220 година од битке на Крусима

Светом архијерејском Литургијом са парастосом пострадалим браниоцима Крста и Отачаства у цркви Свете Петке и свечаном академијом на Крусима је 18. септембра 2016. године обиљежена 220. годишњица битке у којој су Црногорци предвођени Светим Петром Цетињским 1796. године поразили војску скадарског везира Махмут паше Бушатлије.

Служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ диоклијски г. Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће многобројних вјерника.

Митрополит Амфилохије је након парастоса рекао да данас обиљежавамо 220 година мучеништва и страдалништва Светога Петра Цетињскога и витезова који су живот свој на овом мјесту положили за вјеру и отачаство.

-Бранили су Крст часни и слободу златну, а нису бранили паре зарађене на непоштен начин, као што то обично бива у ова наша времена. Нису бранили своју сујету и своје властољубље. Бранили су образ свој, Цркву Божју, бранили су вјеру Христову православну, своју дјецу, своје породице, ондашњу малу Црну Гору која је заблистала као небеска звијезда благодарећи Светоме Петру Цетињскоме, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је напоменуо да би начин на који је војевао Свети Петар Цетињски могао да буде примјер свима који су и прије и послије њега, до данас, ратовали. -А нарочито онима који данас организују братоубилачки рат на Украјини, који ради својих интереса, ради нафте покрећу милионе људи са њихових древних огњишта. Они не бране своја огњишта и своје олтаре по Украјини, Сирији, Ираку и Авганистану. Не бране они људска права, јер се љуска права бране на начин како је то радио Свети Петар Цетињски - нека то чују и Американци и Европљани и савремени Црногорци. Нека то чују и они који су, прије свега, Црној Гори отели Косово и Метохију. Рекао сам то ових дана, и понављам и овдје: они који се у Црној Гори одричу Косова и Метохије, они поткопавају темеље Црне Горе, руше Црну Гору, стављају мину под њене темеље и под њену слободу и њено достојанство историјско, поручио је владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је подсјетио на знамениту мисао Светог Петра Цетињског да је у имену Божјем суд и правда. -Он је то онда поручио паши Бушатлији, и данас поручује свим бушатлијама, пашама и силницима Истока и Запада који мисле да су они господари живота и смрти. То говори свима и подстиче све, нарочито ове наше који су на власти да се ради својих интереса не одричу светиња Косова и Метохије, јер су Косово и Метохија крвљу вјековима заливани, још од времена Светога Јована Владимира. Ко онда има право да се данас одриче Косова и Метохије? Нажалост, ова власт је то урадила. И надамо се, има још увијек наде да се поправе. А ако се не поправе, онда ће да пресуди Бог, коме припада власт и коме припада будућност у овој нашој држави. И тамо и овдје, и на сваком мјесту, поручио је митрополит Амфилохије.

Потом је одржана свечана академија на којој је у име организационог одбора прославе бесједио Боривоје Ћетковић, који је казао да је Вук Караџић први уочио значај битке на Крусима и записао да од ње почиње ново доба за Црну Гору, тј. њена независност. -Никакав данак нити је више тражен, нити је даван, а подгорички Турци већ се навикоше да на Црну Гору гледају као на туђу државу, казао је Ћетковић и додао да се то десило захваљујући Светом Петру Цетињском, вјероватно највећој личности у историји Црне Горе.

Последњи живи мушки потомак књажевске породице Црнојевића и породице Бушатлија Станко Црнојевић Бушатлија казао је да се, Божјим промислом и добротом Митрополита Амфилохија, он од недавно упознаје са својом прапостојбином. -Ова напаћена земља доживјела је и преживјела многа чудеса, али је једно тек данас угледала. Као Махмут Бушатлија, последњи мушки изданак Махмут паше Бушатлије, онога који је овдје изгубио главу, ја представљам породицу која је изгубила ову битку. Али, као Станко Црнојевић, последњи мушки изданак Ивана Црнојевића, ја овдје данас представљам и народ који је побиједио у овој славној бици, рекао је он.

Пропраћен громогласним аплаузом, он је додао да је Божје надахнуће Светога Петра обавезало потоње генерације да сачувају посјечену главу Махмут паше. -Да их подсјећа његово поријекло, да знају одакле је дошао, да су се тога дана тукли међу собом Црногорци и они други Црногорци. Али и на то како завршавају горди и пријеки владари. Али изгледа и да је Свети Петар тиме хтио да остави лучу водиљу потомцима Махмут паше ка њиховим коријенима. И тако је та посјечена глава, свијетлећи у рукама нашег митрополита Амфилохија, мене дозвала на Цетиње гдје је сваки камен пут ка мојим коријенима, ка Ивану Црнојевићу и његовом сину Станку који је постао Скенер бег, казао је он.

Он је рекао да му се чини да његово крштење није само лични чин. -Можда је то Божје провиђење и знак да је више дошло вријеме да се не дијелимо, поготово ако те подјеле воде новом братоубилаштву, поручио је Станко Црнојевић Бушатлија.

У умјетничком дијелу програма наступили су пјесници Ранко Јововић, Перивоје Поповић, Веселин Ракчевић и Јово Пејовић, глумац Гојко Бурзановић, народни гуслари Раде Радовић, Рајко Жижић и Рајо Војиновић, као и дјечји фолклорни ансамбл погоричког КУД-а „Ђурђевданско коло“. Такође, „Поучење у стиховима“ Светог Петра Цетињског одрецитовао је мали Арсеније Секулић, поздрављен бурним аплаузом присутних.

Извор: Митрополија црногорско-приморска