Хирошима памти!
На седамдесет и три године после бомбардовања Хирошиме и Нагасакија у Другом светском рату надбискуп Таками говорио је о ужасу нуклеарног рата и о важности мира. Католичка бискупска конференција Јапана отворила је „Десет дана за мир 2018“ 6. августа 2018. године, 73 године након што су САД бациле прве икада атомске бомбе на град Хирошиму.
Овај десетодневни период са екуменском молитвом обележава период посвећен „Старању за мир“. Као и сваке године, град Хирошима обележиће догађај оглашавањем Звона мира. На споменику који обележава жртве, градоначелник ће додати имена преживелих који су умрли од 6. августа прошле године.
Бомбе које су пале на Хирошиму (6. августа) и Нагасаки (9. августа) убиле су 140.000 људи. Познати као хибакуши (људи које је погодила експлозија), преживеле жртве атомских бомбардовања Хирошиме и Нагасакија носе обележја и живе са болестима које су последица њиховог искуства. Данас, има их око 190.000 и њихова просечна старост је 79 година.
Јозеф Мицуаки Таками, надбискуп Нагасакија и председник Католичке бискупске конференције Јапана, говорио је о Десет дана мира.
Он је рекао да овогодишња комеморација обележава 100-годишњицу краја Првог светског рата, 70 година од убиства оца независности Индије Махатма Гандија и 50-годишњицу убиства свештеника Мартина Лутера Кинга, вође Афричкоамеричког покрета за грађанска права. Он их је назвао „трагедијама“ које нас подсећају и воде на ка размишљању о рату и миру.
Надбискуп Таками је представио неколико догађаја и дешавања која су обележила историју током последњих 100 година по питању постизања мира и заштите људских права. У њих спадају:
- успостава Лиге народа,
- усвајања Келог-Брандовог пакта из 1928. који је обећавао нацијама да "осуде коришћење рата за решавање међународних спорова и одрекну га се као инструмент националне политике у њиховим односима једни с другима“,
- Други светски рат и оснивање Уједињених нација,
- Око 100 колонија Британије, Француске, СССР, САД и других стекле су независност.
Са овом листом он закључује да „све у свему, може се рећи да је мир и заштита људских права била универзална жеља“.
Упркос овој жељи за миром, надбискуп Таками каже да региоални конфликти, тероризам, претње нуклеарним оружјем, проблеми са избеглицама, дискриминација у различитим обицима и економски диспаритет прете људском миру свуда у свету.
Само 11 земаља, међу којима и Ватикан, потписали су „Споразум УН о забрани нуклеарног оружја”.
Извор: Ватикан Њуз (са енглеског Инфо служба СПЦ)
