100 година од проналска Нефретете

Магично-мајестетична лепота са обале Нила и једна капитална студија о успону и паду древног Египта

Пре тачно сто година, 6. децембра 1912., у оквиру археолошких ископавања у египатској долини Амарни, немачки археолог Лудвиг Борхард је пронашао бисту египатске краљице Нефретете из 14. века пре Христа. Амарна је руина древног египатског града Ахетатона, који је основао Ехнатон (Аменхетеп IV) као престоницу новог монотеистичког култа и исповедања такозване теологије светлости бога Атона.

Готово 3360-годишњу „шарену главу“ мајестетичне краљице на Нилу, како је записао шеф-археолог Борхард у свој дневник „немогуће је описати, већ је ваља видети“. Тим јубиларним поводом, египатској first lady засењујуће лепоте посвећена је изложба под називом: „Im Licht von Amarna. 100 Jahre Fund der Nofretete“ - „У светлости Амарне. 100 година од проналска Нефретете“ у „Новом музеју“ у Берлину, која је отворена 7. децембра 2012. и која ће трајати до 13. априла 2013. Нефретете је постала икона-симбол овог музеја.

Савезни министар за културу Немачке Бернд Нојман је на отварању ове изложбе рекао да она представља „фасцинирајуће поглавље“ о археолошким истраживањима као део културне историје која спаја Египат и Немачку. Наиме, Нефретете је легитимно власништво чувене фондације Stiftung Preußischer Kulturbesitz у Берлину. Нојман је истакао да су уметничка дела свакад део универзалне културне баштине, независно од тога где се она налазила. Ово је била дипломатска реплика на вишедеценијску жучну контраверзу о томе ко је њен легитимни власник, која није минула између Египта и Немачке. Поред фокуса на лепу краљицу Нефретете, на изложби је представљен и свакодневни живот у разноврсним изразима у древном Египту. Керамика, накит, фрагменти статуа специјално су припремљени и реконструисани за ову неуобичајено добро припремљену изложбу.

Једна од главних атракција ове изложбе представља обновљена биста фараона Ехнатона, која је пронађена такође у Амарни. Његово лице је, пак, било брутално дефирмисано, као последица смишљеног варварског акта „damnatio memeoriae“ његових политичких противника.

За ову изложбу са 400 експоната изнајмљено је око 50 експоната из славних музеја и колекција као што су Metropolitan Museum of Art, Louvre, British Museum, као и Petrie Museum of Egyptian Archeology, London. Можда би се начелно могло рећи да уметност у Амарни на специфичан начин карактерише савршен склад између реалности и апстракције, идеализације и веризма, стилизације и натурализма.

У овом контексту радо бисмо споменули управо објављену књигу египтолога са универзитета у Кембриџу у Великој Британији - Toby Wilkinson: „Aufstieg und Fall des Alten Ägypten“ (Успон и пад древног Египта), DVA, München 2012. У овој капиталној синтези историофрафске грађе о древном Египту представљено је in extensu пет хиљада година историје Египта, „поклона Нила“, како је Херодот тврдио. У пет великих поглавља Вилкинсон доноси и најситније детаље из готово петхиљадугодишње историје Египта и његове загонетне цивилизације од њених почетака до Клеопатре:

Први део: Божји закон – 5000. до 2175. пре Христа

Други део: Крај невиности – 2175. до 1541. пре Христа

Трећи део: Моћ и слава – 1541. до 1322. пре Христа

Четрти део: Војна моћ – 1322. до 1069. пре Христа

Пети део: Промене и пропаст 1069. до 30. пре Христа.

Вилкинсон нам на читавих 170 страница представља минуциозну хронологију египатских династија у синоптичкој верзији. И мимо силних бројева, екскурса и дигресија, фуснота и библиографије, регистра имена, ово дело се чита као напети роман. Њиме је Вилкинсон подигао споменик Египту који је трајнији од тучи.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен