћује у српској култури и српској књижевности, каже академик Миро Вуксановић у сусрет обележавању 125 година од рођења српског нобеловца.

170 година од штампања „Горског вијенца“

На Коларцу обележено 170 година од штампања „Горског вијенца“.

Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога... -Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано, беседио је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. -Сведочанство тога је његов „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“.