Агитација штампе у Првом светском рату

Какве ће драматичне последице имати атентат на хабзбуршког војводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу, нико није могао да слути у рано лето 1914. године.

Баварски изасланик је 30. јуна 1914. писао из Беча да ће се гравирајуће погрешке у спољној и унутрашњој политици једном осветити. Он је прилике унутар Аустро-угарске монархије описао као „несагледиве“.

Пуцњи у Сарајеву су проузроковали дубокосежне ланчане реакције које су окончане крвавим оргијама Првог светског рата, који је означен као „пракатастрофа 20. века“.

Тиме је почињени атентат 28. јуна 1914. означио преокрет у историји епохе чије су последице биле распад мултинационалне империје Аустро-угарске, Османског царства и Руског царства, односно крај традиционалних династија Хабзбурга, Хоенцолера, Романових.

О тој напетој фази интернационалне политике након атентата у Сарајеву и његовим последицама за целокупну Европу интернационална штампа је тумачила на различите начине. Не треба заборавити да је дневна штампа као масовни медиј имала значајну улогу политичког агитатора. При томе су политички прогласи и комуникеи били индикатори јавног мнења и полузваничних интенција. Медијски органи су били принуђени да читалаштву јасно тумаче сложене политичке склопове и односе. У томе су се медији служили стереотипима и клишеима по шеми: „пријатељ-непријатељ“. Типичан пример оваквих стереотипа је ширење страха од „словенске опасности“ на Истоку.

Ова изложба је отворена у Баварској националној библиотеци у Минхену при Одељењу за Источну Европу. Изложба је настала у сарадњи са Институтом за источне и јужноевропске студије у Регенсбургу.

протођакон Зоран Андрић, Минхен