21. конгрес тумача Светога Писма Старога Завета у Минхену од 4. до 9. августа 2013.
Минхен ће почетком августа бити ходочасно место интернационалне академске јавности, напосе стручњака за старозаветно богословље, будући да се у њему од 4. до 9. августа 2013.одржава „21. Конгрес светске организације за студије Старог аЗавета“ – „21. International Organization for the Study of the Old Testament (IOSOT)“ на Универзитету Лудвига Максимилијана. Овај конгрес се одржава сваке треће године у једној од земаља чланица ове научне организације. Досад је конгрес био одржаван у Копенхагену 1953; Стразбуру 1956; Оксфорду 1959; Бону 1962; Женеви 1965; Риму 1968; Упсали 1971; Единбургу 1974; Гетингену 1977; Бечу 1980; Саламанки 1983; Јерусалиму 1986; Лувену 1989; Паризу 1992; Кембриџу 1995; Ослу 1998; Базелу 2001; Лајдену 2004; Љубљани 2007. и Хелсинкију 2010.
Конгрес ће, мимо 15 општих, пленарних предавања, бити вођен у четири велике секције - Organization for Septuagint and Cognate Studies (IOSCS), International Organization for Masoretic Studies (IOMS), International Organization for Qumran Studies (IOQS), као и International Organization for Targumic Studies (IOTS). Овај конгрес је тако координисан да се не сучељава са двама другим конгресима - Society of Biblical Literature, који је одржан од 7. до 11. јула 2013 у St. Andrews у Шкотској, као и World Congress of Jewish Studies, од 28. јула до 1. августа 2013. у Јерусалиму.
Поводом овог значајног конгреса, културна јавност града Минхена је одлучила да као пратећи програм организује две изложбе које се односе на теме и мотиве Старога Завета – једну изложбу у Старој Пинакотеци о живопису у уметности Запада у доб а средњег века и барока, са мотоом „Das Alte Testament – Geschichten und Gestalten“ - „Стари Завет – историје и облици“, као и једну изложбу рукописа у Баварској националној библиотеци насловљену „Das Alte Testament und sein Umfeld – Vom Babylonischen Talmud zu Lassos Bußpsalmen“ - „Стари Завет и његово уокружење" - од "Вавилонског Талмуда‘ до ‚Покајних псалама‘ Орланда ди Ласа“, од 18. јула до 30. августа 2013.г.
Изложба у Баварској националној библиотеци у Минхену
„Стари Завет и његово уокружење. Од "‚Вавилонског Талмуда‘ до ‚Покајних псалама‘ Орланда ди Ласа“ од 18. јула до 30. августа 2013.г.
Тематско тежиште ове изложбе је стављено на питање пријема и прихватања Старог Завета на древно-јеврејском писму, као и на различите верзије Старога Завета и Псалама. У центру стоји напосе значајни Вавилонски Талмуд, који је, након Библије, најзначајнији текст Јевреја. Баварска национална библиотека поседује једини неоштећени примерак овог средњовековног рукописа са задивљујућим илуминацијама. Штампане инкунабуле из 1494. или Петокњижје (Пентатеух) из 15. века чине посебности ове изложбе. Што се хришћанске Библије тиче, овде ваља истаћи тзв. „Фуртмајер-Библију“(Furtmeyer-Bibel), Лутерову Библију из 1551, као и поменуте „Bußpsalmen-Codex“, односно „Покајне псалме“ Орланда ди Ласа, који је био „капелмајстор“ у дворској капели у Минхену под царем Максимилијаном II до своје смрти 1594.
Баварска национална библиотека има у својим трезорима најбогатију збирику јеврејских рукописа (Hebraica Sammlungen) на свету. Ова библиотека данас поседује 513 рукописа са око 1.050 текстова и 36 хиљада штампаних ствари. Збирка је основана још давне 1558.г., под баварским војводом Албрехтом V, који је владао између 1550. и 1579. Два темеља ове збирке чине библиотеке хуманисте и оријенталисте Јохана Албрехта Видманштетера (1506-1557) и Јохана Јакоба Фугера (1516-1575). Већ тада је језгро „хебраике“ било сачињено од 230 рукописа на древно-јеврејском и 256 штампаних ствари.
Изложба у Старој Пинакотеци у Минхену
„Стари Завет – историје и облици“ у живопису уметности Запада
Свето Писмо Старога Завета спаја основе древно јеврејског и хришћанског вероисповедања. Историја и форме Старога Завета су познате и у исламу. У ликовној традицији Запада је тај однос вишеструко тематизован. На изложби у Минхену – „Das Alte Testament – Geschichten und Gestalten“ од 18. јула до 20. октобра 2013. - представљени су најзначајнији уметнички примери позног средњег века и барока из фундуса/трезора једне од највећих и најзначајнијих збирки Европе – „Bayerische Staatsgemäldesammlungen“. Реч је о сликарима као што су Албрехт Алтдорфер, Ханс Бургмајер, Лукас Кранах Старији, Петер Паул Рубенс и Рембрант, Лука Ђордано и Клод Лорен, да наведемо само најпознатије. Представљене су сцене Постања, Изласка, првородног греха, срџбе Јахвеове, сцене из Вавилонског ропства, катастрофе непојамних размера и катаклизми читавих цивилизација. Многе сцене приказују херојске подвиге и жртве у име Израиља и прослављају мудрост својих Пророка, као и историју Ноја и Аврама, Исака и Исмаила, праотаца Јевреја и Арапа, Мојсија, цара Давида, мудрог Соломона, Јестире, Сузане, итд. Од укупног броја изложених слика, 44 примерка су из збирке Старе Пинакотеке у Минхену, а преосталих 37 потичу из Ашафенбурга, Аугсбурга, Отобојерна, Шлајсхајма, Бамберга.
Изложба је конципирана у три начелна одсека.
Први одсек је у знаку позног средњег века и почетка нововековља. Готово да половина изложених слика тематизује књигу Постања и књигу Изласка. Њима следе књиге судија, Самуилове, Јудите, Јестире и даље, преко књига пророка Исаије, Данила, Захарије, Језекиља које чини завршетак тематског круга. Овим је потврђена богословска теза да је Свето Писмо Новога Завета испуњење пророчанства, односно онога што се „типолошким“, праобразним смислом у библијској ерминевтици назива, а и у значењу који је изнео св. Апостол Павле у Посланици Римљанима 5,14. Блажени Августин је то на следећи начин изразио: “У Старом Завету се Нови скрива, у Новоме се Стари открива“. У једном радо читаном теолошком спису из епохе барока, насловљеном Vita Christi („Живот Христов“), аутор вели: „Смисао Старога Завета је да нам представи Нови Завет у сликама и загонеткама“. Многа уметничка дела настала у средњем веку потврђују складни однос Старога и Новога Завета (Concordia veteris et novi testamenti). Мало је уметничких дела у 15./16. веку у уметности Запада која изображавају сцене Старог Завета као аутономна уметничка дела. Тај однос ће се у бароку начелно изменити.
Други део ове изложбе је сав у знаку барока. У позном 16. и 17. веку развија се тзв. „историјско сликарство“ које се ослобађа сакралне фунционалности, односно настаје по поруџбини љубитеља сликарства, колекционара или за тржиште уметничким објектима/артефактима. Алегоријско-типолошке карактеристике сликарства из средњег века су остале сачуване, али са промењеним тежиштем порука које сада леже превасходно у области морала. Старозаветне сцене су биле посебно популарне у северној Холандији, која је била под јаким калвинистичким утицајем.
Трећи одсек је покушај васпостављања њихових трагова у потоњој уметности. Реч је о додатних 43 слика расутих по различитим салама Старе Пинакотеке. Откуда Адам и Ева пред Богородицом? Откуда потичу иконографски символи еванђелиста орао, бик, анђео и лав? У овом одсеку ће бити изображени мотиви као што су „Обрезање Христово“ или „Увођење Христа у храм“. Древно-јеврејски језик Старога Завета ће бити доследно примењиван и у хришћанској иконографији, али све више као орнамент, да би се сликама придао дух аутентичности, као што је то, по аналогији, и сликање Мојсија и Пророка у изображавању сцена из Новога Завета. За све ове паралелне мотиве и узајамну типолошку референцијалност Старога и Новога Завета ова изложба „отвара очи“ снагом своје задивљујуће фактичне очигледности.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен
