80 година од упокољења др Арчибалда Рајса

У недељу, 9. августа 2009. године, биће обележенo 80 година од упокољења истакнутог хуманисте и криминолога др Рудолфа Арчибалда Рајса.

Један од најзначајнијих криминолога свога времена, др Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден. После стицања основног и средњег образовања отишао је у Швајцарску на студије где је у својој 22. години, 1898, стекао звање доктора хемије. Након стицања доктората радио је као асистент на Универзитету у Лозани да би 1906. године добио звање ванредног професора криминалистике. Др Рудолф Арчибалд Рајс 1909. године основао је институте за техничку полицију и криминалистику на којима су се школовали студенти различитих националности, укључујући ту и оне из Србије. На позив српске Владе др Рајс долази у Србију у септембру 1914. године и ту упознаје холандског лекара Аријуса ван Тинховена који је раније отпочео истраживање ратних злочина над цивилним становништвом. Др Рајс је своју анкету саслушања аустријских заробљеника спроводио одлазећи на лице места, отварајући гробове, прегледајући лешеве и рањенике, улазећи у куће и вршећи техничка испитивања. Резултати ове анкете имали су огроман ефекат у свету, приморавајући јавност да се суочи са злочинима војске Аустроугарске монархије.

Поред свих занимљивости, Рајса је највише интересовао српски сељак, војник, његово држање у несрећи и победи. Фасцинантност српског војника, његов менталитет, дух, утицали су да се др Рајс трајно веже за Србију. Заједно са Српском војском повлачио се преко Албаније. Приврженост истини највише је испољавао својим личним ангажовањем на помоћи српским избеглицама, збрињавањем српске сирочади у Швајцарској, као и слањем помоћи становништву окупиране Србије. Доласком на Солунски фронт, др Рајс се до те мере сродио са српским бићем да је постао његов неразвојни део. Касније је за своје ангажовање добио и Медаљу за храброст коју је заслужио неуморним обилажењем трупа, одлажењем на најопаснија места где је сву пажњу усмеравао на војника. Поред свих награда и медаља, др с је увек истицао да му је захвалност српског народа једина награда за све што је учинио у његовим тешким данима. Др Рајс је на Солунском фронту провео време од 18. новембра 1916. до 1. новембра 1918. године када је ослобођен Београд. После пробоја Солунског фронта 15 септембра 1918. године, др Рајс је у свим местима кроз која је пролазио обављао увиђаје о злоделима у окупираним подручјима и директно омогућио да се сазна истину о злочининима. Завршетак рата није значио крај његове мисије, већ је имао обавезу да резултате своје анкете о злочинима уобличи у званичне извештаје за предстојеће међународне мировне преговоре. Такође, имао је службу у Министарсву унутрашњих дела где је основао двогодишњу полицијску школу и директно управљао њоме. Од ослобођења Србије па до своје смрти из приватних разлога престао је да даје услуге београдској полицији и такође одбио понуду да прими катедру на Универзитету у Београду. Др Рудолф Арчибалд Рајс био је и први почасни председник српског, а потом и југословенског Аероклуба ``Наша крила``. Председник Аероклуба био је кнез Павле (Карађорђевић), а потпредседник Тадија Сондермајер, ратни пилот и каснији директор прве југословенске националне авио-компаније ``Аеропут``. Због сукоба мишљења са тадашњом владом, а посебно са Николом Пашићем, нежелећи да се излаже сплеткама, др Рајс је одлучио да се повуче са јавне сцене, али никад није изгубио популарност у народу. 1928. године написао је политички тестамент, апел "Чујте Срби" који је уједно и документ о времену од 1918. до 1928. године. Смрт др Рудолфа Арчибалда Рајса 8. августа 1929. године била је неочекивана. После вербалног сукоба са бившим министром Капетановићем, ратним профитером који је рат провео у иностранству, др Рајс је пао убијен речима које није могао да преболи. Др Рудолф Арчибалд Рајс сахрањен је на београдском Топчидерском гробљу (парцела 2) док је његово срце, по тестаментарној жељи, похрањено у капели која се налази у споменичком комплексу на Кајмакчалану.

Поштоваоци овог великог пријатеља српског народа окупиће се на његовом гробу на Топчидерском гробљу у 11 часова. По окончању окупљања крај гроба др Рајса, званичници и присутни грађани обићи ће обновљени споменик др Рудолфу Арчибалду Рајсу у београдском Топчидерском парку. Организатори комеморативне свечаности су Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике и Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Извор: Сектор за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике