110 година од освећења никшићког Саборног храма

Светом Архијерејском Литургијом, којом је 9. октобра 2010. године, на празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење Преосвећене Господе Епископа - Банатског Г. Никанора, Захумско-херцеговачког Г. Григорија и Будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, молитвено је прослављен значајан јубилеј - 110 година од освећења никшићког Саборног храма.

Свечаном богослужењу, којим се обиљежава стотину десетогодишњица од освећења никшићког Саборног храма, присуствовали су амбасадори Украјине, Русије и Србије у Црној Гори: Оксана Сљусаренко, Јаков Герасимов и Зоран Лутовац, те министар вјера у Влади Републике Србије Богољуб Шијаковић. Вјерном народу надахнутом бесједом обратио се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, осврнувши се на ријечи пророка Давида „Господе, заволех лепоту дома Твога и место обиталишта славе Твоје", старозавјетног пророка којег је Господ првог призвао да припреми градњу дома Божијег - Светог јерусалимског храма, једног од најљепших храмова у историји рода људског.

- У овој Светињи над Светињама чувале су се таблице Мојсијеве са Десет Божијих заповијести. Чувао се и жезал Аронов, који је процвјетао у Египту. Тај храм, у коме се откривала слава Божија, чувао је и ону ману којом је Господ хранио изабрани Божији народ док је ходио кроз египатску пустињу. У Светињу над Светињама ушла је, по благослову Божијем, Пресвета дјева Богородица и, ушавши у светињу над светињама, Она је постала кивот светиње Господње. Њена утроба постала је обиталиште не само славе Божије, као што је то постао јерусалимски храм и као што то постају сви храмови грађени у славу Божију, него је Њена утроба постала обиталиште Јединог Светог Самог Живог Господа. Пресвета дјева смјестила је у себе Онога Који је својом руком створио васиону као бескрајни храм Божије славе, казао је у својој бесједи Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Он је додао да свако створење, створено руком Божијом је, на неки начин, мјесто у коме почива Божанска мудрост и Божанска животворна, чудотворна и животодајна сила, а нарочито човјек, створен по лику и обличју Божијем.

- Кроз ове пророчке ријечи, да волимо љепоту дома Господњег, откривају нам се Свете тајне васионе и храма Јерусалимског као дома Господњег, сваког створења као обиталишта мудрости Божије и човјека кроз кога се јавља слава, сила, доброта, мудрост и истина живог Бога и живот вјечни и непролазни. Пресвета дјева - ризница Божанске доброте, мудрости и љепоте - дом је славе Божије, дом самог Господа, кроз Коју ми постајемо причасници истинске Светиње над Светињама, самог Господа. Отуда и храмови који се подижу, кроз историју, грађени су и граде се да би постали мјесто јављања и обиталиште славе Божије. И као што је Пресвета дјева ушла у Светињу над Светињама, тако и ми, и у овом и у сваком другом храму, улазимо у дом Господњи, јер волимо љепоту мјеста обитавања Његовог, јер су храмови и створени да се у њима сами преображавамо у храм Божији, у обиталиште славе Божије, поручио је Високопреосвећени Митрополоит Амфилохије.

Ево, нагласио је Његово Високопреосвештенство, једног од домова Господњих и мјеста обитавања славе Његове. Овај Свети храм, подигнут прије стотинудесет година у вријеме великог краља и господара Црне Горе Николе првог Петровића, а прилогом и даром Светог мученика руског цара Николаја Романов.

- Овај храм је свједочанство, између осталог, његовог благочешћа и побожности, које је посвједочио проливањем своје мученичке крви заједно са својом Светом супругом и дјецом. Они су, на тај начин, посвједочили да су се преобразили у храмове славе Божије и да су постали причасници Тајне Христовог распећа и страдања, а кроз распеће и Тајне Христовог Васкрсења. Он је оставио, између многих других спомена широм бескрајне Русије, и овај спомен, овај свети храм, као што је оставио и онај Царев мост близу Никшића. Оставио нам је овај Свети храм да се у њему сабирамо, да и ми заволимо дом Господњи, који је, заиста, стодесет година био обиталиште славе Божије, кроз кога су прошле толике душе у њему крштене, миропомазане, вјенчане, причешћене Светињом Господњом. Ево, и ми смо се данас сабрали са радошћу, ваш духовни отац Владика Јоаникије и још двојица браће архијереја банатски Никанор, који је једно вријеме послужио Господу на Цетињу и у Митрополији црногорско-приморској и онај који је на столици Светог Оца нашег Василија Острошког Епископ захумско-херцеговачки Григорије, сабрали смо се са миром и Божијим благословом, да се са Богом збратимимо, да једни друге осјетимо и доживимо као браћу и вјечну сабраћу, да примимо Светињу Господњу и постанемо њени свједоци и носиоци, бесједио је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка