„1913. - Година столећа“

Експлозија модерне у предвечерје светске катастрофе

Флоријан Илис, аутор ове оригинално конструисане књиге, у којој су фикционалност и фактичност сливене у рефлексивну потрагу за прошлошћу, јесте публициста и историчар уметности, који је књижевне ловорике стекао пре дванаест година бестселер-романом „Голф генерација“. Књига Florian Illies: „1913.Der Sommer des Jahrhunderts“ (Frankfurt a.M. 2012), ретроспективно приповеда историју вишеструког паралалног збивања оне године – „1913“ - од које нас раздваја тачно једно столеће.

Романсијер-хроничар прати своје протагонисте у сфери културе – између осталих, песника Рилкеа, сликара Нолдеа или психијатра Фројда кроз времеплов једне године, осенчене оминозном 1914.годином, која маркира почетак Првог светског рата, а који је један од доајена швајцарске историографије назвао „пракатастрофом“. За духовни профил тог времена историчар Голо Ман вели: „Дух и држава су живели одвојени једно од другог“. Општа клима пренапрегнусти – оно што ми данас зовемо burn-out-syndom - биће названо „неурастенијом“.То време карактерише и снажан порив у авангардном експериментисању у свим областима, укључујући и дискурс о еротици и сексу и психоанализи. Мимо чворова европске културе - Париз, Беч, Москва, Берлин, Лондон - још су Минхен, Венеција и Праг бледо осветљени, а Њујорк са оне стране Атлантика.

Доживљаји, присиле или срећне околности уметника, књижевника, композитора и психоаналитачара, који су се збиле пре равно сто година, стоје у калејдоскопској визури ове конструисане ретроспекције. Томас Ман, Рајнер-Марија Рилке, Франц Кафка, Лудвиг Кирхнер, Оскар Кокошка, Игор Стравински, Сигмунд Фројд, Карл Густав Јунг чине репрезентативну поворку у хронолошком следу Илисовог романа-портрета једне епохе.

Прустова „Потрага за изгубљеним временом“, Музилов „Човек без својства“, Џојсов „Улис“, Манов „Чаробни брег“, Кафкина „Писма Фелиси Бауер“ потичу из године 1913. Уметничка група „Brücke“ („Мост“) те године ће се распасти. Исте године Гертруде Штајн пише: „Једна ружа је једна ружа је једна ружа“. Те године ће Мона Лиза бити украдена, Макс Вебер ће дијагностицирати „размађијаност света“, а Оскар Шпенглер написати „Пропаст Запада“. У Паризу ће бити инсценирано „Посвећење пролећа“ Игора Стравинског, Кокошка ће сликати femme fatale Алму Малер-Верфел, Маљевич свој „Црни квадрат“, Марсел Дишам свој „Ready-Made“, Бихнеров „Војцек“ ће бити праизведен, а дрога „екстази“ биће пронађена. Нилс Бор ће те 2013. године развити модел атома, а писац Х.Г.Велс ће први употребити реч „атомска бомба“. У Милану ће „Прада“ отворити свој први boutique, у Трсту ће Џојс, Кафка и Музил истога дана пити „Cappuccino“, а у Бечу, у парку пред замком Шенбрун, пуким случајем, шетаће се истовремено сликар акварела за поштанске разгледнице Адолф Хитлер и избеглица Јосиф Висарионович Џугашвили, наречени Стаљин. У исто време Лудвиг Витгенштајн пише свој „Трактатус“. У New Orleans ће дванаестогидишњи Луис Армстронг, дичећи се украденим револвером, бити ухапшен, да би у затвору отпочео да свира на труби. Готфрид Бен, Франц Кафка, Георг Тракл, Карл Краус, Егон Шиле, Пабло Пикасо, Хуго фон Хофманстал, Вирџинија Вулф, Ернст Јунгер, Арнолд Шенберг, или престолонаследник Франц Фердинанд – сви су они део поворке истовремених догађања односно онога што се у историографији зове „синоптичка историја“: Овде је на делу некакав миметички композициони принцип који бисмо одредили као монтажу објективне збирке материјала са reality-soap, што Илис са истанчаним наративним умећем аранжира, инсценира и конструише као поглед унатраг на епоху екстрема, културног песимизма и декаденције.

Тон Илисовог приповедања је диференциран: он је повремено стоичан, често ироничан, а најчешће лаконичан. Тако аутор вели – „Март 1913: Рилке има кијавицу“. Има нечег прустовског у Илисовом проседеу потраге за прошлошћу, односно збивањима у свету који је неизбежно „текао ка Нијагари“, да парфразирамо Јакоба Буркхарта о француској аристократији у предвечерје 1789. У овој књизи је сједињен фељтонистички ватромет са виртуозним наративним вињетама вешто сплетених у мозаик-панораму вишеструких faits divers. Илисова књига се чита као напети документарни роман, који је уједно и грандиозни портрет једне епохе у предвечерју светске катастрофе.

Протођакон Зоран Андрић, Минхен