260 година упокојења Епископа бачког Висариона Павловића

На празник Светог апостола и еванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, 18/31. октобра текуће године, у наставку јутарњег богослужења, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, служена је света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Ђорђе Ђурђев. После заамвоне молитве, као и у свим храмовима Епархије бачке, служен је парастос поводом 260 година упокојења Епископа бачког Висариона Павловића.

Висарион Павловић је био епископ бачки од 1731. до 1756. године. Пореклом из Сентандреје, после монашења у манастиру Крушедолу, постао је даскал манастира Хиландара, одакле прелази у службу код Патријарха пећког Мојсија Рајовића.  Хиротонисан je за епископа бачког у септембру 1731. године. Убрзо по доласку у Петроварадински шанац (како се Нови Сад звао до 1748. године), епископ Висарион чини важне кораке у развијању црквено-народне просвете. Дубок траг у историји српског школства оставља Висарионова Рождество-богородична латинско-словенска школа. Префект ове школе био је учени јеромонах Дионисије Новаковић, а секретар је био потоњи бачки епископ Арсеније Радивојевић. Ради образовања свештеничког подмлатка, епископ Висарион је 1741. године основао и о свом трошку издржавао философско-теолошку школу која се звала Духовнаја колегија. Отварање ове установе означило је почетак високог школства код Срба.

Исте године подиже зграду за болницу. Приликом парцелисања новосадског земљишта, епископ Висарион је црквеној општини обезбедио 100 јутара плодне земље, а за финансирање епархије, школа и болнице обезбеђује приходе са неколико хиљада јутара земље Сиришке пустаре. Заслугом епископа Висариона на Народном сабору 1744. године, царски комесар је оверио превод текста српских привилегија у Аустроугарској са латинског на српски језик. Мудро користећи прилике у Царству, удовољавајући потребама царске војске за добрим војницима, Срби су тешко стечене привилегије чували и унапређивали. Епископ Висарион Павловић се упокојио 18. октобра 1756. године у Новом Саду.

Извор: Епархија бачка