+Протојереј-ставрофор Слободан Годић

У ноћи 20. јуна 2018. године у 71. години живота упокојио се вољени и поштовани протојереј–ставрофор Слободан Годић, старешина храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици.

Прота Слободан  је рођен 1. фебруара 1947. г. у селу Каменаре код Крушевца, од оца Добривоја и мајке Славке, рођене Савић, земљорадника.

По завршеној основној школи у родном селу, а по благослову патријарха српског Германа, уписао је Богословију Светог Саве у Београду и био примљен у свезу клира Архиепископије београдско–карловачке. Био је одличан ученик и још бољи појац.  По завршеној богословији 1968. г. и одслуженог војног рока, 1970. г. оженио се Миланком Ћосић из Велике Дренове. Рукоположен  је у чин ђакона 11. октобра 1970. г. у Саборној цркви у Београду, а у чин презвитера 14. октобра 1970. у Пећкој патријаршији. Патријарх Герман је оца Слободана поставио за пароха раковичког при храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, где се налазио и стан за пароха. Наредне, 1971. године рођен му је син Горан, а 1973. г. други син Славиша.

Упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Слободан Годић

Протојереј-ставрофор Слободан Годић, старешина храма светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, упокојио се ноћас у Господу у свом породичном дому, потврђено је радију "Слово љубве". Заупокојена Литургија биће служена у петак 22. јуна 2018. године са почетком у 8 часова и 30 минута у храму св. великомученика Прокопија на гробљу Орловача, а у наставку и опело. Нека би Господ упокојио душу часног проте Слободана и подарио му Царство Небеско. Вјечнаја памјат!

Приступна беседа Епископа ремезијанског г. Стефана (Шарића)

У име Оца, и Сина, и Светога Духа.

Ваша Светости, Отачаствени архијереји, часно монаштво, свештенство, уважена господо, браћо и сестре!

,,А када дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене“  (Гал 4; 4)

Ове речи Светога писма, којима је отац Бошко Рољић, на првом званичном часу веронауке у Босни, после Другог  светског рата, објашњавао празник рођења Христовог, у мени су се дубоко урезале. Од тада је за мене живот на земљи добио смисао. То непоколебљиво сазнање да Бог постоји и да је дошао међу нас и та радост  вечног живота са Богом, пратили су ме кроз сва животна искушења.

Жарково: Хришћанско слово

Жарково: Хришћанско слово
Жарково: Хришћанско слово
Жарково: Хришћанско слово
Жарково: Хришћанско слово

Овогодишње сабрање верног народа Жаркова у част и помен протојереја-ставрофора Милорада Павловића и у циљу представљања православног издаваштва пропратило је веома лепо време. После вечерње службе, испред храма је одслужен парастос проти Милораду Павловићу. Поред свештенства нашег храма, учешћа у служби су узели и данашњи гости, презвитер доц. др Александар Ђаковац и ђакон доц. др Здравко Јовановић, професори Православног богословског факултета у Београду. После кратке паузе, присутни су заузели своја места и програм је могао да почне.