70. годишњица мученичког страдања Срба из Бихаћа

Ових јулско-августовских  дана навршило се 70 година од масакра и трагичног страдања Срба из Бихаћа и његове околине. Прође пуних 70 година од тог до тада нечувеног злочина Макса Лубурића и Љубомира Кватерника и њихових кољача из Љубушког и домаћих усташа. Иако прође 70 година од овог злочина усташког геноцида никада није тачно утврђен број жртава у Бихаћу, које бише закопане на Гаравицама - тачније на Гаравичким Барама поред ријеке Клокота.

Међутим, Државна комисија формирана са намјером да утврди број жртава геноцида, као и обично, никада није  завршила свој посао и утвдила тачан број жртава, али је усвојена општа процјена да је на Гаравицама, односно Бихаћу и његовој ужој околини на најмонструознији начин побијено и маскрирано од 12000 до 15000 углавном  Срба, али је међу жртвама било и Јевреја и Рома.

Прво што усташе урадише у Бихаћу јесте: рушење српске православне цркве Свете Тројице - катедралног храма Епархије бихаћке. Потом Кватерник нареди да сви Јевреји напусте Бихаћ. Они који не послушаше бише похапшени и масакрирани. Међути, и Лубурић и Кватерник знали су да су им Срби у Бихаћу и у тзв. Жупанији Крбава-Псет,  ''кост у грлу'',  те да морају свом и усташком поглавнику и његовој камирили доказати колико су ''праве и велике усташе''. Организоваше и спроведоше тотални прогон и покољ Срског народа из Бихаћа, Кулен Вакуфа, Цазина, Велике Кладуше и Бос.Крупе.

Бихаћ је уистину јединствен град за историју усташва. Због чега? Због тога што се у њему и око њега постиже историјска симбиоза хрватско-католичког и муслиманског усташтва. То је доприњело ''афирмацији'' босанских муслимана у НДХ-зији, догађај који је оставио трајну и неизбрисиву љагу над до тада ''добрим бошњанима''. Резулатат једног таквог чина јесте следећи. Из Бихаћке крајине угледни муслимани,- угледни јер потицаху из беговских кућа Куленовића, Шехића и др.,  постадоше чланови усташке владе. Штавише један од њих и потпредсједник усташе владе, а други пак министри. Несрећни Павелић знао је да у Бихаћко-Цазинскј Крајине нема много Хрвата римокатолика, те је заиграо на карту Крајишких муслимана (исламизираних Срба), проглашавајући их ''цвијетом хрватског народа''!!! Понешени том и таквом ласкавом и подлом политиком, али и задојени мржњом према свом властитом Српском народу, који их увијек оптуживаше за  потурчењаштво илити ''турчење'',  те  као главне кривце пропасти Отоманског царства због чега они изгубише опште и посебне привилегије које су уживали у ''Турској'', Крајишки муслимани (част изузецима) листом се ставише на страну усташва и постадоше његове главне перјанице.  Међутим, не треба изгубити из вида да су цјелокупним програмом усташког геноцида над Србима стриктно руководили Љубомир Кватерник и Макс Лубурић, а да су ''усташе муслимани'' били ''драговољци'' у извршењу овог злочина. То међутим не умањује њихову историјску одговорност.

Поводом ове трагичне годишњице Завучајно удружење ''Уна'' организовало је  на Гаравицама Општи парастос и Комеморацију за све невино пострадале жртве усташког геноцида Бихаћ 1941.године.

Његово Преосвештенство Владика бихаћко-петровачки г. Хризостом са свештенством отслужио је општи парастос, а преставник Јеврејске заједнице из Сарајева помолио се Богу за покој душа пострадалих Јевреја. (Бесједу Еп. Хризостома можете пронаћи у прилогу овог текста)

У име организатора све окупљене поздравио је г. Бошко Стојисављевић, а на Комеморацији говорили су г. Басташић из Удружења ''Јадовно'' и други. Треба посебно истаћи предавање проф. др. Мирјане Влајисављевић из Бања Луке. (Предавање г. Влајисављевић можете наћи у прилогу текста).

ОСВРТ-КОМЕНТАР

Оно што је запрепастило све учеснике овог историјског окупљања, али и преставнике медија, јесте тотална апстиненција преставника локалне власти (Општине Бихаћ и Унско-санског кантона) који су о овоме догађају благовремено обавјештени и позвани. Нека им иде на част и образ, ако га уопште имају!

Али, да ствар буде још гора и трагичнија јесте чињеница да локална општинска власт није предузела никакве мјере (осим полицијске) да омогући да се служење парастоса и комеморација жртвама одрже на хумкама,- тачно на локалитету закопаних жртава. У немогућности да због траве и корова дођу до хумки парастос и комеморација одржани су у подножју врха брда Гаравица гдје су постављени чудовишни споменици Богдана Богдановића на којима, гле чуда,  доминирају каме и мачеви те слово ''U''. Поставља се питање: коме су и за кога су постављени ови споменици? Да ли жртвама или злочинцима? По стилизацији споменика, по оном што они поручују својом бездушношћу, прије ће бити да су то споменици злочинцима- усташама, а не жртвама Србима на Гаравицама.

Својим игнорисањем позива локална Бихаћка и Кантонална власт најдубље су повредиле не само жртве на Гаравицама,  већ и сав Српски народ. Овим чином власт, у којој има и Срба,  показала  је шта мисли о Српском народу и колико јој је стало до мултиетичности и  мултикултуралности у Босни и Херцеговини. 

Исто тако својим не одазивањем на ову Комеморацију  жртве Гаравица презрели су и римокатоличка црква и исламска вјерска заједница, који су такође благовремено позвани,  што је велика увреда за Српски и Јеврејски народ.

Међутим, као што каже народна пословица ''не пада снијег само да покрије земљу, већ да свака звијер покаже траг''. Ко разумије добро је, ко не разумије и није штета!!!

Гаравице су поново показале ко је ко и гдје је ко!

• БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА БИХАЋКОПЕТРОВАЧКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА
• ПРОФЕСОР ДР МИРЈАНА ВЛАЈИСАВЉЕВИЋ-ГАРАВИЦЕ МРАЧНЕ И КРВАВЕ

Извор: Епархиоа бихаћко-петровачка