150 година Успенске цркве у Ливну

Све­том ар­хи­је­реј­ском ли­тур­ги­јом, ко­ју је служио Његово Преосвештенство Епис­коп би­хаћко-пе­тро­вачки Господин Хри­зос­том са све­штен­ством и мо­наш­твом епар­хи­је, те ду­хо­вном ака­де­ми­јом у На­ро­дном уни­вер­зи­те­ту у Ли­вну, на Ми­тров­дан је оби­љежен ве­ли­ки ју­би­леј - 150 го­ди­на од изградње и освћења СПЦ Успе­ња пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у гра­ду на Бистрици. Први пут од 1992. го­ди­не на ли­тур­ги­ји у обнов­ље­ној цркви оку­пи­ло се ви­ше од 200 вјер­ни­ка из Ли­вна, а при­ли­ку да при­сус­тву­ју овом ве­ли­ком до­гађају ни­су про­пус­ти­ли ни српски по­вра­тни­ци из се­ла до­њег Ли­вањ­ског по­ља, као и ра­се­ље­ни ли­вањ­ски Срби ко­ји живе у Ре­пу­бли­ци Српској.

Го­ди­на 1859. је од ве­ли­ког ис­то­риј­ског значаја, ка­ко за цркву божју у Ли­вну, та­ко и за сам град, ње­го­ву ис­то­ри­ју и кул­ту­ру. Можда не­ки на овај до­гађај гледа­ју дру­гачије не­го ми, али он за­служује да бу­де оби­љежен, јер је ис­то­ри­ја овог хра­ма дио све­уку­пне ис­то­ри­је Ли­вна - на­гла­сио је вла­ди­ка Хри­зос­том. Го­во­рећи о ис­то­риј­ским и по­ли­тичким при­ли­ка­ма у вре­ме­ну кад је из­грађен овај храм, вла­ди­ка је под­сје­тио да се Ото­ман­ско цар­ство, на­кон Првог и Дру­гог српског ус­тан­ка, као и ус­тан­ка у Грчкој 1821. го­ди­не, на­шло у де­зин­те­гра­ти­вним про­це­си­ма. На­род је ди­зао бу­не, а бо­сан­ски ви­ла­јет се на­шао под све већим при­тис­ци­ма на­ро­дних по­кре­та, ко­ји су тражили не са­мо са­моу­пра­ву већ и осло­бођење од оку­па­ци­је. - Упра­во у то ври­је­ме до­ла­зи до из­гра­дње пра­во­сла­вне цркве у Ли­вну. Оно што овај храм чини по­се­бним јес­те чиње­ни­ца да је по­ди­гнут на зе­мљи­шту ко­је је за ту на­мје­ну дао сам ли­вањ­ски бег и да је из­грађена у гра­ду ко­ји се у то ври­је­ме ра­звио као значајан трго­вин­ски, кул­тур­ни и прос­вје­тни цен­тар - ре­као је епис­коп Хри­зос­том. Не рачуна­јући ма­нас­ти­ре и цркве брвна­ре, по­ди­гну­те у не­на­се­ље­ним и скро­ви­тим мјес­ти­ма при­је и за ври­је­ме тур­ске ти­ра­ни­је, у Ли­вну, Са­ра­је­ву и Мос­та­ру по­ди­гну­та су прва три пра­во­сла­вна хра­ма у БиХ, ко­ја су са­зи­да­на од тврдог ма­те­ри­ја­ла и у на­се­ље­ним мјес­ти­ма. Три ра­та у прет­про­шлом и про­шлом ви­је­ку тра­гично су се одра­зи­ла на су­дби­ну српског на­ро­да у Ли­вну и на Пра­во­сла­вну цркву. Црква је уви­јек прва стра­дала, али ће она, ако бог да, и да­ље свје­дочити живу вје­ру пра­во­сла­вних Срба и под­сјећати нас на оне ко­ји ову цркву по­ди­го­ше и обо­го­ти­ше је дра­го­цје­ним ико­на­ма и са­крал­ним пре­дме­ти­ма од изу­зе­тне ври­је­днос­ти - ре­као је вла­ди­ка Хри­зос­том. Осим мно­го­број­них вјер­ни­ка, као гос­ти ду­хо­вној ака­де­ми­ји су при­сус­тво­ва­ли пред­ста­вни­ци Ка­то­личке цркве и Ислам­ске за­је­дни­це, као и начел­ник оп­шти­не Ли­вно, Лука Челан.

Бран­ко До­кић, пред­сје­дник Организационог одбо­ра за оби­љежава­ње ве­ли­ког ју­би­ле­ја у Ли­вну, ис­та­као је да про­сла­вом 150 го­ди­на од из­гра­дње хра­ма не прес­та­ју ве­ли­ка слав­ља у овом мјес­ту. На­име, до­го­ди­не ће се оби­љежити дан ко­ји је кру­пним сло­ви­ма упи­сан у ис­то­ри­ју школ­ства. - Идуће го­ди­не оби­љежићемо 190 го­ди­на од отва­ра­ња прве Српске пра­во­сла­вне шко­ле у Ли­вну. Ову прву пра­во­сла­вну шко­лу у БиХ осно­вао је 1820. го­ди­не мла­ди ка­луђер је­ро­мо­нах Се­ра­фим Кој­дић. У почет­ку је шко­ла ра­ди­ла у при­ва­тним кућама, а 1874. го­ди­не српски тргов­цу су по­ди­гли ве­ле­ле­пни Прос­вје­тни дом, ко­ји је и да­нас ври­је­дно ар­хи­те­ктон­ско зда­ње и у ко­јем је смје­ште­на Ли­вањ­ска ги­мна­зи­ја - ка­зао је До­кић.

По­сли­је ка­та­кли­зме у два свјет­ска ра­та, 1992. го­ди­не почиње но­во стра­да­ње цркве у Ли­вну, а кул­ми­на­ци­ја се де­си­ла на Ви­дов­дан, 28. ју­на 1992. го­ди­не, кад је зво­ник за­па­љен, а црква девастирана. С об­зи­ром на опа­сност да се за­тре све оно што је вје­ко­ви­ма ства­ра­но, ли­вањ­ски жу­пник, фра Марко Гело ко­ји је не­да­вно пре­ми­нуо, спасио је иконе и друге драгоцјености из цркве, а о ње­го­вом дје­лу на ду­хо­вној ака­де­ми­ји је го­во­рио но­ви ли­вањ­ски жу­пник, фра Мар­ко Ју­рић. У апри­лу 1992. године много Срба је на­пус­тило Ли­вно, а па­ро­хи­ја је ос­та­ла без па­ро­ха. Пос­то­ја­ла је опа­сност да се уни­шти ду­хо­вно и кул­тур­но бла­го у овој цркви. За­то су ико­не пре­ни­је­те у Жу­пни уред 11. ју­на 1992. го­ди­не, а при­ли­ком по­пи­са 30. апри­ла 1994. го­ди­не еви­ден­ти­ра­но је са­мо 45 ико­на с по­ме­ну­тог спис­ка За­во­да и 14 ко­је се ни­су на­ла­зи­ле на том по­пи­су. Све те ико­не уре­дно су враћене у ли­вањ­ску па­ро­хи­ју - ре­као је фра Ју­кић.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка