Саопштења

Саопштење за јавност из Кабинета Патријарха српског

Дубоко Нас је забринула вест о планираном затрпавању темеља базилике близу Беле Паланке ради новог аутопута коридора 10 према Бугарској. Ова ранохришћанска светиња откривена je пре три године и сведочи о континуитету хришћанске вере на овим просторима. Дакле, реч је о важном и изузетно значајном археолошком локалитету и стога осећамо обавезу и одговорност да укажемо на чињеницу да је затрпавање остатака ове базилике неприхватљиво и молимо надлежне да што пре пронађу алтернативно решење којим би се конзервирани остаци базилике адекватно заштитили и сачували, а не да се покрију асфалтом чиме би била нанета огромна штета нашем духовном и културном наслеђу које смо дужни да чувамо и сачувамо за будуће генерације.

Патријарх српски
Иринеј

Обавештење

Обавештавамо јавност  да Информативна служба Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве нема налоге на друштвеним мрежама.

Сва сaопштења и све вести за јавност Информативна служба Српске Православне Цркве објављује искључиво путем званичне Интернет презентације www.spc.rs. Сваки налог који користи идентитет Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве није аутентичан.

Активност на друштвеним мрежама под лажним идентитетом је озбиљан криминални чин крађе идентитета и подлеже оштрим законским санкцијама.

Уколико и када Информативна служба Српске Православне Цркве буде користила друштвене мреже, то ће свакако бити објављено на адекватан начин.

Уредништво Информативне службе СПЦ
 

Интервју, перформанс или некромантија у Музеју Николе Тесле?

Значајну пажњу српске јавности је изазвало објављивање фотографије којом се, у музеју Николе Тесле у Београду (тачније у просторији где се налази урна са кремираним остацима српског генија), потврђује присуство особа склоних, у најмању руку дискутабилним, спиритуалним праксама.

фото: Бранимир Миловановић

Подсећања ради, Теслино интелектуално наслеђе било је и раније предмет интересовања секти. Наиме, представници јапанског култа Ом Шинрикјо (AOM Shinrikyo, који и данас постоји и делује под називом ALEPH), почетком деведесетих година су добили приступ архиви овог музеја. У то време, медији су „с поносом“ пренели вест о „заинтересованости Јапанаца за интелектуално наслеђе српског генија“. Свега пар година касније, припадници ове секте извршили су језиви терористички напад у токијском метроу бојним отровом сарином, како би изазвали „почетак Апокалипсе“. Од тада па до данас, појавили су се и разни други опсенари и „магови“, с идејама о „Теслиним светлосним формулама“ и разним другим езотеријским доктринама за које су (безуспешно) тражили покриће у идејама српског генија и осведоченог православног хришћанина. Чак је отворено и неколико „духовних центара“ којима је наденуто Теслино име, иако је њихова делатност, по правилу, понајмање заснована на науци.

Где сигурно не треба да буду посмртни остаци Николе Тесле?

Вест да је председник Скупштине града Београда г. Никола Никодијевић изјавио да је „пресељење урне Николе Тесле тражила Црква“ и да је у питању иницијатива Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја због сатанистичких обреда у том музеју, код многих је изазвала неверицу, а код неких и подсмех.

Да музеј није место у коме треба да буду похрањени нечији посмртни остаци, верујем, сложиће се већина. Поготово ако се ради о Николи Тесли, крштеној души, сину православног свештеника, сестрићу православног митрополита, сахрањеног после православног опела, које су служили православни свештеници протојереј Душан Шуклетовић и протојереј Милан Мрвицин. Да се подсетимо: Никола Тесла се упокојио на Божић 1943. године у Њујорку. Опело је служено 12. јануара у капели Светог Јована Богослова, а сахрањен је истог дана на гробљу Фернклиф. Његово тело је, по изричитој жељи његовог сестрића Саве Косановића, ексхумирано и кремирано тек 25. марта 1943. У заоставштини великог научника никада није пронађено ништа што би могло да упути на то да је кремација била његова жеља.

Утук на утук

Само дан пошто је, преко Кабинета Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Српска Православна Црква позвала посленике јавне речи, изузимајући оне којима је савест већ спаљена, да јој лажима и подметањима не наносе штету, пред лицем јавности одиграла се кратка народна прича под насловом „Помоз` Бог, зла жено!“.

Ни најмање не хајући за чињеницу да су „Блицов“ чланак под насловом „Руски патријарх саботира Србију“ оштро демантовале и Српска Православна Црква и Руска Православна Црква, јасно га карактеришући као чисту лаж и измишљотину,  у улози прозване жене јавио се главни уредник тог таблоида, Мирко Стјепановић. Он без стида и зазора понавља претходно објављену лаж и, онако успут, Српску Цркву ставља у контекст шовинизма и оних којима сметају новинари са презименима без завршетка „ић“, а ,,званичницима СПЦ“ оспорава право да разговарају са амбасадором Немачке.

Да би народна прича, по први пут, добила наставак, преостаје само то да гос`н главни уредник уложи додатни напор да поново, по ко зна који пут, ангажује „једног од српских владика“, како назива извор за ову лаж и за друге лажи о Српској Православној Цркви које његов лист учестало објављује.

На крају, признајмо да новинарима који у немачко-швајцарским таблоидима потписују чланке о Српској Православој Цркви није ни најмање лако у атмосфери која данас влада у компанији Ringier Axel Springer! Како Удружење новинарâ Србије обавештава јавност, после недавног отпуштања тридесетак истакнутих уредника и новинара, међу њима и самохраних мајки, тамо се „долази на посао са страхом да је то последњи пут“.

Бог нека тим злехудним новинарима опрости све изречене лажи! Српска Православна Црква је изишла на крај са много већим хулитељима и прогонитељима, па ће изићи на крај и са Стјепановићем и њему сличнима. Србија је, упркос свему, демократска држава. Лажима свесно чинити другоме штету законом је забрањено. Осим тога, постоје и норме друштвеног понашања, укључујући и новинарско. Има више блиц-метода и институцијâ система да се на њих подсете заборавни уредници и новинари.

Информативна служба Српске Православне Цркве

„Блиц“ саботира и истину и Србију

Учестала пракса да листови и интернет-сајтови познате београдске медијске куће у страном власништву о Српској Православној Цркви по правилу објављују потпуне лажи или не мање штетне полуистине, данас, 4. јуна 2015. године, добила је у таблоиду „Блиц“ свој врхунац у виду чланка под насловом „Руски патријарх саботира Србију“.

Овим поводом Српска Православна Црква изражава гнушање и запрепашћење јер је све што је написано у томе чланку апсолутна лаж. Никакво писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила није ових дана стигло у Српску Патријаршију нити односи који се привиђају гласилу „берлинске Србије“ постоје између сестринских Православних Цркава, а поготову између Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве, чије односе одликују братска љубав, сарадња и уважавање, да и не помињемо штедру помоћ коју је Московска Патријаршија пружала Пећкој Патријаршији како током пређашњих столећа тако и у наше доба.