Хришћански свет

Уништени дом љубави и милосрђа

На поду скеле, грађевински отпаци, гомиле птичјег измета, раскопани зидови и повађене инсталације, на часној трпези, најсветијем делу храма, у отвор где су се некада налазиле мошти светитеља убачен је мртав голуб

Раскривени храм, смеће, остаци грађевинског материјала,сува трава ибалега– говеда пландују у хладу дрвећа у дворишту цркве Светог Михаила у Штимљу. Објекат се налази на брду изнад варошице и одатле се пружа један од најлепших погледа на косовску равницу, међутим на овом видиковцу нема места за седење, нема клупа, нема трагова да се неко о нечему стара. Зашто је то тако? Коме смета овај лепи споменик складних линија, који само може да краси несређену касабу, сабијених и кривудавих улица затрпаних продавницама и споменицима подигнутим Ослободилачкој војсци Косова? Прва жена архитекта у код Срба Јелисавета Начић урадила је пројекат, а Друштво „Кнегиња Љубица” подигло је цркву 1922. године. Бодљикава жица око храма, на крову ветар помера потргану изолацију, на бетону мало даље деца играју фудбал. Има ли разлога и мотива да се цео овај комплексуништава и буде у тако  јадном стању? Докле ће та црква бити мета становништва које испод ње живи? Мантра албанских националиста и доминантно јавно мишљење каже да је она израз „српске хегемоније, осионости, моћи и освајачких претензија”, да је, као и остали храмови из доба старе и нове Југославије, „политичка црква саграђена послеокупације Косова 1912. године”, а друга „историјска школа” каже да су оне старије средњовековне споменике,Дечане, Грачаницу, Патријаршију, Срби у још једној окупацији отели од Албанаца и присвојили. У том „нововековном освајању албанских земаља” Друштво „Кнегиња Љубица”, и његова председница Милка Св. Вуловић, саградило је ту уз цркву Дом милосрђа за незбринуте девојке. Од њега данас нема ни трага.

Свечано отворена Моба у Соко Граду

Дванаесто јато драгих ласта, како децу нашу из свих крајева света ословљава Његово Преосвештенско Епископ шабачки Г. Лаврентије, кренуло је испред здања Патријаршијског двора у Београду 19. јула. Међу путницима стари и нови учесници Мобе. Неки су већ седму годину на Моби, а неки из Скопља и Куманова први пут. Моба сваке године у Соко Граду окупља и децу са Косова и Метохије. За организован долазак наше деце са Косова и Метохије и ове године је заслужна проф. др Добрила Мандић.

МОБА 2012: Светосавско звонце у Соко Граду

У уторак, 24. јула 2012. године, у манастиру Светог Владике Николаја у Соко Граду православни дечји часопис Светосавско звонце представиће се представом Ми смо њихови потомци коју ће извести првак Народног позоришта из Београда г. Тихомир  Арсић. О активностима редакције Светосавског звонца говориће г-ђа Радмила Мишев, главни уредник.

Монаси манастира Тврдош помагали у гашењу пожара

На гашењу пожара, који је избио у рејону села Дужи, осим ватрогасаца и мјештана, учествовали су и монаси манастира Тврдош, као и запослени у „Подрумима манастира Тврдош“. Ово није први пут да братство манастира Тврдош несебично помаже у гашењу пожара у Херцеговини.

Апел за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији

Драга браћо и сестре, драги пријатељи, користимо ову прилику да упутимо још један јавни апел за помоћ народним кухињама на Косову и Метохији, које су у протеклих десет година остајале и опстајале захваљујући помоћи људи добре воље који су од својих уста одвајали за помоћ нашем страдалном народу.

И поред свих тешкоћа, успевали смо, с Божијом помоћу, да на време обезбедимо топли оброк и хлеб у шест постојећих народних кухиња за наших две хиљаде корисника. Иако су у неколико наврата кухиње биле пред затварањем, братска помоћ увек је пристизала у правом тренутку.

Народ брине о својој светињи

У селу Збориште, општина Велика Кладуша, очишћен је простор око цркве који је био зарастао шумом и разним коровима. Обзиром да су из овог села са Суве Међе Срби избјегли и да ниједан Србин овдје не живи више од двадесет година, црква Светог пророка Илије и гробље су зарасли у шуму. После посјете Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома 19. новембра 2011. године - када је Епсикоп видио у каквом се стању налазе црква и гробље - уследио је Владикин налог да се иста уреде.