150. годишњица цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну

У Музеју Републике Српске у Бањалуци 26.октобра ће, поводом обиљежавања 150. годишњице од изградње цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, бити отворена изложба рестаурираних икона из овог храма. У оквиру вишедневне манифестације обиљежавања овог јубилеја, Музеј РС припремио је вриједну изложбу икона из овог старог православног храма, које су у бањалучком музеју посљедих година биле чуване, а потом и рестауриране.

Изложбу ће сутра (24. октобра) у 19.30 часова отворити епископ бихаћко-петровачки Хризостом и предсједник Одбора за обиљежавање овог великог јубилеја ливањске цркве Бранко Докић, а о умјетничкој и историјској вриједности икона говориће Љиљана Шево, директор Завода за заштиту културно-историјских споменика РС. Уочи протеклог рата, Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну посједовала је више од осамдесет икона, које су својом историјском и духовном вриједношћу, овај православни храм сврстале међу три најбогатије православне цркве у БиХ, настале у периоду од 15. до 19. вијека.

Ове иконе дјела су српских, македонских, грчких, критских, италокритских и домаћих иконописаца, док су у ливањски храм доспјеле као поклони богатих појединаца, цркава и манастира. Ове вриједне иконе склоњене су захваљујући ливањском фратру Марку Гели и спашене од уништења, након што је почетком грађанског рата у БиХ, на Видовдан 1992. запаљен звоник православног храма у Ливну. Иконе су тек недавно враћене православној цркви и неколико посљедњих година су се налазиле на рестаурацији у Бањалуци. Програмом обиљежавања 150 година од изградње и освећења православне цркве у Ливну, предвиђено је да на Митровдан, 8. новембра, у ливањском храму Успења Пресвете Богородице буде служена Света архијерејска литургија, а у вечерњим часовима у сали Народног универзитета у Ливну биће одржана Духовна академија.

Организатори прославе овог великог јубилеја подсјећају да су у прошлости, пред крај вишевјековне турске окупације, велике зидане цркве у БиХ подигнуте само у Ливну, Сарајеву, Мостару, Дервенти и Чипуљићу код Бугојна и то без звоника. Звоник је поред православне цркве у Ливну подигнут тек 1889. године, у вријеме аустро-угарске владавине. У доба турске владавине Цариград је одобрио изградњу цркве у Бањалуци, али то нису дозволили локални турски моћници, тако да је велики православни храм у граду на Врбасу подигнут тек 1929. године. Организатори прославе 150. годишњице од освећења српске православне цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну су Српска православна епархија бихаћко-петровачка и Српска православна црквена општина у Ливну, које су именовале и Одбор за прославу који је директни организатор свих манифестација које ће бити одржане наредних дана у Бањалуци и Ливну.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка