Култура

Димитрије Богдановић: Књига о Косову

Увод: Историјски приступ крупним политичким и националним питањима нашег времена претпоставка је свакога одговорног настојања да се та питања реше праведно, темељно и цивилизовано. Разлог је томе једноставан: политички феномени имају своју историју без обзира на то да ли то неко хоће или не жели да зна. Без упознавања прошлости таквих питања, без разумевања њихове генезе и услова под којима су се формирали неки односи, није могућно разрешити ни главне чворове проблема. Тако и у случају Косова. Нужно је разумети да је ово сложено питање само један моменат у сплету југословенско-албанских односа, а посебно односа између српског и албанског народа, да то питање није од јуче; да оно има и такве одреднице које обавезују на нарочиту опрезност и одговорност у самом приступу његовом решавању.

Обнова српске школе у Јасеновцу

Обнова српске школе у Јасеновцу
Обнова српске школе у Јасеновцу
Обнова српске школе у Јасеновцу
Обнова српске школе у Јасеновцу

У манастиру Рођења Светог Јована Претече у Јасеновцу 22. октобра 2020. године почело је уклањање дотрајалог објекта Српске школе изграђене крајем XIX века. Школа је због дотрајалости и предвиђена за рушење.

Цркве Ружица и Света Петка у Београду

Београдска тврђава, која доминира Калемегданом као најзначајнијим културно-историјским комплексом, је током своје дуге историје делила судбину Београда који је неколико пута рушен и поново грађен, углавном услед ратних разарања. Овај сложен фортификациони комплекс се развијао готово два миленијума. Турско освајање имало је за последицу рушење средњевековних урбаних структура града, док су каснији аустријски покушаји трансформације Београда у утврђени европски барокни град били спречени поновним турским освајањем.

Током свих ових догађања не само да су ишчезле старије урбане структуре града, већ је у доброј мери измењен и рељеф на простору где се некада налазио утврђени средњовековни град. Током 15. века, у доба владавине Деспота Стефана Лазаревића, све до турског освајања 1521. године,  у Доњем граду су се налазиле све најзначајније институције. Биограф Деспота Стефана нам оставља драгоцена сведочанства о сакралним здањима тог периода у свом опису Београда, где по први пут помиње цркву Успења Богородице као катедрални храм митрополита београдског. Он помиње да се црква налазила у саставу истоименог манастира.

„Иванград студио“ награђен на фестивалу „Златна ника“

„Иванград студио“ награђен на фестивалу „Златна ника“
„Иванград студио“ награђен на фестивалу „Златна ника“
„Иванград студио“ награђен на фестивалу „Златна ника“
„Иванград студио“ награђен на фестивалу „Златна ника“

Владимир Шћекић и Милета Вукићевић, двојац који чини Иванград студио, добитници су награде Интернационалног фестивала репортаже и медија Златна Ника коју су освојили за фотографије Не дамо светиње.

Свечана приредба у част Свете Петке у Сурчину

Празниковање Преподобне мати Параскеве која је и заштитница храма у Сурчину, почеће 26. октобра 2020. године у 17,30 часова свечаном приредбом коју су припремили ученици Основне школе „Вук Караџић“ из Сурчина. У празничном програму наступиће и Црквени дечји хор Звончићи из Сурчина под диригентском руком вероучитеља ђакона Ерцег Николе.