70 година од фашистичког геноцида у Велици

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење Његовог Високопреосвештенства г. Амфилохија и Преосвећене Господе Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, захумско-херцеговачког и приморског Григорија, рашко-призренског Теодосија и новоизабраног славонског Јована и уз саслужење великог броја свештенства служио је Свету Архијерејску Литургију, у понедјељак 28.јула 2014, на празник Светих Кирика и Јулите, у цркви посвећеним овим светитељима Божјим, у Велики код Плава.

Молитвено сабрање, којем је у великом броју присуствовао вјерни народ Плава и других крајева Црне Горе, уприличено је поводом обиљежавања 70 година од најсвирепијег покоља недужне дјеце, жена и стараца Велике и ближе околине које су фашистичко-вулнетарско-балистички злочинци из "Принц Еуген“ и "Скендербег“ дивизија починили на дан Светих Кирика и Јулите, 28. јула 1944.

Вјерном народу, сабраном на светом богослужењу, литургијском бесједом обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је подсјетио на онај трагични и крвави дан за Велику, који се догодио 28.јула прије 70 година, у којем је побиједно око 500 душа, од којих преко стотину дјеце, на десетине жена трудница, стараца и немоћних ненаоружаних људи од стране злочиначке нацистичке „Принц Еуген“ дивизије којој је послужила "Скендербег“ дивизија са косовским балистима и муслиманском милицијом из Ругове, из плавске области и других крајева Полимља.

"Боле те ране, драга браћо и сестре, и оне крваре до дана данашњег, али Господ даје утјеху, снагу и наду и на оваквим сабрањима осјећамо оно Божје дејство и дубоко вјерујемо и то исповједамо да је Господ примио те невине жртве, чија се крв помијешала са Његовом голготском крвљу и од ње добила и светост и вјечно дејство и у томе је наша утјеха. Надамо се да их Господ полако прибраја лику мученика на Небесима и пројављује овдје на овом светом сабрању, а то се види, јер нас та жртва колико опомиње толико и враћа у памет. Та невина жртва Велике која је принијета Господу прије 70 година, у ово наше вријеме даје велики, нови живот као што је по Божијој правди да се света жртва увијек претвара у живот и туга у радост, па и овај сабор има ознаке туге, али је истовремено и радосни сабор“.

"Да је дошла пуноћа времена, послије 70 година, види се и по доласку Његове Светости, браће Архијереја са многих страна и свих вас који сте се овдје сабрали. Треба да се подсјетимо да док су овдје фашисти, нацисти и остали злочинци клали Велику тада су српски Патријарх Гаврило Дожић и Свети владика Николај били заточеници у нацистичком логору Дахау, а многи од српских владика били побијени и у јаме бачени. Многа су се зла тада догађала на бићу нашег народа и наше Цркве, али данас, ево, дошао је српски Патријарх свом народу да зацијели дубоку рану величку и ржаничку и најновију рану мурињску и да помене ону дјецу која су уморена у фашистичком затвору у Плаву. Двадесет и седам их је на списку, али су од последица затвора умрли и остали, преко тридесторо. Величку жртву карактерише, понајвише, страдање дјеце и трудних жена и ко ће, онда, рећи да то није невина жртва, чија крв вапије, као крв Авеља првомученика пред лицем Божјим, за правдом Божјом. Господ се, драга браћо и сестре, никада том вапају није оглушио, него га је услишио, невину жртву примио и прославио на Небесима, дајући јој вјечни живот у Христовом наручју“, казао је Преосвећни Владика.

Надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је изразио радост због доласка у Велику бројних уважених гостију, међу осталима, и прије свих, како је истакао, Високопреосвећеног Митрополита црногорског и приморског Архиепископа цетињског Г. Амфилохија, који је први проговорио јавно и храбро о величкој жртви и покренуо иницијативу заједно са Величанима који су били одбачени силом претходног система, па их је сабрао те је подигнута црква Светих мученика Кирика и Јулите, а у спомен величких мученика. Највећу заслугу за њено подизање, осим Величана, има управо Митрополит Амфилохије, нагласио је Владика Јоаникије, поздрављајући ријечима добродошлице и Епископа херцеговачког, који је и Епископ мученичких Пребиловаца и јаме Корићке и Величана у Попову Пољу.

"Колико ли је тек тамо пострадало дјеце од усташког ножа у злогласној независној држави Хрватској, као што су се овдје злочини чинили, не само у име Њемачке силе него и у име велике Албаније. То не треба заборавити, јер се мапе велике Албаније пред лицем цијелог свијета цртају и објављују до данас“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, додајући:

"Овдје са нама је и Преосвећени владика Теодосије, који је дошао са свог жртвеног мјеста Косова и Метохије, са вјековног жртвеног мјеста од косовске битке до дана данашњег. И он који носи исписано страдање свог народа на свом срцу дошао је да данас буде овдје с нама и да учествује у светој служби и помену, да донесе утјеху и благослов свете српске земље Косова и Метохије. Драга браћо и сестре овдје је и новоизабрани Епископ славонски Г. Јован који је Епископ највећег српског стратишта, страдалништва и жртвеника великомученичког Јасеновца, који је, учествујући на јучерашњем округлом столу, величку жртву спојио са јасеновачком жртвом“.

"Надам се да ће се те жртве и сви ти жртвеници који представљају знаке нашег дубоког бола претворити у свијетле тачке наше отаџбине и наше историје. Силом, благодаћу и милошћу Божјом.

Великом свенародном сабору и помену величким мученицима присуствовали су: изасланик предсједника Црне Горе Дражен Миличковић, изасланик предсједника Републике Србије Недељко Тењовић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори Зоран Бингулац, амбасадор Руске Федерације Андреј Нестеренко са сарадницима, предсједник општине Плав Орхан Шахмановић, предсједник општине Беране Драгослав Шћекић, предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић, предсједник Скупштине општине Гусиње Елвис Омерагић и предсједник Скупштине општине Плав Изет Хаџимутовић.

"Представља нам велику утјеху што су данас овдје са нама представници државних власти и они који нијесу православне вјере, који овим данашњим чином показују свој став да осуђују злочин. То нам даје наду да ћемо убудуће настојати да оно што је било се и опрости, да једни другима опростимо. Не треба заборављати, али знамо да има много таквих примјера да је међу муслиманима било много људи који се никада нису сложили са злочинима које су чинили њихови сродници. Све то знамо и поштујемо и благодаримо од срца свима који су данас дошли на овај свети помен и тиме показали велику људскост и улили нам снагу за бољу будућност и боље дане нашим међусобним односима“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј је у својој архипастирској бесједи, у цркви Светих Кирика и Јулите у Велици, казао:

"Ово место, мјесто нашег данашњег сабрања обагрено је и заливено крвљу невиног народа, крвљу невине деце, оних најневинијих који су положили своје животе само зато што су били друге вере, друге нације у односу на оне који су потезали своје ножеве, своју мржњу и све оно чиме су их на најстрашнији начин лишавали живота“.

"Ово је велики дан, ово је благословени дан зато што смо се сабрали да учинимо помен и сећање тих многобројних жртава. Не знам тачно колико нас има овдје данас, али отприлике оволики број је страдао само за један дан. Историја наше Цркве зна да је у време страшног гоњења хришћанства било по неколико хиљада убијаних у појединим градовима, али од тада до данас прошло је много времена и оно што историјска пословица каже у многим актима - историја се понавља, понавља се, али нажалост, не у оном добром и племенитом, мада има и ту понављања, понавља се у ономе што је најтрагичније за један народ, за једну епоху, за једно време. Нажалост, у наше време се поновила страшна историја хришћанства и Цркве“.

"Ова скромна, дивна црква данас слави Светог мученика Кирика и Јулиту, сина и мајку, а, гле, овде на данашњи дан су страдале многе Јулите и многи Кирици. Славимо једну мајку са једним сином, а овде, како чујемо и сазнајемо, преко стотину невине деце је страдало на најбестијалнији начин. Многа и нерођена деца, извађена из утроба својих матера су предана ножу и огњу. Ако игде, икада онда данас управо овде, на овом месту, можемо да се запитамо: Боже, каквог си Ти то човека створио? Да ли да буде вук, хијена, рис или онај који носи лице Твоје, који носи душу коју си му створио, који носи знаке Твог божанства? Али човек није хтео да остане такав, постао је, нажалост, животиња, али ово је увреда за животиње. Ако кажемо да је човек вук, рис или хијена наљутиће се те животиње, јер оне не знају за такву освету и мржњу, какву човек зна. Животиња напада онда кад треба да се нахрани или кад треба да се одбрани, а човек чини зло, сеје смрт из радости неке своје и свог задовољства. Има ли веће аномалије под овим небом, под овим сунцем?“

"Замислите дете невино, безазлено коме ноге секу, а двоје или троје су одерани и тако одеран обешен о дрво. Замислите човека који узима дете у руку и баца у огањ. Како је име том човеку? Ђаво? И ђаво би се увредио. Такве злочине ни ђаво није учинио, нажалост, то се десило овде, то се десило у нашем народу, а ово је само врх брега, оног леденог брега који је наш народ проживео и доживео у овом веку, у веку науке и културе, у веку у којем се човек хвали да је достигао некакве зените и границе. Јесте можда у науци и ономе у чему је умом својим напредовао, али је својом душом и својом етиком толико назадовао, као никада и нико у прошлости, бар не у тој мери“.

"Нажалост, ово су дело учинили многи који су некада припадали нашем народу, истој вери и истом народу, али се показало у нашем времену, како овде тако и на западу бивше Југославије, да су они који су променили веру, примили једну или другу веру, били највећи зликовци према свом народу. Да ли су тиме смиривали своју савест, да ли су се тиме доказивали да су оно што су желели да буду или нешто друго? То Бог зна, а зна историја, зна време, знамо ми то што се дешавало. И шта да кажемо? Зар да се светимо? Не. Ми као хришћани то не смемо да чинимо. Пример је дао наш Господ Који се са крста на Голготи молио за непријатеље своје речима "Оче, опрости им јер не знају шта раде“. А свако зло, браћо и сестре, које се чини, поготово према човеку, чини се у највећем незнању и у највећем паду. Због тога се молимо Господу да поштеди наш народ, али не само наш народ, да поштеди све друге народе од таквог зла, од таквог страдања, од таквог тешког људског понижења“.

"Морамо се Богу вратити, браћо и сестре, и запитати се зашто се све то тако десило. Да ли и нас Господ опомиње да истрајемо, да ли тиме доказујемо да носимо свој крст, као што је Господ наш носио и да својим крстом, својим страдањем посведочавамо веру своју. Бог то зна, а наше је да будемо Богу на свему захвални. Јесте, хиљаде и хиљаде невиних душа је насилно лишено живота, но ипак сваком човеку долази крај и сви ће доживети свој крај. Они који су се трудили да буду како је Господ желео добиће оно што су и заслужили, а они други, који су се злом украсили и обогатили, неће имати чему да се надају“.

"Постоји људски суд и правда, али постоји Божји суд и Божја правда. Бог је Праведни Судија и свакоме ће дати оно што је заслужио. Сваки ће пожњети оно што је посејао. Не може сејати трње, а брати грожђе, него трње рађа свој плод и ми, колико жалимо невино страдалне, исто толико жалимо оне који су зло чинили. Они су највећи непријтељи себи, јер они које су они послали Господу пре времена добиће венац, награду за своје страдање, за своју веру показану у страдању, а чему се ови могу надати? Ничему, оно што су посејали пожњеће. Није наше да судимо наше је да опростимо“.

"Нека би дао Господ да ово што се десило овде, у најстрашнијем виду страдања и патње једног невиног народа, да се то никада не понови. Нажалост, имамо знакова да се жели да се то понови и понавља се у многим крајевима времена у коме живимо. Морамо сви учинити да се појединачно мењамо, а када се један промени и више, мења се читаво друштво и читав живот. Нека Господ оне који су уморени, ону дечицу која су невино страдала, удостоји вечног живота и радости у Њему, што су сачували своју веру и свест о себи, нека их Господ награди наградом коју Он даје онима који су верни путу Његовом, истини Његовој и правди Његовој. Нека Господ утеши оне који су изгубили своје на овим просторима. Ово не смемо да заборавимо, о овоме требамо да знамо и ми и они који нам данас кроје капу по својој мери, колико смо пострадали, а то нам се и данас великим делом чини. Ево, овде је Косово које нам се отима, наше свето Косово са нашим светињама, где нисмо од јуче, него смо га од Византије узели, не од других и украсили га највећим светињама, а данас морамо да бежимо са онога што је наше. Морамо да се боримо, свим могућим средствима, да опстанемо на тим просторима“, поручио је Патријарх српски Г. Иринеј.

Након свете Литургије уприличен је духовно-културни програм, као и трпеза љубави. Бесједу је на братској трпези изговорио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка