75 година од великог страдање српске младости на Сремском фронту

Његово Преосвештенство Епископ сремски г. Василије благословио је изградњу храма посвећеног Светом Стефану Штиљановићу на спомен обележју Сремски фронт. Изградња храма започета је 2007. године, а завршена 2011. године, када је подигнут и звоник поред храма. Иконостас је завршен 2020. године, а иконопис је завршио академски сликар Милош Остојић почетком 2021. године.

Пут којим се српски народ креће кроз историју, испресецан је многим недаћама, мукама и страдањима, које наш народ стоички и поносито трпи и подноси. Поред осталих искушења и страдања, многи ратови изазвани најездом окупатора, оставили су видљиве последице и назалечиве ране у бићу српског народа. Једно од таквих велики страдања догодило се и у Срему на крају Другог светског рата, када су зарад циљева Југославије, младићи између 14 и 21. године страости послани у пробој фронта који су Немци са усташама направили после пада Београда 1944. године.

Врховни штаб НОВЈ оценио је да је зарад „слободе народа и народности“ потребно на овај злокобни фронт послати младиће са простора Шумадије, Тимочке Крајине, Драгачева, Подриња и тако попунити ослабљене и десетковане партизанске јединице. Присилно мобилисани, без претходне обуке, са партизанским командантима невештим рововском и фронталном начину ратовања, голобради младићи су пробијали девет линија ровова од Земуна до Вуковара и своје животе као мученици предавали Господу у наручје.

Обука српских младића, по сведочанству Угљеше Крстића, једног од преживелих учесника у борбама за Сремски фронт, трајала је свега три дана. За то време младићи су научили да разликују цев топа од точкова и седиште првог нишанџије од седишта другог. Комесари су их непрестано хвалили како брзо уче и напредују, обањујући себе, а и младиће, који су у својој наивности, не слутећи да их шаљу у смрт, били срећни јер су део партизанске војске. Практично су жртвовани следујући наредбе из врха команде да јуришају на ровове у којим су биле укопане немачко-усташке снаге.

Уз огроман број жртвованих живота српске омладине, 12. априла 1945. године практично је пробијен Сремски фронт и напредовање НОВЈ ка Загребу је настављено. Средином маја исте године завршен је Други светски рат на тлу Југославије. Колоне сељачких кола су са Сремског фронта враћале изгинулу омладину у родне крајеве, а овај страшни призор није морао да остане уписан у историју, јер се иза леђа немачко-усташких трупа налазио цео славонски корпус, коме није дата наредба за напад.

Много година након тог несрећног рата, утврђивао се број пострадалих на Сремском фронту. Комунистичке власти су донеле процене, у које се није смело сумњати, да је пострадало 13.000 војника, док је у каснијем периоду утврђено да је ово радикално умањен број, и да је број пострадалих око 30.000. Чак и по проценама историчара комунистичке епохе, Сремски фронт је „у црно завио Србију“.

На спомен обележју Сремски фронт, сваке године се присећамо српске младости и невиних жртава пострадалих на ратном губилишту. У храму посвећеном Светом Стефану Штиљановићу, који је старањем Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија подигнут на спомен обележју, сваке године 12. априла обавља се парастос пострадалим војницима.

Извор: Епархија сремска