Хришћански свет

Још седам година посла за мајсторе

Архитекта Мирко Ковачевић већ четири деценије брине о заштити српског манастира на Светој Гори, а последњих година због пожара посла има много

Ових дана почиње осма сезона обнове Хиландара. На њеном челу као и до сада биће професор др Мирко Ковачевић, архитекта већ дубоко зашао у осму деценију живота, али стручњак без кога би се српска духовна светиња тешко могла тако верно и квалитетно реконструисати.

Митрополит Амфилохије гостовао у емисији „Живоносни источник“ на телевизији Елмаг

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско - приморски Г. Амфилохије гостовао је 23. фебруара 2011. године на телевизији Елмаг у емисији „Живоносни источник"

Страдање светог новомученика Ђорђа Кратовца

Блажени Георгије - Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим упехом. Затим Ђорђe изучи кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче. Диван лицем и веома стасит, Ђорђе ce бојаше да остане у родном месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију. Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра, он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.

Повратак у Константинопољ после 90 година

Константинија Георгала рођена је 1920. године на Фанару у Истанбулу. Крштена је у цркви Пресвете Богородице поред Патријаршијске школе, а 1922. је са родитељима напустила Турску у размјени становништва. Данас живи у Солуну.

Прва наша жена-пилот у борбеном авиону

Силну снагу сабијену у "Ролс Ројсов" млазни мотор школског борбеног авиона "супергалеб" кроти нежна рука једне двадесетрогодишње девојке. Када се крајем децембра винула у небо са батајничког аеродрама и после неколико маневара приземљила летелицу уз громогласне аплаузе колега, Сандра Радовановић је излазећи из кокпита авиона ушла право у историју.

Имали ли веће задужбине него што је спасавање живота човечијег?

ПОМОЗИМО ДА СЕ ЗВЕЗДАНИНА ЗВЕЗДА НЕ УГАСИ

Кад се 27. децембра 2004. породици Јурица из Панчева родила кћерка, звездани сјај је обасјао њихов дом, па су јој дали име Звездана. Годину и по дана касније добили су Немању и срећа је била потпуна. Али, живот је исписао драму. У породици Јурица смех су замениле сузе. Звездана се разболела од тада неизлечиве, Батенове болести. Немоћни да помогну, гледали су како њихова звездица гасне, престаје да хода, не може да говори, губи вид.