110 година Успењског храма у Вукони код Уба

110 година Успењског храма у Вукони код Уба
110 година Успењског храма у Вукони код Уба
110 година Успењског храма у Вукони код Уба
110 година Успењског храма у Вукони код Уба

У северозападном делу питоме Тамнаве, на дан када Света Црква прославља Успење Пресвете Богородице, живописно село Вукона прославило је храмовну славу - Велику Госпојину.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, светим евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Силуан.

Саслуживали су архијерејски намесник тамнавски прота Митар Миловановић и свештенослужитељи из Ваљевске епархије и Архиепископије београдско-карловачке. За богоугодно појање био је задужен хор ваљевске Покровске цркве "Хаџи Рувим" на челу са диригентом гђом Милицом Стефановић-Бабамилкић.

Светој архијерејској Литургији присуствовао је пуковник Саша Милутиновић, начелник Одељења за веру Војске Србије.

На дан храмовне славе, црква у Вукони прославила је и велики јубилеј - 110 година од њеног освећења. Сачувана је молба угледног проте Петра Стефановића од 5. марта 1902. године којом моли одобрење за подизање нове цркве у Вукони: "Господину Министру просвете и црквених дела - Част ми је учтиво у прилогу под 9. послати Господину Министру молбу представника Црквене општине цркве вуконске у Срезу тамнавском, Округу ваљевском, за одобрење да се нова црква подигне."

Након свете архијерејске Литургије, трократог литијског обхода око храма, освећења славког жита и саборног ломљења славског колача, приређен је изузетан културно-уметнички програм у прелепом амбијенту вуконске порте.

Захваљујући богољубивом и трудољубивом домаћину јереју Предрагу Велимировићу, пароху вуконском, кога прате само речи хвале за целокупну организацију и процват духовности у овом делу тамнавског намесништва, за преко 400 душа, припремљена и богата трпеза љубави.

Празник Успења Пресвете Богородице, слава храма у Петници, прослављен је свечано и ове године. Прослава је почела у навечерје, празничним бденијем које је служио отац Небојша Марковић. На дан празника, света Литургија је служена напољу, испред храма. Началствовао је архимандрит др Никодим (Богосављевић), уз саслуживање свештеника из Ваљева и протојереја-ставрофора Велибора Бојчића, пароха из Аустралије. Велики број верног народа окупио се да би прославио славу свог храма и да на светој Литургији прими свету тајну причешћа, након кратког богородичног поста.

Након свете Литургије уследила је литија око храма. Потом је преломљен славски колач и преливено славско жито. Домаћини славе лета Господњег 2016. били су Даница Тадић и Татјана Илић, а део колача примили су и они који ће бити домаћини наредне године.

Прослава је настављена на заједничкој трпези свештенства, званица и беликог броја верног народа. За време свечаног ручка, протојереј – ставрофор Љубисав Аџић похвалио је свештенство храма у Петници, које се увек труди да у цркви или око ње увек нешто принови. Тако, народ у својим свештеницима има добар пример, а заједно су живи организам.

Старешина храма, протонамесник Драган Јаковљевић поделио је захвалнице како би се црква одужила домаћинима славе, али и онима који је помажу током године и у другим приликама.

Будући да је ово последња недеља пред почетак школске године у којој традиционално, већ годинама уназад, свештенство петничког храма врши призив Светог Духа у смирај дана, окупио се значајан број деце различитог узраста. Свој деци подељени су поклони у виду школског прибора и сладоледи. Тиме је празнична светковина окончана на најлепши начин.

Дана 28/15. августа Српска Православна Црква молитвено прославља празник посвећен Успенију Пресвете Богородице – Велику Госпојину. Пресвета Мајка Божија, као највећа молитвеница, покровитељка и заштитница рода људскога, у Православној Цркви има посебно поштовање. Управо Царици Небеској – Пресветој Богородици у част саграђени су многобројни храмови, написане најлепше химне, иконописане чудотворне иконе.

Благодарећи Пресветој Тројици, широм Епархије ваљевске служене су Свете Божанствене Литургије, уз певање химни Богородици – часнијој од Херувима и неупоредиво славнијој од Серафима. Тако је и у Пецкој, литургијски свечано, прослављена храмовна слава.

Литургијом Светог Јована Златоустог началствовао је протојереј-ставрофор Живојин Петровић, уз саслужење Архијерејског намесника подгорског протојереја-ставрофора Раденка Андрића, протојереја-ставрофора Миломира Ћосића, протојереја-ставрофора Милоша Антонића, клирика шабачке епархије и протонамесника Зорана Јаковљевића.

Присутним верницима празничном беседом обратио се протојереј-ставрофор Раденко Андрић рекавши: "Данас се наша Света православна Црква молитвено сећа и слави један важан догађај из живота Пресвете Богородице, Мајке Божије; њено пресељење са Земље на Небо. Пресвета Богородица је увек спремна да прими наше молитве и да их изнесе пред Престо Божији и да, како само мајка уме, умилостиви Сина свога да нам грехе наше опрости дарујући нам мир, слободу и спасење у овим смутним и тешким временима. Можда је потребно, драга браћо и сестре, онолико времена колико смо се удаљавали од Бога толико исто времена и за истинско покајање, да бисмо били поново народ Божији. Када то поново будемо, тада ће и Бог бити са нама, јер је Он и рекао: "Ево ја сам с вама у све дане до свршетка века". Господ нас није напустио али смо ми напустили Њега. Зато, враћањем Богу кроз молитву, искрено покајање и хришћански живот, и милост Божија поново ће бити са нама и у нама. То је порука и поука Свете Богородице коју нам данас упућује. Непобитна је истина да је наш живот на Земљи кратак и привремен, а на Небу трајан и вечан. Вредне пчеле лете од цвета до цвета прикупљајући цветни прах од кога ће правити користан мед за себе и људе. Попут тих пчела и ми људи треба да прикупљамо што више добрих дела са којима ћемо лако узлетети на Небо да користимо благодати Божије. Најбољи пример пењања са Земље на Небо имамо у Пресветој Богородици и то од Њеног чудесног рођења па до још чуднијег упокојења и узношења на Небо. Као трогодишње дете одводи се у јерусалимски Храм, где је душу своју обогатила врлинама. Као најдостојнија међу женама, вољом Божијом одређена је да постане Мајка Сина Божијег. А после славног Христовог Васкрсења и Вазнесења, она је већ на Небу. Када су апостоли око одра Њеног, одавали последњу почаст испуни се соба великом светлошћу, чу се песма анђела и видеше Господа Исуса Христа где је дошао да душу своје мајке узнесе на Небо. Апостоли сахранише Њено свето тело у гроб Њених родитеља; апостол Тома није био на сахрани и када је стигао пожели да целива Њену свету руку. Отворише гроб али је не нађоше. Када су Христови ученици били на молитви чуше појање анђела Божијих, видеше лик Богородице и чуше Њене свете речи: "Радујете се ја сам са вама у све дане живота вашег". Нека нас Она увек, драга браћо и сестре, чува од сваког греха и води сигурним путем, путем молитве, путем поста, путем милосрђа и смирености ка Сину своме Господу нашем Исусу Христу. Сећајући се данас овог чудесног догађаја, Успења Пресвете Богородице, угледајмо се у нашем земаљском животу на живот и рад Пресвете Богородице. Живимо и радимо све своје послове по светој вољи Божијој. Тако да би наше душе, а по смрти нашега тела, биле узнете на Небо у блажени и вечни живот Царства Небеског.“

По завршетку Свете Евхаристије извршена је Литија око храма, а потом су освештана славска жита и прерзани славски колачи овогодишњих петнаест домаћина. Свештеници су одслужили и помен српским војницима пострадалим у Првом светском рату, чији телесни остаци почивају у крипти храма, као и јереју Петровић М. Тихомиру и Владиславу Рибникару, оснивачу новина "Политика".

У наставку молитвеног прослављања Бога и Пресвете Богородице уследила је трпеза љубави. Присутним гостима, прота Раденко Андрић пренео је благослов и поздрав Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина. Потом се здравицом домаћинима и гостима обратио протојереј-ставрофор Гроздан Гајић, истакавши да је велики Божији благослов што овдашњи парохијани имају проту Будимира Стевановића и проту Јована Полића, свештенике који на најбољи начин сведоче братску хришћанску љубав и пожртвовање за своју паству. Већ по традицији, за храмовну славу наредне године одазвало се шеснаест домаћина којима Црква благодари и моли се за њихово здравље, спасење и сваки напредак.

Извор: Епархија ваљевска