16 векова Миланског едикта у Нишу: Уз звона пуцали и топови

Како је 1913. године у Нишу, родном граду цара Константина, прослављено 16 векова Миланског едикта

Као што ће ове године прославити 17 векова, родни град цара Константина – Ниш је такође 1913. године свечано обележио и 16 векова од доношења Миланског едикта, документа којим је у Римском царству, уз друге религије, допуштено и до тада прогоњено хришћанство. Првобитно планирана на Крстовдан (14. септембра), прослава 1600. годишњице Миланског едикта ипак није могла бити одржана поменутог датума и то због епидемије колере и пегавог тифуса, који су после Балканског рата у Нишу узели маха у великој размери.

Ипак, месец и по дана касније, Србија је смогла снаге, те је тако од 28. до 30. децембра 1913. године у царском Нишу, уз присуство највиших верских и државних званица, прослављен јубилеј – 1.600 година од доношења Миланског едикта. Око припреме се највише истиче тада новоизабрани епископ нишки Доситеј.

Уочи саме прославе, 28. децембра у Ниш су пристигли представници Православних Цркава. Тако је групу Руске Цркве предводио ректор Царске петроградске духовне академије и професор Универзитета Анастасије. Од руских свештеника ван Русије, дошли су протојереј пештански Теофил Кардашевич, софијски протојереј Петар Григоријевич… Протосинђел Викентије и архиђакон Иринеј заступали су православну Карловачку богословију, а нису изостали ни посланици из Црне Горе, Грчке, Румуније и Русије. Дочек гостију био је на железничкој станици.

Увече је, како стоји у програму прославе, служено бденије у Саборној цркви, а почетак је оглашен пуцњем топа са Тврђаве и звоњењем у сва црквена звона. О литургијском сабрању и централној прослави у Богословском гласнику пише:”Служили су четири архијереја, и то, преосвећена господа митрополити Димитрије београдски и Вићентије скопљански, затим преосвећена господа епископ Анастасије и Доситеј нишки, као и велики број других свештеника”.

За време читања светог Јеванђеља у храм је стигао и престолонаследник српски Александар са принцом Павлом, министрима, представницима православних држава и многим другим виђеним личностима.

Наредног дана, после свечане службе Божје, освећена је спомен-плоча Нишке народне одбране и Црквене певачке дружине “Бранко”, затим је обављено освећење камена темељца за будући храм посвећен управо Светом цару Константину и царици Јелени, откривен је споменик епископу Милентију, проти Стојану, попу Ђорђу и другим родољубивим Нишлијама, које су Турци обесили 1821. године код гвозденог моста на Нишави. У наставку је организован богат ручак, након чега је уследила свечана седница Општинског одбора, док је увече приређен концерт са разноврсним културно-уметничким програмом.

Последњег, трећег дана прославе, гости су разгледали Ниш и његове знаменитости, возом се провозали кроз Сићевачку клисуру, да би се после ручка у Белој Паланци вратили у Ниш и увече су свечано испраћени на железничку станицу.

Дар Руског Цара

Поводом 1.600 година Миланског едикта, цар Николај Други Романов, поклонио је Саборном храму у Нишу комплет сасуда који је делимично уништен током пожара у октобру 2001.

Такође, истим поводом, 1913. отворен је Музеј у Нишу, али је услед ратних недаћа, између балканских и Првог светског рата био затворен после само 212 дана рада, а поново је обновљен тек 1933. године.

Век касније

Данас, један век касније, како је недавно истакао на научном скупу у Нишу, декан Правног факултета, проф. др Мирослав Лазић, поново у тешким временима, политичким и економским али и духовним, Србија је смогла снаге да обележи значајан јубилеј – 1700. годишњицу Миланског едикта. Низом манифестација, од локалног до државног значаја, од којих су неке већ одржане, а многе тек предстоје, у Нишу, родном месту цара Константина биће и централна прослава 6. октобра у организацији Српске Православне Цркве, која ће окупити велики број црквених великодостојника и других званица. Пре тога, 21. септембра свету мису ће служити Католичка црква.

Извор: Вечерње новости