165 година Првог београдског певачког друштва

12. Јануар 2018 - 19:00

Прво београдско певачко друштво - најстарија музичка институција у Србији

Хор београдске Саборне цркве, Прво београдско певачко друштво (ПБПД), прославља своју славу, Светог Василија Великог, 14. јануара 2018. године, најпре на светој архијерејској Литургији у Саборној цркви (од 9 часова, у наставку ће бити служен молебан за благословену 2018. године). Истог дана увече, овај хор традиционално наступа на свечаном Новогодишњем концерту у Народном позоришту, заједно са Дечјим хором ПБПД. (Директан пренос овог концерта биће на ТВ Студио Б са почетком у 18 часова.

ПБПД тиме започиње велику прославу - 165 година свог постојања као најстарије музичке институције у Србији. Најзначајније детаље из историје дуге 165 година, колико овај хор чува, развија и унапређује српску музичку традицију и духовност, прочитајте у наставку:

Оснивање

Прво београдско певачко друштво (ПБПД) основано је на празник Светог Василија Великог, 14. јануара 1853. године, у Престоници тадашње Кнежевине Србије, док су турски низами чували капије Београдске трвђаве, на чијим се бедемима вијорила турска застава. Оснивачки чин одиграо се у дому Милана Миловука, потоњег првог хоровође Друштва. Од певачког друштва, у почетку састављеног од мушких чланова, ПБПД је временом прерасло у својеврсну националну институцију, која чува и развија српску музичку и духовну традицију. Веома богат историјат Првог београдског певачког друштва представља, уједно, и историју духовног, националног и културног изграђивања наше земље. О томе сведочи чињеница да су сви знаменити догађаји у нашој држави извршени уз учешће овог хора. Друштво је још од оснивања имало одсеке за виолончело, виолину, клавир и певање, што је било необично за тадашњу Србију, 50-их година 19. века. Често се наводи да је, уз Матицу српску, Народни музеј и Народну библиотеку, Прво београдско певачко друштво једна од водећих културних институција у српском народу. То потврђују и речи епископа будимског Данила (Крстића): "Што је патријарх међу владикама, то је Прво београдско певачко друштво међу хоровима".

Духовна, културна и национална мисија

Овај најстарији хор у Србији певао је на богослужењима, светим литургијама, најзначајнијим црквеним и националним скуповима у историји српског народа. У својству краљевског амбасадора културе Србије, наступао је пред највећим владарима Европе, оржавао добротворне концерте, школовао талентоване музичаре, помагао сиромашне ђаке, ратнике ослободилачких ратова. Друштво 1866. године приређује концерт у корист Фонда сиромашних ученика. Настоји да створи Савез певачких друштава у Србији и ван ње. Више пута приређује концерте у прилог подизања и одржавања Народног позоришта, а 1869. године учествује и у његовом отварању, настављајући да концертно наступа на његовој сцени. Покреће идеју за стварање музичке школе под именом "Корнелијанум", у спомен првог Србина композитора. У раздобљу 1875-76. приређује добротворне концерте за херцеговачку децу и рањене устанике у БиХ, 1877. за пострадале Србе у рату, а 1879. велики концерт за породицу Ђуре Јакшића.

Када се у свету једва знало за наше име, Друштво је, због свог уметничког рада, поздрављано са дивљењем у Цариграду, Берлину, Дрезди, Лајпцигу, Софији, Пловдиву, Петрограду, Москви, Нижњем Новогороду, Кијеву, Будимпешти, Атини, Трсту и у свим југословенским крајевима, кроз које је пролазило и у којима је гостовало. Као хор Краљевског двора, учествовало је на церемонијама крунисања свих српских владара и династија, као и интронизацијама патријараха Српске цркве, хиротонијама архијереја и приликом посета православних поглавара сестринских цркава. Високи заштитници и покровитељи Друштва били су српски кнежеви и краљеви, а од 1945. године до данас, Српска Православна Црква и Његова Светост Патријарх српски.

Српски владари и ПБПД

Владарске династије су биле веома наклоњене Друштву. До 1945. године, ПБПД је било службени протоколарни хор Краљевског двора. О угледу Друштва говоре и подаци да су његови почасни чланови били, између осталог, црногорски књаз Никола I и књегиње Милена и Даринка. Краљ Александар I Обреновић био је високи заштитник Друштва, још док је био краљевић. Друштво је краљевићу Александру отпевало специјално писану композицију Јосифа Маринковића, на текст Матије Бана, и поклонило му гусле јаворове, "оружје којим се српско име већ пет векова бори против својих крвних непријатеља". Кума Друштва била је његова мајка, краљица Наталија Обреновић, која је хору поклонила концертни клавир, који се данас налази у Мокрањчевој кући, са спомен-плочицом ПБПД. Краљица Наталија је хору поклонила и златом и сребром везену заставу, специјално урађену у Бечу. Ову вредну хорску заставу растргли су Немци 1941. године, када су као освајачи ушли у зграду Српске Патријаршије.

Високи покровитељ хора био је и кнез Михаило Обреновић. На Цвети 1867. године, Друштво је дочекало лађу којом се кнез Михаило вратио из Цариграда, доносећи султанову наредбу о предаји градова Србима. Тадашњи хоровођа, Даворин Јенко, компоновао је за ту прилику посебну песму. Након убиства кнеза Михаила, Друштво је, изузетно потрешено, на погребу певало опело своме покровитељу и добротвору.

У знак захвалности хору који је певао на њеном венчању са краљем Александром Обреновићем, 1900. године, краљица Драга је даровала Друштву велики дрвени сат из 18. века, који се и данас чува у просторијама хора. Касније, заштитници хора били су и чланови династије Карађорђевић. Друштво је певало на венчању краља Александра I Карађорђевића и краљице Марије, 1922. године.

Пред страним владарима

Осим домаћих династија и владара, и многе стране владарске породице биле су домаћини овом најстаријем хору у Србији. Прво београдско певачко друштво је певало пред највећим владарима Европе и света – руским царем Николајем II Романовим и царицом Александром, аустроугарским Фрањом Јосифом, бугарским Фердинандом – који им се и поклонио, немачким кајзером Вилхелмом... Током гостовања у Цариграду, пред турским султаном Абдулом Хамидом II, а под уметничким руководством Мокрањчевим, доживели су да је султан, одушевљен певачким извођењем турске химне, која се до тада само свирала, тражио да ПБПД отпева и српску химну, одајући тако почаст српској музици.

Диригенти

Диригенти и хоровође Друштва су били најзначајнији композитори и диригенти Србије: Стеван Мокрањац, Корнелије Станковић, Јосиф Маринковић, Даворин Јенко, Станислав Бинички, Коста Манојловић, Стеван Христић, Милоје Милојевић, Милан Миловук, Предраг Милошевић, Александар Гавански, Војислав Илић, Светолик Пашћан-Којанов, Димитрије Стефановић, Душан Миладиновић, Георгије Максимовић, Александар Вујић, Лука Гавриловић, Бојан Суђић, Дивна Љубојевић, Владимир Милосављевић...

Милан Миловук био је први хоровођа ПБПД. Друштво је на почетку свог рада имало космополитски музички карактер. На народне напеве и мелодије се тада није гледало као на извор достојан пажње. Певале су се песме на немачком и француском, касније превођене на српски језик. Миловук је подржавао овакву програмску оријентацију хора, а у оквиру њега је основао и школу за виолину и чело.

Корнелије Станковић

Доласком у хор великог српског уметника и композитора, Корнелија Станковића, као и његовог пријатеља, сликара Стеве Тодоровића, дошло је до полета и победе националног музичког израза над космополитским тенденцијама. Корнелије је извојевао велику победу за православно српско појање, које учени музички свет до тада није познавао, па је Прво београдско певачко друштво, на концерту у Бечу, наступило пред 300 врсних уметника који су са одушевљењем пратили концерт. Била је то европска промоција српске духовне музике. Пошто су црквене и народне мелодије сада биле приступачне народу, чланови хора добијају наклоност грађанства и виших кругова. Тада кнез Михаило Обреновић постаје њихов високи покровитељ. После Корнелијеве смрти на челу Друштва био је Словенац Даворин Јенко, где је оно постало чисто српско друштво, народна музика је долазила до већег изражаја него раније, иако је Јенко радио више у стилу италијанско-немачке школе, кроз који је пробијао његов словенски дух. Од 1882, на чело Друштва долазе композитори Срби, са којима национални музички правац наступа у већој мери него раније. Јосиф Маринковић изводи Друштво на прослави 30-годишњице постојања и рада, на коју су позвана сва српска и словенска певачка друштва.

Мокрањац

Своје златно доба Друштво је доживело током 30-годишњег рада најзнаменитијег српског композитора, Стевана Мокрањца, у својству уметничког руководиоца и диригента, због чега је хор словио за Мокрањчев. Под Мокрањчевим руководством, Друштво је стало у ред најбољих светских хорова свог времена. Проносило је тада бројним градовима наше земље и  културним центрима европских држава лепоту српског народног мелоса, уметнички обрађеног у Мокрањчевим руковетима, упознајући свет са националним и духовним благом свога народа. Иностране турнеје Друштва, које је Мокрањац, уз велике напоре, организовао у сарадњи са дипломатским представницима Краљевине Југославије, биле су не само уметничке турнеје, већ и дипломатске мисије широког значаја, које су заузеле посебно место и у историји српске музике и историји српске дипломатије. Били су то градови: Дубровник, Цетиње (1893); Солун, Скопље, Будимпешта (1894); Цариград, Софија, Пловдив (1895); Петроград, Москва, Кијев (1896); Берлин, Дрезден, Лајпциг (1899); Сарајево, Сплит, Цетиње (1910); Трст, Ријека, Загреб (1911).

Под Мокрањчевим руковођењем, Друштво је певало на прослави 900 година Православља у Русији, као и пред турским султаном у Цариграду. Гостовања ПБПД у поробљеним српским земљама изазивала су одушевљење и праве изливе српског патриотизма. Чланови хора путовали су по целој Европи, али су непрекидно певали и у Саборној цркви и Дворској капели. Пробе су се одржавале у просторијама Саборне цркве, у данашњој школи "Краља Петар I", где су некада биле црквене канцеларије.

Текст за химну Друштва, натопљен осећањима верности вери и отаџбини, написао је песник Алекса Шантић, на Мокрањчеву мелодију.

Хор је, у то време, путовао и на Цетиње, пешачећи део пута од Котора до Цетиња, да би одржао концерт на рођендан црногорског књаза Николе I, доживевши након тога френетичне аплаузе. Књаз је лично честитао хоровођи Мокрањцу на тако изванредном и пожртвованом наступу, а затим се руковао појединачно са сваким чланом хора. Године 1893, ПБПД је наступило и у Дубровнику, на откривању споменика великом српском песнику, Ивану Гундулићу, дочекано незапамћеним народним одушевљењем. Тим поводом, хор је певао и на видовданској Литургији у великој дубровачкој православној цркви, служио је владика которски, са неколико свештеника, а црква и све околне улице биле су преплављене народом.

Под окриљем Друштва, Мокрањац је, заједно са Станиславом Биничким и Костом Манојловићем, основао 1899. године Српску музичку школу у Београду (данашњу школу "Мокрањац" у Београду), прву сталну музичку школу у тадашњој Србији, чији је директор и професор био до краја живота. Из ове школе поникли су први код нас описмењени и образовани музичари, композитори и извођачи. Био је то центар из којег се даље развијала музичка просвета у Србији. Захваљујући ПБПД, основан је Савез српских певачких друштава (1903), а одатле је потекло и оснивање Југословенског певачког савеза (1924). Након Мокрањчеве смрти у Скопљу, 1914. године, његове посмртне остатке је Друштво пренело за Београд, 1923. године.

Ратне године

Балкански ратови, Први светски рат и смрт Мокрањца успорили су, али не и прекинули рад Друштва. Мокрањчеву златну нит наставили су његови сарадници и следбеници, тако да је Прво београдско певачко друштво и даље имало угледно место међу хоровима у свету. На међународном хорском фестивалу у Будимпешти, 1937. године, хор је, предвођен диригентом Предрагом Милошевићем, освојио прву награду. Европске новине писале су тада о Друштву као о једном од најбољих хорова света тог времена. Неке београдске породице, традиционално су давале певаче за хор: деда, син и унук певали су са Првим београдским друштвом на велике празнике, у Саборној цркви.

Током Другог светског рата и много година после, Друштво је, под окриљем СПЦ, наставило свој рад, испуњен сталним богослужењима у Саборном храму у Београду, али и ван њега. Обилазећи највеће светиње и српски народ у земљи и расејању, хор је, заједно са свештенством, наставио своју мисионарску улогу у очувању православног духа и националног музичког блага. У тешким временима без подршке државе и наклоности политичке и музичке елите, изузетан је значај композитора и диригента Војислава Илића.

Међународна сцена у 20. веку

Шездесетих година обнављају се међународна гостовања хора, најпре турнејом по Грчкој (Метеори, Хиландар). Друштво концертно гостује и учествује на богослужењима и по бројним манастирима Србије и српским црквама у Дијаспори. Као гост Васељенског патријарха Атинагоре у Цариграду, 1968/9. године, хор пева на Литургији у Саборној цркви Цариградске патријаршије у Фанару.

Седамдесетих година долази до повратка хора на светску музичку сцену, који се нарочито интензивира 80-их и 90-их година, са диригентом Владимиром Милосављевићем. Под његовим руковођењем, хор је наступао у Италији, Немачкој, Аустрији, Шведској, Данској, Русији, са знаменитим солистима: оперским певачем Жарком Цвејићем, ђаконом Саборне цркве Владом Микићем и појцем Павлом Аксентијевићем. У манастиру Студеница, 1986. године, хор је учествовао на великој свечаности поводом 800 година постојања ове колевке српског Православља и Светосавља, такође под диригентом Владимиром Милосављевићем. Друштво је и по други пут, 1988. године, гостовало у Русији, након једног века, предвођено овим диригентом, на прослави 1000 година Православља у овој земљи, као једини страни гостујући хор, што сведочи о угледу који је хор имао на међународној сцени. Велики успех је постигнут и 1995. године, у катедралној цркви Dom Kirche у Берлину, где је наступ ПБПД изазвао велике овације 2000 људи.

Током овог периода, Друштво је радило на издавању тонских записа – ЛП плоча, магнетофонских и ЦД издања. Наступало је на угледним хорским фестивалима: "Мокрањчеви дани", "Хорови међу фрескама", "Југословенске хорске свечаности" (ЈХС), "Београдски летњи фестивал" (БЕЛЕФ), "Панчевачки дани духовне музике". На ЈХС у Нишу, 1998. године, хор је освојио награду за извођење духовне композиције савременог аутора Миодрага Говедарице, са диригентом Дарком Јовановићем. На БЕМУС-у је први пут наступао 2003. године, са диригентом Александром Вујићем. ПБПД је наступало и на интернационалним фестивалима у Грчкој: на Кефалонији 1991. године, са диригентом Дивном Љубојевић, као и у Кардици, са диригентом Александром Вујићем, 2003. године.

Турнеје ПБПД у 21. веку

Од јануара 2004. године, у својству диригента и уметничког руководиоца Првог београдског певачког друштва је гђа Светлана Вилић, а председник хора – протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду. Друштво са великим успехом одржава турнеје и концерте у земљи и свету. Наступало је на међународним фестивалима: "Хорови међу фрескама" у Београду, Фестивалу духовне музике на острву Патмос у Грчкој, 2004. године, на међународном београдском фестивалу, БЕМУС, 2006. године. На фестивалу "Хорови међу фрескама", 2005. године, хор са новим концертним пограмом осваја главну награду, "Војислав Илић", за аутентично извођење српске духовне музике. Током своје дуге и богате историје, хор је освојио много вредних признања и награда. У том периоду, издаје свој други ЦД, "Хвалите Господа с небес".

Врхунац духовне благодати Друштво је доживело на поклоничком путовању у Свету Земљу 2007. године, где је одржало целовечерњи концерт пред угледном израелском публиком у шкотском манастиру Светог Андреја, и, као гост на слави Јерусалимске Патријаршије, учествовало на празничном богослужењу у Цркви Гроба и Васкрсења Господњег, као и на пријему код Јерусалимског Патријарха Теофила II. Друштво је три године заредом (2008-2010) гостовало на престижном Московском Пасхалном фестивалу, на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, као једини аматерски хор међу врхунским професионалним ансамблима. Концертни наступ хора у Успењском храму у Кремљу критичари су упоредили са празничним богослужењем. Хор је певао и у угледној дворани Академске капеле "Глинка" у Петрограду, пред захтевном петроградском публиком, која је одушевљено испратила овај концерт. Учествовао је на празничним васкршњим службама у Храму Христа Спаситеља у Москви, а одржавао је и добротворне концерте у Подмосковљу, за инвалиде рада и рата, као и за болесну и децу са посебним потребама. Турнеје по Русији изградиле су и учврстиле драгоцене духовне, националне и братске мостове између српског и руског Православља, а Друштво је достојно репрезентовало своју Цркву и народ, као својеврсни духовни и културни амбасадор Србије. Нови ЦД хора, са концертног наступа у Петрограду, "Христос воскресе", наставио је да проноси тај снажни дух и врхунске уметничке домете.

Друштво је наставило своје концертне турнеје и наступе на престижним фестивалима духовне музике у Мађарској, Грчкој, Пољској, Белорусији, Републици Српској, Хрватској, Италији, Словенији и широм Србије, уз бројна учешћа у богослужењима под сводовима православних храмова ових земаља.

Репертоар хора

По традицији, репертоар Друштва сачињавају духовне и световне композиције. На светским гостовањима, програмска оријентација ПБПД је усмерена на српско национално благо и словенско музичко стваралаштво, а остаје отворено и за нове хармоније, па се на репертоару хора налазе и најлепше ноте духовне музике других конфесија.

ПБПД и Саборна црква

Готово од самог почетка, хор редовно пева на недељним и празничним богослужењима у Саборној цркви у Београду. Почео је са певањем у цркви 1867. године, на захтев Митрополита Србије Миахила, и певао најпре са прекидима, да би од 1881. године наставио са редовним певањем на богослужењима овог храма.

Током Првог светског рата, хор није престајао да пева у матичном храму, бивајући истински мелем за страдалне душе верног народа. Једно време дириговала је гђа Софија Предић, а пробе су се одржавале у просторијама Патријаршије. Појање Васкршње Литургије гђа Софија је, са хором, припремала у кући Мице Мокрањац, композиторове удовице. Након завршетака рата, народ је углавном заборавио своје Друштво... Истрајношћу, трудом и упорношћу појединих чланова и понеког дародавца радило се на обнови хора.

Друштво је у периоду између два светска рата певало на устоличењима српских патријараха, опелима и парастосима српским краљевима, епископима, високим официрима, заслужним домаћим уметницима, али и својим оснивачима, диригентима и члановима. Учествовало је на празничним вечерњим службама, благодарењима, краљевским венчањима, славама и другим пригодним обредима у Саборном храму, али и ван њега. Своје стално учешће у богослужењима Саборног храма хор је наставио и током  Другог светског рата, док је сваки други рад ПБПД био углавном обустављен. У то време, поред свештеника Саборне цркве, Друштво су материјално и духовно помагали српски патријарси и епископи. После Другог светског рата, услови за опоравак Првог београдског певачког друштва нису били повољни. Хор је наставио да пева са старим и остарелим члановима, углавном на недељним и празничним службама у Саборној цркви, одржавајући пробе у скученим просторијама Патријаршије или у свештеничкој канцеларији Саборне цркве, гостујући на Светосавским прославама... До 1959. године, хор је имао пробе и у сали Вазнесењске цркве, а те године напокон добија своје просторије.

Прво београдско певачко друштво пева и даље на недељним и празничним богослужењима у Саборном храму, обредима крштења, венчања, слава и парастоса, као и на свим званичним догађајима у оквиру Српске Православне Цркве. На Светој Литургији пева се, традиционално, Мокрањчева Божанствена Литургија Св. Јована Златоуста, као и Мокрањчево Опело, Акатист Пресветој Богородици, Статије на Велики петак, Тебе Бога хвалим... Сваког септембра, у Саборној цркви се традиционално служи, уз певање Друштва, парастос српском великану, диригенту и хоровођи ПБПД, Стевану Мокрањцу, а сваког јуна парастос свим почившим диригентима, композиторима, добротворима, оснивачима, певачима и члановима Првог београдског певачког друштва.

Катедрални октет

У другој половини 40-их година оформљен је и Катедрални октет – мушки хор београдске Саборне цркве, састављен углавном од чланова Првог београдског певачког друштва. Катедрални октет је, са повременим краћим и дужим прекидима, пола века певао превасходно на богослужењима у Саборној цркви, претежно на празничним бденијима, али и на музичким фестивалима и богослужењима широм тадашње Југославије и иностранству. На бденију уочи храмовне Славе – Аранђеловдана 1998. године, обновљен је, након дужег времена, рад Катедралног октета, под руководством диригента Дарка Јовановића, једног од диригената ПБПД.

Орден Светог Саве

На Савиндан 1990. године, Прво београдско певачко друштво је одликовано Орденом Св. Саве I реда, који му је уручио Митрополит загребачко-љубљански Јован, након Св. Архијерејске Литургије у Саборној цркви, за изузетан допринос богослужбеном, духовном и културном животу нашег народа.

Патријарси

Од 1945. године до данас, Прво београдско певачко друштво је под највишим покровитељством патријарха српског.

Године 1991, покровитељ хора постаје Његова Светост патријарх српски Павле. Друштво је много пута наступало пред патријархом Павлом концертно, одржавало домаће и светске турнеје са његовим благословом и одговарало на Литургијама које је он служио у Саборном храму. Патријарх Павле је често давао хору драгоцене духовне, уметничке и животне поуке, које се памте трајно. Године 2008, обележен је двоструки јубилеј: пола века архијерејске службе Свјатјејшег патријарха Павла и 155 година Првог београдског певачког друштва. Традиционални Новогодишњи концерт Саборне цркве у Народном позоришту посвећен је те године Његовој Светости и Друштво је певало за свог дугогодишњег покровитеља, коме је свећа живота све више догоревала, али се присуство његовог духа и даље снажно осећало. Након његовог упокојења, новембра 2009. године, Прво београдско певачко друштво је певало заупокојене Литургије свих пет историјских дана, колико је његово тело било изложено ради целивања на одру у Саборној цркви, а стотине хиљада људи се даноноћно опраштало од вољеног Патријарха. ПБПД је певало и на Заупокојеној Литургији у Саборној цркви на сам дан погреба патријарха Павла, певајући и пратећи након тога непрегледну поворку људи, у највећем најтишем сабрању које се икада догодило на нашим просторима, а напослетку певајући и на опелу које је служио Сабор СПЦ испред Храма Светог Саве, заједно са хором "Мокрањац", у окружењу 700.000 људи.

Од јануара 2010. године, покровитељ хора је патријарх српски Иринеј, на чијем устоличењу у Саборној цркви је Прво београдско певачко друштво певало заједно са Нишким црквено-певачким друштвом "Бранко".

Дечији хор ПБПД

Године 2002, основан је и Дечији хор Првог београдског певачког друштва, под руковођењем хоровође Емилије Ушљебрка (данас Милин), која, са великом љубављу, овај хор води већ 12 година. Дечији хор учествује на Светој Литургији у Саборној цркви некада самостално, а некада заједно са хором Првог београдског певачког друштва. Активан је и кроз концертне наступе и учешће на разним празничним свечаностима, негујући дела српских и руских композитора. Чланови су деца узраста од 7 до 15 година.

Музичка издања

Прво београдско певачко друштво снимило је три ЦД-а, са својим аутентичним извођењем, као и две ЛП плоче и стара магнетофонска издања. О њему је снимљен и краткометражни документарни филм, у режији Ивице Видановића и по сценарију Драгослава Бокана. Поводом трогодишњих концертних наступа хора на Московском пасхалном фестивалу, а затим и на Фестивалу у Солуну, Радио-телевизија Србије је пропратила сваку од ових турнеја документарним емисијама, у режији Петра Станојловића.

Архив хора

ПБПД поседује историјски изузетно вредан архив, као и најбогатију нототеку у земљи, која је још у периоду између два рата поседовала више од 2.000 наслова. У то време, Друштво је, упркос тешким условима, убрзано развијало своју издавачку делатност, а многи хорови и институције (Богословије у Призрену и Битољу, певачка друштва у Књажевцу, Темишвару, Мостару, Загребу, Шапцу, Детроиту) снабдевали су се нотним материјалом из архива Друштва. Када је, новембра 1937. године, у Београду основана Музичка академија, њена библиотека је добила на поклон сва издања ПБПД. Био је то први подстицај стварању једне од будућих великих високошколских музичких збирки. По уласку немачке војске у Београд, 1941. године, Друштву су одузете просторије у школи поред Саборне цркве, а библиотека је, као и друга затечена имовина, растурена и делом уништена.

Просторије Друштва данас

Просторије и архив хора на Косанчићевом венцу 32, у оквиру зграде Патријаршије, обновљени су 2007. године, захваљујући доброчинству проф. Радмиле Милентијевић из Њујорка и тако спасени од сигурне пропасти. Поред вредне нототеке и обимне архивске грађе, овде се чувају и бројне оригиналне фотографије и предмети који су обележили нашу историју, старе књиге и монографије, оригинални Мокрањчеви рукописи и заоставштина, као и заоставштина осталих диригената, чланова и хоровођа, награде и признања, иконе и уметнички предмети – дарови које је хор добијао на својим богослужбеним и концертним гостовањима. На једном од зидова налази се и импозантна оригинална слика Паје Јовановића, посвећена Друштву, на којој стоје два натписа: "Даворје 1895" и "Корнелије Станковић 1896", у знак сећања на две певачке дружине које су се ујединиле у ПБПД. Репродукција ове слике налази се на свечаним повељама, које Друштво додељује својим истакнутим и почасним члановима, добротворима и домаћинима својих концертних наступа. У своје време, Паја Јовановић је осликавао и израђивао и концертне плакате хора, неки од њих се и данас овде чувају. Осим овог великог сликара, хор су својим сликама даривали и сликари Стева Тодоровић и Надежда Петровић.

Просторије Првог београдског певачког друштва су својеврсни музеј српске духовности, историје и културе, којим највише бивају задивљени страни посетиоци и Срби из расејања, као и стручна и културна јавност наше земље, добро упозната са значајем и вредношћу ове богате заоставштине.

Извор: Радио Слово љубве, Саборна црква у Београду

|

Патријаршијски управни одбор

Човекољубље

Доброчинство