Црква и млади

Добар пример одговорне младости

Сведоци смо многих поступака младалачке разузданости и неодговорности са трагичним последицама. Скоро да не прође ни један дан без неке лоше вести о некој несрећи у којој су млади људи главни актери. Све то покреће различита питања о могућим пропустима и превидима у њиховом образовању и васпитању, али није добро да одмах закључимо како је све готово. Не, није још увек, постоје добре могућности само их треба тражити у стварности одговорног оптимизма. Нажалост, понекад радије затварамо сами себи видике безнађем и брзоплетим закључивањем, што додатно оптерећује генерацијски неспоразум у овом бременитом времену нашег заједничког живљења. Све је сведено на оптужбе и тражење лоших примера којима једни друге оптужујемо, тако да и не желимо да видимо оно што је добро. Под тим и таквим притиском мало нас је уочило један гест младих људи, ученика Гимназије Светога Саве из Београда. Та вест од 23. марта 2009. године била је у сенци десетогодишњице НАТО агресије на нашу Отаџбину, тако да је многи нису ни чули у потпуности и до краја. Разумљиве су емоције у вези са трагедијом од које нас дели једна деценија, која је многима заувек отела добру животну динамику. Али, поступак београдских гимназијалаца враћа веру у боље сутра за све нас, убеђује нас да наша деца умеју и те како да промишљају живот и разумеју потребе другога.

Апел јавности за донацију коштане сржи

Сходно одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве бр.1473/зап.1097, Информативна служба Српске Православне Цркве упућује јавности позив за донацију коштане сржи оболелој Весни Дражић-Димитријаду, која је оболела од акутне леукемије и налази се на лечењу у Општој болици у Лимасолу, Кипар.

Пошто је Весни Дражић-Димитријаду неопходна директна трансплантација коштане сржи молимо све добровољне даваоце да се што хитније јаве Весни Дражић-Димитријаду на телефон број 00357 99429866.

Будући официри воле веронауку

Ове школске године за похађање катихетске наставе пријавило се 76 одсто ученика у Војној гимназији, каже владика Атанасије. Војна академија и СПЦ су сарадњу озваничиле уговором.

Споразумом о сарадњи између СПЦ и Војне академије у Београду за студенте ове високошколске установе једном месечно биће организована предавања како би се упознали са православном духовношћу. Како најављује епископ хвостански Атанасије Ракита, није реч о класичној веронауци, која се од прошле школске године предаје у Војној гимназији, већ о тематским трибинама.

Споразум о сарадњи СПЦ и Војне академије

Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, и генерал-мајор мр Видосав Ковачевић, начелник Војне академије у Београду, у свечаној сали Војне академије 7. октобра 2008. године потписали су Споразум о сарадњи Српске Православне Цркве и Војне академије у Београду.

Освећење Центра за за психо-социјалну помоћ бившим наркоманима у Брајковцу

У понедељак, 29. септембра 2008. године, на празник Свете мученице Јефимије, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу. Служби је молитвено присуствовао велики број верника из Лазаревца и околине, десетак штићеника Центра за психо-социјалну помоћ бившим наркоманима „Земља живих" у Брајковцу као и гости црквене заједнице у Лазаревцу - више десетина штићеника центра „Земља живих" из Ченеја које је предводио ђакон Јелисеј, сабрат манастира Ковиљ.

Поводом нове школске године: Васпитање породице - Епископ шумадијски Г. Јован

Оне породице у којима се остваривала Божја воља и божански план о човеку биле су у историји божанско семе за народ Божји, род изабрани. Из тог Божанско семена које је и "семе женино" (Пост. 3,15) настао је изабрани народ Божји, наследник Божијег обећања, а из њега настаје Црква, радионица новог живота и родитељка новог обновљеног и препорођеног човечанства. То значи да Црква настаје из брачне заједнице Адама и Еве, обновљене и утврђене новим Адамом, Христом и Његовом љубављу и бесконачним човекољубљем према свету и човеку.
Тиме значај породице добија најдубље могуће значење. Породица се од самог почетка рађа за Цркву; Црква тајном брака и животом у Христу препорађа породицу, уграђује је у вечну грађевину себе као Тела Христова.