Акатист Часном крсту у храму Светог Саве
У недељу, 27. септембра 2020. године, на Крстовдан, у 18 часова у крипти храма Светог Саве биће служен акатист Часном крсту пред репликом Годеновског крста који је храму Светог Саве поклонило сестринство Никољског манастира у Переслављу, у Русији. Радуј се, Часни крсте, сверадосно знамење нашег искупљења!
Годеновски крст представља једну од веома поштованих православних светиња како у Русији тако и широм православне васељене. Предање и историјска сведочанства везују појаву ове светиње са догађајима везаним за унијатски Флорентински сабор 1439. године. Наиме, резултат овог сабора било је прихватање уније од стране Константинопољског патријарха, који је заједно са императором пошао на многе уступке, прижељкујући помоћ са запада у борби против Турака. Свака реална помоћ је изостала и, по Божјем допуштењу, хиљадугодишње Источно римско царство је престало да постоји. Годеновски крст пројављен је управо уочи ових несрећних догађаја. Појавио се у ненасељеној мочварној области близу Великог Ростова. Начин израде указивао је на то да крст није могао бити дело руских уметника, те да се чудом појавио из правца грчких земаља, као што су се у том периоду многе светиње чудотворно обреле у Руској земљи.
Летопис саопштава да се крст појавио са неба. У ноћи 11. јуна 1423. године месни пастири угледали су недалеко од Сахотске мочваре јаку светлост. Приближивши се овој необичној појави спазили су Животворни крст са Распећем, а поред крста икону светитеља Николаја Чудотворца. Пастири су, пришавши, чули глас: На овом месту почива благодат Божја; биће овде и дом Божји и многа ће се исцељења догодити. После овог чудотворног обретења саграђена је на овом месту црква посвећена Часном крсту. Летопис каже да су се за време изградње храма и касније, пројавила многа чудеса и знаци, а све је било записано у посебној књизи.
У наше време крст се налази у селу Годенову, па отуда и назив Годеновски. Светиња се чува у цркви Светог Јована Златоустог, филијалном храму Никољског женског манастира Переслављу. Након Октобарске револуције 1917. године бољшевици су донели одлуку да дигну храм у ваздух, али се то није десило. Ипак, црквене драгоцености су конфисковане, а иконе побацане у блато. Тада је нестала и чудесно пројављена икона Светог Николаја. Нова безбожна власт трудила се да избрише из народног памћења предање о појави крста. Староседеоци су причали да су неки партијски активисти покушали да изнесу и јавно запале крст, али им то није пошло за руком. Нису могли ни да помере крст. Покушали су да га оштете тестерама и секирама, да га запале посипајући бензином, али безуспешно. Неки младић, снагатор из суседног села, дошао је да им помогне. Секиром је оштетио мали прст на десном стопалу Спаситеља. Задовољно се хвалио, говорећи да га његова снага никада није издала. Десило се, међутим, да је исте вечери цепајучи дрва повредио исти прст на сопственој нози, а за три дана умро од тровања. Након тога, крст су бацили у мочвару, али је верујући народ тајно очистио и вратио крст у цркву.
Педесетих година двадесетог века месном учитељу – човеку атеисти, пало је на памет да крст, као дело декоративно-примењене уметности, треба да се нађе у Државном ростовском музеју, куда га је и одвезао. Исте вечери остао је парализован. Умро је кроз годину дана. Старањем свештеника и парохијана крст је враћен у Годеново. У храму је обновљен педесетих година и у њему се служило, са краћим прекидима, све време, иако су остали храмови у округу били разрушени. То је још једно сведочанство чудесног дејства Животворног крста. Поштовање крста обновљено је тек деведесетих година. Светиња је растаурирана 2003. године, када је крсту враћен првобитни изглед, а откривени су ликови Пресвете Богородице и Јована Богослова на његовим крајевима. Данас је Годеново место које привлачи многе поклонике. Пред Светињом се стално служе молитвословља. Реке поклоника непрестано се сливају ка овој светињи, тражећи благослов и помоћ и утеху у животним недаћама.
