20 година Епархије осечко-пољске

У храму  Светог великомученика Димитрија у Даљу, у суботу 15.октобра 2011. године, Светом литургијом обележена је двадесета годишњица од обнављања Епархије осечкопољске и барањске, двадесетагодишњица од устоличења Преосвећеног владике Лукијана на трон епископа Епархије и слава Епархије осечкопољске и барањске – Свети Стефан Штиљановић.

Свету архијерејску литургију служио је епископ Лукијан,  уз саслужење свештенства епархија бихаћкопетровачке, сремске и осечкопољске и барањске. Певао је хор свештеника под вођством прото-ставрофора Ратомира Петровића.

Епархијског архијереја господина Лукијана, у свечаној литији, допратило је свештенство од Патријаршијског двора до светог храма, где је верни народ дочекао Епископа да отпочне Свето богослужење.

Светој литургији су присуствовали и високи гости из Србије, саветници Министарства вера Р. Србије Драган Новаковић и Тома Бранковић, заступник Самосталне демократске српске странке у Сабору РХ Миле Хорват, дожупани осечко-барањски Јован Јелић и вуковарско-сремски Ђорђе Ћурчић, конзул Р. Србије у Вуковару Живорад Симић, начелник општине Ердут Југослав Весић и многи други друштвено-политички радници.

Свечано литургијско славље била је прилика да се обнове сећања на протекли период и ангажовање Преосвећеног владике Лукијана и свештенаства ове Епархије у обнови духовног и црквеног живота на подручју Источне Славоније у протеклих 20 година.

Осечкопољска  епархија постоји као самостална све до 1758. године, када је припојена Архидијецези карловачкој. Касније, све до 1991. године, Осечкопољска епархија била је део Сремске епархије.

Свети архијерејски сабор је 22. маја 1991. године донео одлуку о  васпостављању Епархије осечкопољске и барањске. Сутрадан, 23. маја, Сабор за првог епархијског архијереја нове епархије бира високодостојног архимандрита Лукијана, настојатеља манастира Бођани.

У јулу 1991. године, у Саборном храму Светог Николаја Мириклијског у Сремским Карловцима, обављена је архијерејска хиротонија епископа Лукијана, коју је извршио Свјатјеши патријарх српски Павле и том приликом рекао: „Све што нам је Бог даровао, даровао нам је на добро и да га на добро употребимо“. Епископ Лукијан се том приликом захвалио: „Узвисисте ме, часни оци, у ред анђела и украсисте ме највећом чашћу која у Цркви Божјој постоји – свештеним чином епископа.“

Епископ Лукијан  је устоличен на епископски трон 18. августа 1991. године, у храму Светог Димитрија у Даљу.

Није било лако новом епископу тих година. Из потпуно сређеног бођжанског манастира, који је изграђивао мукотрпно током скоро тридесет година прегнућа, допао је у земљу опустошену вихором рата, са знатним делом свештенства и пастве расејане диљем земаљског шара. У летњој резиденцији затекао је «мерзост и запустеније»; двор је био празан, Владика није имао ни секретара, ни возило. Кретање по епархији било је ограничено и отежано; храмови опљачкани, оскрнављени, порушени…Требало је кренути из почетка.

Владика Лукијан  је, вођен Божјим промислом и  својим искуством, имао визију шта, како и којим редом треба радити. Приоритет је био да се окупи народ  Божји – жива црква, да се подигне  младо и школовано свештенство  и монаштво, да се обнове свети храмови  и парохијски домови.

И кренули  су, с благословом епископа Лукијана, младићи према Сремским Карловцима, Крки, Фочи, Москви, Атини да се, напојени знањем и Духом Светим, врате у  своје завичајне парохије и, на крилима младости, донесу полет својој цркви и своме роду.

А преосвећени  Владика кренуо је својим неимарским путем у обнову манастира, храмова, иконостаса, парохијских домова, капела, крстова. Набројимо бар неке подигнуте и обновљене храмове и црквена здања: новосаграђени храмови Светог Стевана Штиљановића у Каранцу и Светог Стевана Дечанског у Борову Насељу; обновљен у рату порушени Храм силаска Светог Духа у Винковцима, обновљени храм у Сремским Лазама и храм Свете Петке на Доброј Води у Вуковару…

А на подручју некадашњег Даљског властелинства, обновљени  су или се обнављају  сви храмови  и парохијски домови. Духовно и  градитељски оживео је и Манастир успења Пресвете Богородице у Даљ Планини. Круна Владичиног неимарског и духовног прегнућа је Летња резиденција српских патријарха – Патријаршијски двор у Даљу. Ова, пре две деценије пуста и рушевна грађевина, синула је после много труда сјајем којим је сијала у време патријарха Павла Ненадовића или Георгија Бранковића, када је била центар снажења Српске православне цркве и на духовном и на економском пољу.

На Светој литургији врло надахнуто беседио  је присутном народу високопреподобни архимандрит Серафим (Кужић), игуман манастира Рмња у бихаћкопетровачкој епархији. Отац Серафим је пренео поздраве владике Хризостома и истакао, да је Светог Стефана Бог прославио као храброг борца за веру хришћанску, јер је бранио и хранио српски народ на овим просторима.

Поводом 20 година  од избора за Епископа на трон епархије осечкопољске и барањске, секретар епархије прота Ратомир Петровић, уручиио је Епископу Г. Лукијану архијерејско одјејање и митру и казао да је то знак синовске оданости наших свештеника и монаха. Пожелео је да у овом одјејању још много година служи Богу и своме роду.

После поздравних речи и уручивања поклона, изведен је краћи рецитал, који је, служећи се Првим шематизмом Епархије осечкопољске и барањске, саставио песник Ђорђе Нешић.

Након тога обављен  је обред ломљења славског колача и благосиљање славског жита.

У просторијама патријаршијског двора приређен је коктел за све узванике, а затим су се сви гости упутили у Борово , у ресторан „Код Бубале“, где је приређен свечани ручак.

На ручку  су изречене многе лепе здравице и,  како приличи јубиларном датуму и  Слави, одржано је лепо весеље.

Протојереј  Предраг Азап

Извор: Епархија осечко-пољска