Академија у част Светог оца Саве у Лајковцу
У понедељак, 25. јануара 2016. Лета Господњег, у свечаној сали Градске куће у Лајковцу, а под покровитељством Градске библиотеке, одржана је осма по реду Светосавска духовна академија. Свечани културно-уметнички програм отпочео је Светосавском химном и молитвом "Оче наш" у извођењу градског хора "Хаџи Рувим" из Лајковца у присуству архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића, свештенства, монаштва, председника општине Лајковац Живорада Бојичића, учитеља, наставника и бројних гостију.
У поздравном обраћању, директор Градске библиотеке Снежана Бугарчић подсетила нас је свих предавача који су увеличавали Светосавску академију у Лајковцу. Били су то: почивши проф. Богословског факултета у Београду др Радован Биговић, протојереј - ставрофор Митар Миловановић, монах Доситеј Хиландарац, протосинђел мр Силуан (Мракић), садашњи секретар Епископа ваљевског Г. Милутина, игуман манастира Рибница архимандрит др Никодим (Богосављевић), проф. др Миро Вуксановић, потпредседник Матице српске, и монахиња мр Ирина (Ђорђић), настојатељица манастира Грабовац код Обреновца.
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Милутина, а у част најдивнијег и највећег српског имена - Светог Саве, овогодишње предавање одржао је Бојан Грујичић, докторанд на Православном богословском факултету Универзитета у Београду:
Не претендујући на неко високо академско излагање и оригиналност, које, чини се, често умеју да на своме бремену носе непотребне формалности, удаљавајући се тиме од оног суштинског, потрудићу се да о Светом Сави вечерас говорим позивајући се првенствено на искуство оних који су очистивши најпре своје срце од греха и страсти стекли Ум Христов и које је Господ удостојио да о Светитељу проговоре у љубави и истини- започиње своје слово млади докторанд богословља.
– Нарочити значај имало је Савино старање о православности цркве и народа у строго православном духу. Монаштво је усмерено светогорским путем. Старање о монаштву показује се као једна од главних Савиних преокупација на путовањима по Истоку 1229. и 1234. године. Већ до 1196. године, која се узима као година Немањине абдикације, подигнуто је доста манастира у долинама Лима, Ибра, Топлице и Мораве: манастир Светих Петра и Павла (Бијело Поље), Бистрица, Кончул, Ђурђеви Ступови, Студеница, Свети Никола код Куршумлије и Богородица Топличка. Из ранијег периода наслеђени су такође неки манастири: Стара Павлица на Ибру, Свети Никола у Дабру и Свети Ђорђе у Дабру, Ариље и Градац Ибарски (Богородица Градачка). То значи да је монашка традиција та база на којој се после развија српска аутокефалија. Исто тако, у овој значајној мрежи манастира треба гледати преноснике и расаднике оних монашких и књижевних традиција, које из охридске области долазе у српске земље преко зоне трансмисије северно од линије Тетово – Скопље – Кратово, зоне у етничком погледу већ српске, у сфери старијих монашких култова пчињско-осоговског краја (Прохор Пчињски, Гаврило Лесновски, Јоаким Осоговски) – објашњава Грујичић.
На другој страни, Хиландар, ван српског политичког и етничког подручја, носилац је и покретач светосавске реформе и организације монаштва у Срба. Немањини синови подижу до 1243. године и нове манастире: Жича, Хвосно и Пећ. У овај последњи манастир биће премештено и седиште архиепископије после провале Монгола и првог спаљивања Жиче (1284). Сваки је манастир у мањој или већој мери преузео улогу књижевног, не само монашког средишта. У некима од њих морало је још од Савиних времена бити организованих скрипторија...
Речима којима Свети Сава завршава Житије свога оца Преподобног Симеона Мироточивог, Бојан Грујичић закључује своје излагање.
- Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђелске хорове, на онај живот, где ли су и како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи: "Небеса ће проћи са хуком, ваздуси спаљени ће се разрушити, земља и што је на њој и дела биће сажежени!" Какво ли ће ту свака душа тело добити? Какво ли ће бити збориште, то мноштво људи од Адама до краја света? Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца светлије лице? Какав ли ћемо глас његов чути? Да ли праведницима, које прима у царство небеско или грешницима, које шаље у вечну муку? Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да живимо. Живот на небесима имамо, овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, заступништвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и молитвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона- закључио је Бојан Грујичић на Светосавској академији у Лајковцу.
Извор: Епархија ваљевска
