Култура

Поводом пола века новина Православље

Архимандрит Јован Радосављевић: Цар Душан у Београду 1968. године

Велика радост за све нас, студенте теологије у Београду, као и за сав наш народ, била је 1968. године прослава доношења моштију цара Душана и постављања у Маркову цркву, у нову, уметнички израђену царску гробницу за вековно у миру почивалиште у нашем престоном граду Београду. Мошти цара Душана налазиле су се код Призрена у његовој задужбини манастиру Светих Архангела. Турци су манастир порушили у XVI веку и од материјала цркве направили Синан-пашину џамију. Векови су остатак рушевина тог царског манастира прекрили земљом да се лако није распознавао где је.

Радуј се, Василије свети, похвало рода нашег!

Радуј се, исцјелитељу болести сваке, радуј се, пастиру заблудјелих оваца које усрдно враћаш на пут истине и живота. Радуј се, хранитељу изгладњелих душа, радуј се, просветитељу помрачених умова. Радуј се, Василије свети, похвало рода нашега.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у Републици Српској. Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског. Као архијереј живео је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вернике.

Волонтери уредили руско гробље и цркву Светог Фјодора Ушакова на Савини

Двадесет пет волонтера које је ангажовала фирма „Гермен“ која се бави хортикултуром минулих дана уредили су руско гробље и цркву Светог Фјодора Ушакова на Савини. Према ријечима представнице фирме Наталије Солдатове, Московљанке која са породицом живи у Тивту, на идеју су дошли спонтано након објављивања огласа за фирму у „Руском вјеснику“.

Награда Епархије шабачке академику Матији Бећковићу

На предлог свог архијереја Преосвећног г. Лаврентија, Епархија шабачка установила је 2016. године прву књижевну награду коју додељује Црква и која носи назив по Светом владици Николају Велимировићу.

Жири за доделу књижевне награде био је у саставу: Епископ шабачки Лаврентије (председник), Радован Бели Марковић, Александра Нинковић Ташић, Бранислав Станковић и Александар Гајшек, а пред њим се налазило чак тридесет шест наслова различитих аутора и жанрова. Једногласном одлуком жирија за овогодишњег лауреата књижевне награде „Николај Велимировић“ изабран је академик Матија Бећковић за дело Праху оца поезије.

Николајевска сусретања у Јасици

У среду, 3. маја 2017. године, књижевни клуб Богољуб је организовао манифестацију Николајевска сусретања у част Светог владике Николаја. На задовољство организатора 25 песника из Лесковца, Алексинца, са Косова, Ћуприје и Крушевца одазавло се позиву да учствује у својеврсном такмичарском маратону духовне и родољубиве поезије.

Страдање Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској