Годишњица преноса три светиње са Малте у Петроград

Годишњица преноса три светиње са Малте у Петроград
Годишњица преноса три светиње са Малте у Петроград
Годишњица преноса три светиње са Малте у Петроград
Годишњица преноса три светиње са Малте у Петроград

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у недјељу, 1. октобра 2017. године, уз саслужење многобројног свештенства, свету архијерејску Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру на Цетињу.

Овим светим богослужењем као и светим Лутургијама које је у Цетињском манастиру и у Влашкој цркви служило свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске, на Цетињу је свечано прослављена 220-годишњица преноса три свехришћанске светиње: деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко историјско путешествије, које се коначно завршило на Цетињу.

Пред причешће вјерних Владика будимљанско-никшићки се окупљеним вјерницима обратио литургијском бесједом у којој је казао да су сви наши владари кроз историју, међу њима и Црнојевићи и Петровићи, чували свету вјеру православну.

-Сви су подизали храмове Божје и најчешће их посвећивали Пресветој Богородици. Недавно је прослављен велики јубилеј манастира Кома, посвећеног Успенију, задужбине Црнојевића. А ову славну и велику светињу – Цетињски манастир подигао је господар Црне Горе Иван Црнојевић. И прича о подизању овог манастира, прича о изгнанику који се нашао ван своје отаџбине, личи на библијску причу. Завјетовао се Пресветој Богородици, ако га удостоји да се врати своме роду и отаџбини, да ће подићи манастир њој посвећен, рекао је Влдика и додао да су такви били и његови наследници Петровићи, који су обновили Цетињски манастир, што није било мање дјело од његовог подизања.

-Они су га обновили и такође га посветили Пресветој Богородици рекао је Владика и подсјетио на ријечи владике Данила, који је, након једне одбране Цетиња од безбожника записао да „нико не погибе, осим што се рани једно момче, али га сачува Пресвета Богородица“.

-А Цетињски манастир је увијек прослављао, не само рођење него и успење Богородице, нарочито свечано, када се народ сабирао на молитву ради славе Божје, ради светога причешћа, ради заједништва у Христу Исусу. И није чудо што је Бог обдарио овај град да у њему пребива Пресвета Богородица преко иконе своје чудотворне, која је дјело руку светога апостола Луке, заправо више дјело Божије силе и милости и благодати, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Владика је казао да је недјеља по Воздвижењу Часнога Крста празник који прослављамо у граду у којем се налази честица Часног Крста Господњега. -То је велики Божји благослов. И није случајно што је ова светиња добила такве благослове да у њој почива десница Светог Јована Крститеља и честица Часнога Крста. А Богородица Филеримска, ево, ошла нам је својом копијом, а надамо се у Бога да ће ускоро доћи у ову светињу и њен оригинал, поручио јевВладика Јоаникије.

Владика Јоаникије је у суботу, 30. септембра 2017. године, у овом цетињском храму истим поводом са свештенством служио свечано бденије. Новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира свечано је пренијета у цркву на Ћипуру, гдје је читан акатист њој посвећен.

На бденију су појали ђаци цетињске богословије који су са јерођаконом Јаковом по први пут отпјевали пјесму Њој посвећену, а коју је написао Арсеније Косорић, син блаженог спомена проте Бора Косорића, некадашњег пароха тиватског.

Богородица Филермоса

Уз највеће дв’је светиње,
Стигла си нам на Цетиње,
Дична Дјево од поноса,
Приснодјево Филермоса.
Добро дошле радоснице,
Света руко и честице ,
С вама ова радост бива,
Филеримска милостива.
Благослов са неба стиже,
Да се с Богом људи зближе,
Нудиш св’јету неба златна,
Филермосо благодатна.
Свету руку са три прста,
И честицу часног крста,
Извела си са Родоса.
Блага Дјево Филермоса.
Кроз вјекове с њима крочиш,
Христа Бога да свједочиш,
И дарујеш свог Логоса,
О Пресвета Филермоса.
И увијек сте скупа биле,
Ви истинске Божије силе,
Залуд неки тебе желе,
Богомајко да одјеле.

Дивна Дјево од поноса
Панагија Филермоса

Арсеније Косорић

Извор: Епархија будимљанско-никшићка