170 година ваљевске цркве Покрова Пресвете Богородице

Овај храм може целокупан да се опточи златом и да сија као сунце са истока, али не заборавите да је и такав храм - сав у злату, сребру и драгом камењу - мање вредан него ви. Ви сте злато Христово! (Владика Милутин)

Црква Покрова Пресвете Богородице, тренутно најстарија богомоља у Ваљеву, на дан када се обележава и слава овога храма, 14. октобра 2009. године, прославила је значајан јубилеј - 170 година постојања. Радост празника увеличана је чином малог освећења, будући да је окончана 18 месеци дуга рестаурација комплетне унутрашњости храма. Чин освећења, а након тога и Свету Архијерејску Литургију, служили су Њихова Преосвештенства Епископи осијечко-пољски и барањски Г. Лукијан и ваљевски Г. Милутин.

Саслуживало је бројно свештенство и монаштво уз учешће Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим" из Ваљева. Свечаности су присуствовали представници градских власти Ваљева и Београда, Министарства вера Републике Србије, Војске Србије и друге угледне званице и гости.

Први документ из историје градње данашње ваљевске цркве посвећене Покрову Пресвете Богородице је писмо кнеза Милоша бр.1828 од 1/13. јула 1832. године, упућено Суду ваљевске нахије. Одговарајући на молбу Ваљеваца, Кнез Милош Обреновић је не само дозволио, већ заповедио Обшчеству ваљевском „да се постара што пре нову цркву, приличне величине Ваљеву начинити.... јер се у старој ваљевској цркви богослужења не могу обављати..." Кнез одређује и локалцију новог храма, опредељујући је на месту „ где је пре црква преко Колубаре била..." Радови на градњи цркве су почели 13/25. априла 1836. године. Градња је окончана 1838. године. Свој раскошни иконостас, по чему је нарочито препознатљива, црква је добила 1865. године и дело је Николе Марковића, члана чувене сликарске породице из Пожаревца. У ризници ваљевске цркве сачуван је велики број икона и богослужбених предмета из друге половине 19. века. Црквени живот ваљевске цркве краси и делатност богољубивог богомољачког покрета братства Православне народне Хришћанске заједнице Часног и Животворног Крста Господњег, основаног 1927. године, и Кола Српских Сестара Преподобне Мајке Евгеније. При цркви је, 18. априла 1993. године, основан Мешовити хор ваљевске цркве „Хаџи Рувим" који редовно учествује на недељним и празничним богослужењима - добитник бројних признања и учесник на многим концертима у земљи и иностранству.

Генерална обнова цркве започета је у мају 2008. године. Надзор на обнови је преузео Завод за заштиту споменика културе Ваљева. Осамнаестомесечна рестаурација и санација оштећења подразумевала је обијање малтера, подизање старог пода и уградњу новог мермерног, санацију зидова и кровне конструкције, уградњу нових електро инсталација, алармног система и озвучења, увођење подног грејања, замену целокупне столарије... Рестаурација и конзервација икона и иконостаса поверена је Миодрагу Марковићу, конзерватору Завода за заштиту споменика културе Ваљево. Позлату иконостаса је урадила Тања Ристић из иконописачког атељеа „Андреј Рубљов" из Ваљева. Плоче са именима добротвора и приложника су преписане и постављене у припрати цркве. Обнову су помогли Министарство вера Републике Србије, Град Ваљево, манастир Острог, П.Н. Хришћанска заједница Ваљево, бројне организације, предузећа, као и велики број појединаца који су својим прилозима уградили себе у обнови храма. Сви радови су извођени под будним оком Преосвећеног Епископа Милутина, као и старешина цркве протојереја-ставрофора Ненада Андрића, до месеца фебруара 2009. године, од када је старешинство поверено протојереју-ставрофору Драгану Алексићу.

У свечаној празничној беседи Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин је посебно нагласио доживљену радост приликом служења Свете Литургије коју обичан свет не може да да, јер, како је истакао, „светске радости више одузимају него што дају, насупрот литургијској радости која уводи у виши свет. Овај храм 170 година служи Богу и народу. Он проповеда само љубав. Овде се мржња не може чути. У дому сте који сте ви обновили. Очима гледате свој труд. Сви добротвори и приложници су данас у дому своме, јер је ово кућа ваша и кућа Божија. Храм је чудесна зграда, чудесна творевина. Храм нас чува за Бога али и за нас саме. Није лако бити човек и зато је тешко мимо храма. Због тога је овај храм обновљен за вас и за ваше потомке који долазе да се сусрећу са Богом и да увек остану људи, јер је човек, ипак, најтеже бити. Ваша жртва, браћо и сестре, претворила се данас у радост. Похваљујем ваш успех и благодарим свештеницима, народу, Министарству вера Републике Србије, градоначелнику Ваљева и његовим сарадницима, садашњем и бившем општинском руководству, свим државним институцијама, привредницима, Радио „Источнику" и свима онима који су, на било који начин, допринели да се ово свето дело заврши до краја". Преосвећени Владика Милутин је искористио прилику да свештенике и народ позове да продуже труд на обнови овог ваљевског храма, те да се, већ на пролеће, почне обнова спољашњости и црквене порте. „Овај храм може целокупан да се опточи златом и да сија као сунце са истока, али, не заборавите да је и такав храм - сав у злату, сребру и драгом камењу - мање вредан него ви. Ви сте злато Христово! Зато вас, браћо и сестре, обавезујем: храм ништа не значи ако буде био празан! Он је грађен да се у њега долази. Богу ће бити мио само ако свештеници буду на прави начин неговали црквене песме и молитве и ако сваке недеље буде био пун", закључио је Епископ Милутин и још једном позвао, и власт и народ, да се подвиг обнове и грађења ваљевских светиња продужи и даље, нарочито Саборни храм Васкрсења Христовог „на радост свих нас, државе Србије, православних хришћана и свих оних који добро мисле и другим људима".

Поводом великог јубилеја Преосвећени Епископ Милутин је одликовао великим Архипастирским граматама умировљене протојереје-стварофоре Љубисава Аџића и Михаила Павловића, доскорашње архијерејске намеснике ваљевске, за изузетан допринос на новообновљеној Епархији ваљевској, као и прегалачки четрдесетогодишњи рад у винограду Господњем, љубав и пажњу којим су даривали своје парохијане у местима службовања, и вером којом су хранили душе овога краја.

Након резања славског колача, радост празника употпунила су, пригодним културно-уметничким наступом, деца ОШ „Сестре Илић" из Ваљева са својим професорима Оливером Кораћ, Сандром Софронић и Наташом Антонић.

Јубилеј је био повод да се изда и раскошна монографија „Ваљевска црква - Храм Покрова Пресвете Богородице" која говори о богатом историјату 170 година дугог постојања овог храма. Издавач је Црквена општина Ваљево.

Извор: Епархија ваљевска