800-годишњица Четвртог латеранског концила 1215: о његовом значају у историји и савремености

Папски примат, реформа Цркве

Католичка академија у Баврској са седиштем у Минхену организовала је 24.11. 2015.г. студијски дан посвећен осамстогодишњици Четвртог латеранског концила. Тројица референата – двојица професора средњовековне историје – проф. др Клаус Хербес из Ерлангенa и проф. др Верер Мелечек из Беча, као и један професор философије проф. др Брахтендорф из Тибингена, - изложили су историографске и богословско-философске аспекте и значај овог концила.

Четврти латерански концил одржан пре 800 година – од 11. до 30. новембра 1215.г.  - у цркви Сан Ђовани у Латерану/Риму,  сазвао је папа Инокентије III (1198 -1216. Овај концил је био један од најзначајнијих западних црквених сабора у средњем веку.

Папа Инокентије III је био доминантна личност на овом концилу под чијим је понтификатом средњовековни ауторитет папе, не само у духовној, већ и световној сфери, досегао врхунац. За њега су реформа Цркве и ослобођење Свете земље путем крсташког рата биле две основне теме концила, који је он сматрао само саветодавним органом.

Концил је издао 70 канона/декрета по догматским питањима и црквеном поретку, као и реформи клира, од којих је 59 канона и данас на снази у Римокатоличкој цркви. На овом концилу је било оштрих контарверзи о јеретичком учењу Јоахима од Фиоре. Тада је дато овлашћење злогласној инквизицији и издата наредба да сваки верник најмање једном годишње мора приступити Светој тајни причешћа. На њему је осуђена Magna Charta Libertatum, коју су 1215. године енглеском краљу Јовану без Земље наметнули побуњени барони и, напослетку, Европа је поново позвана у велики крсташки рат.

Има историчара који држе да је Четврти латерански концил имао релевантнан значај и за српску историју. Концилска одредба којом је било забрањено постојање два бискупска престола у једној дијецези, повремено је постала препрека остварењу привилегија обећаних Србима, који су се у 16. и 17. веку населили на рубовима Хабзбуршке монархије.

На овом концилу је вођена и једна сложена контраверза у философском смислу о схоластичким појмовима analogia entis (аналогије), similitudo (подобије) – dissimilitudo (неподобије), као и о кључном појму трансупстанцијације, но чија појмовна сложеност превазилази оквире овог кратког извештаја.

протођакон Зоран Андрић, Минхен