170 година цркве Светог великомученика Георгија у Ужицу
Ове године, на Ђурђиц, навршава се 170 година од изградње и освећења цркве Светог Великомученика Георгија у Ужицу. Црква Светог Георгија грађена је у периоду од 1842. до 1844. године. Подаци о њеној градњи могу се наћи како у самој цркви тако и у записима. На фреско-плочи у цркви стоји запис: „У част и славу светога Великомученика Георгија основа се храм овај 1842. лета Господњег. Животопис и иконостас украшен је за време Светлога Господара и Књаза Српског Александра Карађорђевића, при Архиепископу Београдском и Митрополиту Српском Петру Јовановићу и при Епископу ужичком Никифору Максимовићу.“
Црква Светог Георгија је изграђена на иницијативу Ужичана коју је подржало тадашње окружно начелство и актом од 6. фебруара 1840. године обавестило Попечитељство просвештенија да је одлучено да се гради црква и тражи зајам у износу од 20.000 гроша. Кнез Михаило Обреновић, актом од 24. марта 1840. године, када су Ужичани већ почели зидање, одобрава зајам за наставак градње. Радове су изводили крагујевачки мајстори Настас Стефановић и Паун Антонијевић. Црква је, поред недостатка новца и отпора и тужби локалних Турака упућених везиру у Београду, након две године, 1844. године завршена и свечано освећена од Епископа ужичког Нићифора Максимовића. Као ктитори цркве наводе се народ и окружно начелство.
Црква Светог Георгија је једнобродна грађевина, са полукружном апсидом, и правоугаоним певничким просторима. Фасада храма је једноставна. На северној и јужној фасади, изнад бочних врата, налазе се шиљасти турски лукови са крстовима. Иконе са иконостаса и зидне фреске у цркви Светог Георгија дело су наших познатих уметника: Милије Марковића и Димитрија Посниковића. Од икона на иконостасу сачуване су само царске двери и северна страна иконостаса, пошто је јужна страна страдала у пожару 1955. године.
У септембру 1859. године на торњу цркве Светог Великомученика Георгија, постављен је први јавни сат, по коме су Ужичани навијали своје часовнике и то захваљујући иницијативи Трговачких еснафа и теразијских организација. Црква је имала три звона. Једно је, саливено у радионици Стефана Бота у Вршцу, ужичкој цркви приложио књаз Александар Карађорђевић. Сачувано је до данас, а једно је после поправке звонаре 1910. године (када су учвршћена три звона), однето од стране Аустријанаца 1916. године.
У периоду између два светска рата, с леве и десне стране од главног улаза у цркву, постављене су две веома лепо обликоване спомен-плоче на којима је уклесано 279 имена погинулих ратника у ратовима 1912-1918. године из Ужица и околних села.
Црква Светог Георгија је знатно пострадала током ратних сукоба у Другом светском рату. Из извештаја који је старешина цркве, прота Радосав Симић, поднео преко архијерејског намесника Црквеном Суду види се да је, приликом заузимања Ужица од стране Немаца 1941. године, једна топовска граната ударила у цркву са северне стране и нанела штету зиду. Како је граната била распрскавајућа учинила је штету и у унутрашњости цркве док су капија и ограда на порти биле изломљене.
23. новембра 1944. године савезничка авијација бомбардовала је Ужице у циљу уништења непријатељских јединица које су се, повлачећи се из Грчке, задржале у Ужицу. Ужице је тада претрпело знатно разарање у коме није била поштеђена ни црква Светог Георгија, која је оштећена са јужне стране, где је читав један ћошак са симсовима био срушен. Већа оштећења цркве, настала бомбардовањем у току рата, отклоњена су током 1945. године.
Црква Светог Великомученика Георгија у Ужицу је стављена под заштиту државе решењем Завода за заштиту споменика, број 891 из 1954. године.
Од свог настанка до 1956. године на цркви су повремено вршене неопходне поправке. Највећа поправка је рађена након великог пожара на цркви 1955. године. Наиме, у ноћи између 29. и 30. децембра 1955. године избио је пожар у цркви Светог Георгија, који је трајао пуних 10 дана и сензационално одјекнуо како у Ужицу и његовој околини, тако и у целој држави. У пожару су потпуно уништене 12 икона на десној страни иконостаса, заједно са дрвенаријом и четири стуба са ументнички израђеним капителима. Остали део иконостаса знатно је био оштећен и захтевао је рестаурацију. Целокупни животопис у цркви је почадио, а поједине фреске су биле више или мање оштећене. Нарочито су биле оштећене фреске изнад солеје и венац који одваја олтарску апсиду од лађе цркве. Велика оштећена претрпела је фреска Бога Саваота у кругу апостола и јеванђелиста јер је била у непосредном домету пламена који се уздизао са иконостаса. Неке фреске су биле избушене млазевима воде при гашењу, а друге више или мање потамнеле. Једном речју: целокупни живопис цркве је морао да се рестаурира па је управа цркве поднела молбу Заводу за заштиту споменика културе у Београду. Завод је на себе преузео чишћење и рестаурацију фресака унутар цркве и тај посао су обављали: Константин Ђорђевић и Душан Брајовић под контролом Јарослава Кратине професора ликовне академије из Београда. Почетком месеца августа 1956. црква је у потпуности обновљена тако да се трагови пожара нису ни познавали. То је била највећа поправка од њеног постанка.
Капеле за паљење свећа, која се налази поред храма Светог Георгија, изграђена је 1998. године. Уједно је преуређена порта и проширене обе продавнице за продају свећа на улазу у порту. Са завршетком капеле за паљење свећа и изношењем горионика из цркве Светог Георгија, у којој су се годинама палиле свеће, а од чијег дима су потпуно почадиле, створени су услови за чишћење фресака и иконостаса од чађи и разних других оштећења.
1. фебруара 1999. године отпочели су радови на чишћењу иконостаса, икона и живописа у цркви. За почетак овога посла направљен је уговор са сликарем-рестауратором Миодрагом Марковићем из Ваљева који је прихватио да буде руководилац екипе састављене од студената треће и четврте године на Академији СПЦ у Београду,а сви родом из Ужица. Док је рађено на рестаурацији цркве и прикупљању прилога за исту, Србија је бомбардована од стране НАТО-алијансе. Због тога, као и због велике бојазни за безбедност оних који су радили на рестаурацији, размишљало се о прекиду послова. Међутим сами рестауратори и учесници рестаурације одбили су да прекину посао па је он завршен што се најбоље могло и умело. Рестаурација је настављена и у 2000. години. Иконостас је цео прерађен, а десна страна осликана и 130 оштећених елеманата обновљено. Такође су обновљени и тронови за епископа и владара и црквени и државни грбови. Обновљена је и дарохранилица и свећњаци на престолу . Завршено је чишћење и ретуширање фрески. Завршено је и сликање орнамената на улазу цркве и око прозора. Промењени су спољашњи и унутрашњи прозори на цркви и урађена је целокупна фасада на цркви.
28. јануара 2004. године отпочела је уградња подног грејања у цркви Светог Георгија и постављање мермерног пода, а урађена је и нова галерија у храму. Исте године уређена је и порта од старе коцке и плоче. Тако црква Светог Великомученика Георгија добиja свој данашњи изглед.
ипођакон Немања Спаловић, историчар
Извор: Епархија жичка
