22 године од упокојења стареца Клеопе
Старац Клеопа Илије преминуо је 2. децембра 1998. г. Многи су га сматрали јединственом „Авом“ румунске духовности, како га је надахнуто звао проф. др Думитрије Станилоје. Старац Клеопа је рођен у пролеће у општини Сулита, округ Ботошани. Његови родитељи, Александар и Ана Илије, дали су му име Константин, а он је био пето дете од њих десеторо у овој породици вредних и религиозних сељака.
После завршене основне школе у родном селу, провео је три године као ученик схимонаха Пајсија Олару, у то време пустињакаа у скиту Козанцеа.
Заједно са својим старијим братом Василијем придружио се монашкој заједници скита Сихастрија, децембра 1929. године, а 2. августа 1937. замонашен је под именом Клеопа, од стране схимонаха Прокла Попе, великог монаха који се одликовао љубављу и смерношћу.
С обзиром на лоше здравље игумана Јоаникија Мороја, постављен је за привременог игумана, јуна 1942. Две године касније рукоположен је за јерођакона, а 1945. постао је игуман у скиту Сихастрија, уздигнутом у ранг манастира 1947, којом приликом је протосинђел Клеопа Илије рукопроизведен за архимандрита.
Убрзо после тога, због прогона комунистичког режима, повукао се на шест месеци у планине. По повратку је постављен за игумана манастира Слатине, код Сучаве, где је окупио братство од 80 монаха.
Време његовог покоја окончано је чим су снаге безбедности поново почеле да га траже, тако да се отац Клеопа са јеромонахом Арсенијем Папакиоком склонио у планине Станисоара. После две године доведен је у манастир Слатину, на захтев патријарха Јустинијана Марина, а 1956. године вратио се у манастир Сихастрију, одакле се поново повукао, по трећи пут, на планине Њамеца.
Пет година је живео као пустињак, а затим се 1964. године вратио у монашко насеље Сихастрију, где је више од три деценије неуморно саветовао и проповедао, како монасима тако и лаицима.
6. августа 1987. отац Клеопа је био кум на монашењу Његовог Блаженства патријарха Данила, у то време богослова Дана – Илије. Отац архимандрит Клеопа Илије изградио је много ученика који га се сећају с великим поштовањем и завештао духовне списе пуне мудрости, показујући себе узором великог оца исповедника у чијем је срцу горео огањ вере.
Source: Basilica.ro