48 година од упокојења патријарха Атинагорe

Цариградски патријарх Атинагора (1886-1972) био је један од најистакнутијих личности у Православљу 20. века. Био је то човек који се залагао за мир и заједништво народа, коjи је веома ревновао на јачању сарадње између помесних православних Цркава, а и на приближавању Православне и Католичке Цркве.

Рођен је 6. априла 1886. у малом селу Василико у области Погони, у Јанини. На Богословску академију на Халки примљен је 1903. и овде је дипломирао 1910. г. и исте године замонашен је и рукоположен у јерођакона.

Службовао је у епархији Пелагоније са седиштем у Битољу, а то је било после Балканских ратова и ослобађања од Отоманског царства. Године 1918. Атинагора је напустио Битољ и једно време провео у Солуну и на Светој Гори, да би у децембру 1922. године био хиротонисан за епископа и постављен за митрополита Крфа и Дијапонтијских острва. А 1930. године изабран је за архиепископа Северне и Јужне Америке и на овом положају остао до 1948. године.

Као архијереј успоставио је одличне везе са америчким властима, помирио је грчке заједнице, подигао нове храмове и школе, а пре свега, основао је Грчку богословску академију у Бостону. Његов веома успешна служба је окончана 1948. када је изабран за Васељенског патријарха у Цариграду.

Оставио је изванредан утисак у међуправославном свету. Учинио је да седиште Васељенске патријаршије у Цариграду добије међународни значај. Радећи на сарадњи помесних православних Цркава, сазивао је свеправославне припремне конференције Светог и Великог Сабора, од којих три на Родосу. Трудио се да одржава дијалог и са неправославним, што је у оно време био велики подухват и представљало право крчење путева.

Посебно по питању односа са Римокатоличком Црквом учинио је смеле потезе, па је због овога био повремено критикован у појединим црквеним круговима. Настојао је на томе да се премости јаз између римокатолика и православних изградњом међусобног поверења и сарадње у циљу отпочињања богословског дијалога. Посебно се на овом плану истиче његов сусрет са папом Павлом VI у Јерусалиму 1964. године, што је довело до међусобног скидања изопштења из 1054. године. Овај симболичан чин утро је пут за отворен дијалог православних и римокатолика, први пут после много столећа.

Овај духовни горостас посетио је свету Српску Цркву у јесен 1967. године кад је био свуда свечано дочекан и приман на највишем нивоу.

Васељенски патријарх Атинагора је умро 7. јула 1972. године. Сахрањен је на гробљу цариградских патријараха у манастиру Живоносног Источника у Цариграду.

Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског Информативна служба СПЦ)