35 година архијерејске службе Епископа сремског Василија
Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије торжественом архијерејском Литургијом у Сремским Карловцима 23. новембра 2013. обележио годишњицу епископске службе
У Саборном храму у Сремским Карловцима на светој Литургији окупило се свештенство и монаштво са благочестивим народом Епархије сремске и ученицима Карловачке богословије да узнесу молитве Господу за „здравље и спасење и долгоденствије“ Епископа сремског. Саслуживали су свештеници Епархије сремске и Архиепископије београдско-карловачке.
"Овог дана благодаримо Богу за велики дар епископства који је пре 35 година подарио нашем епископу Василију. То епископство, које је дар Духа Светога, није дошло по личној жељи и вољи, већ су му претходиле три деценије монашког живота нашег драгог Владике, живота који се одвијао у послушању Светој Цркви", казивао је на пријему после свете Литургије протојереј-ставрофор Велизар Живановић, секретар Епархије сремске, и подсетио на живот владике Василија који је монашки постриг примио 20. децембра 1964. године. Било је то прво монашење у манастиру Крки после Другог светског рата, а чин монашења је извршио тадашњи Епископ далматински Стефан. У чин епископа посвећен је 3. септембра 1978. године у Саборној цркви у Београду, а хиротонију је извршио тадашњи Патријарх српски Герман. На челу Епархије аустралијско-новозеландске провео је осам година, од 1978. до 1986, а од 1986. управља Епархијом сремском.
Захваљујући, пре свега Господу, а затим преданом раду и мисионарењу, Епархија сремска данас има 36 нових парохијских храмова, а обновљена су 83 храма. Саграђено је 45 нових парохијских домова и црквених сала, а 46 обновљено. Данас у двадесет фрушкогорских манастира свакодневно узносе молитве Богу за спас рода српског и свега рода људског 131 монашко лице и 10 искушеника и 8 искушеница - 125 лица је замонашио владика Василије. Довољно је напоменути да је пре 27 година у манастирима било само 43 монаха и монахиња. Када је реч о духовној обнови, за Епархију сремску се може рећи: током ових 35 година колико је води епископ Василије од 146 активних парохијских свештеника 96 рукоположио је епископ Василије, као и 9 ђакона. Посебно поглавље је брига Преосвећеног Владике за богословски подмладак: 108 студената на Богословском факултету, 42 редовна богослова и 18 ванредних и 109 вероучитеља у основним и средњим школама.
Како је истакао прота Живановић, за владику Василија важи она изрека да "Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог верујућег народа".
У име свештенства и монаштва обратио се архијерејски намесник протојереј Игњат Товаровић и владици Василију уручио архијерејски штап филигранске израде, као и панагију.
Епископ сремски Василије је заблагодарио Господу на даровима, захваливши посебно верном благочестивом народу сабраном у великом броју и свима дародавцима који су учествовали у обнови храмова Епархије сремске. Посебно је захвалио свом парохијском свештенству и преподобном монаштву што у заједничкој молитви, љубави и милосрђу, пастирствују у Епархији сремској. Без преданог рада свештенства и монаштва, као и верног народа у Срему, тешко би се могло радити на духовној, па и материјалној обнови ове Епархије, која је посебно тешко пострадала у Другом светском рату и дочекала крај рата са много разорених фрушкогорских манастира и других светиња. За епископа Василија додатна снага и укрепљење су млади богослови достославне Карловачке богословије који сваког дана узносе молитве у Саборном храму.
На Литургији је протосинђел Арсеније Матић, професор Богословије Светог Арсенија Сремца у Карловцима, унапређен у чин архимандрита и постављен за старешину манастира Бешеново, којем су после 70 година враћена два звона однета у Другом светском рату, па манастирске службе опет прати звук његових звона.
Обележавању тридесетпетогодишње епископске службе владике Василија присуствовали су и пријатељи, школски другови, градоначелници градова Епархије сремске, представници Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама, др Милета Радојевић, директор, и његов помоћник Томислав Бранковић.
Зорица Зец
