Култура

Изливена за живот света

Епископ Фотије (Сладојевић): Песма осмом дану
Синај, Бијељина, 2019.

У срце своје затворио сам реч Твоју,
да ти не погрешим. (Пс. 118.)

Није ријеткост да се твори поезија христоликог садржаја која се излије у световни живот не претендујући на више од лирске исповјести, али која неоспорно гради евхаристијску пуноћу и охристовљава књижевност саму. Најизразитији примјер је свакако поезија Николаја Велимировића која је у великој мјери проповједничка, која је, исто тако, великим дијелом на народну, која је образовна и поучна, естетски складна и за широке масе и све узрасте, која се рецитује, али и пјева и која је ушла у саставни дио међе светог и профаног као знак помирења и евхаристијског свејединства. Али је у тој поезији и ерудитивна, онтолошка садржина као одјек високог интелектуализма без претензија на повлашћеност.

Jубилеј Библиотеке САНУ

Библиотека САНУ је јединица у саставу Српске академије наука и уметности. Њеним радом руководи управник којег именује Председништво САНУ из редова чланова САНУ. Библиотека има Стручни савет у чији састав улазе представници свих одељења САНУ и управник Библиотеке. Библиотека САНУ установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841. године. Почела је с радом 14. јуна 1842. године, када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић.

Завршна годишња изложба студената Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију

Свеприсутни наук – Свети Сава благосиља Српчад

Иако први писани траг о прослави Светог Саве као школске славе датира из XVIII века, тачније 1734-1735. у Српско-латинској школи у Сремским Карловцима, као званичан датум када се Свети Сава проглашава за школског заштитника узима се 1840. година. Тада је Совјет Кнежевине Србије одобрио свим школама да у целом „отечеству“ као свог патрона славе Светог Саву.

Деспотов камен

У фонду Галерије фресака Народног музеја у Београду чува се, јединствена по садржају и броју, колекција гипсаних одливака надгробних камених споменика, епитафа и ктиторских натписа из периода 13-16. века, који потичу из цркава или са гробаља са различитих простора које су насељавали Срби у средњем веку. Њихова вредност је понекад немерљива јер су често једина преостала сведочанства данас уништених или несталих споменика, неприступачних или недоступних, а често и заборављених у времену и сећању.

Да буде примјер и узор свима

“Да буде примјер и узор свима” Младену Василићу уручено признање Капетан Миша Анастасијевић у Банском двору. Василић је посебно посвећен раду и дјеловању Српске Православне Цркве, нарочито Епархије зворничко-тузланске, преносећи вјерно мисију Цркве у овом дијелу Републике Српске, непрестано подсјећајући да је народ овдје одвајкада јако побожан. Према оцјени стручног жирија, којим годинама већ предсједава проф. Радован Пејановић, Василић је педантан, упоран и истрајан хроничар свих догађања, појава, проблема, радости и невоља људи овог дијела Републике Српске, мајевичког и подмајевичког краја.